Srbija je kompaniji "Folksvagen" za otvaranje fabrike ponudila mnogo više nego druge zemlje, a da li ćemo imati šansu, to je na kompaniji "Folksvagen" da odluči, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka sa ministrom privrede i energetike Nemačke Peterom Altmajerom u Beogradu.
"Mi smo ponudili mnogo više u smislu podstreka za dolazak, subvencija, sve što drugi ponude, mi ćemo da ponudimo mnogo više. Borićemo se, ali ćemo sportski da prihvatimo rezultat kakav god da bude", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Palati "Srbija", gde se sastao sa Altmajerom 22. oktobra.
Za Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec odgovara na pitanje o ponuđenim subvencijama Folksvagenu.
RSE: Zašto Srbija nudi subvencije Folksvagenu?
Bajec: Takve izjave treba uvek uzeti sa rezervom. Prosto, Srbija želi da ostane u trci za jednu veoma veliku investiciju kao što je ova Folksvagenova, s obzirom na sve poznate direktne i indirektne pozitivne efekte takve investicije u Srbiji.
To bi bila sa stanovišta privrede Srbije i njenog i tehnološkog nivoa i izvoznih kapaciteta i, konačno, svega drugog naravno odlična stvar. I ne slučajno, i ove druge zemlje koje su se javljale kao interesenti, Bugarska, pa i Rumunija, Turska koja je već bila određena da bude mesto, znaju zašto to rade.
Nisam sasvim siguran da je cela priča sa Turskom otpala jer konačno, sve je to bilo vezano za političke nedavne događaje u Turskoj. Lično mislim da, prvo, Turska i dalje ostaje u igri, a da za eventualno alternativnu destinaciju, zemlje kao što su Bugarska na primer, pa i Rumunija imaju taj glavni adut da su članice Evropske unije i onda naravno te raznorazne procedure, to je sve mnogo onda lakše u okviru istog sistema kao što je Evropska unija završiti i u tom smislu mi se čini da Srbija nema mnogo šansi.
Drugo, nisam siguran da bi eventualno veća ponuda subvencija u odnosu na druge zemlje bila taj prelomni faktor koji bi doprineo tome da Nemci odluče da grade takvu fabriku u Srbiji.
Naravno, subvencije mogu biti najrazličitije, od raznoraznih pogodnosti u vezi ponude infrastrukturne podloge za izgradnju takve fabrike, mogu biti subvencije u vezi subvencionisanja troškova električne energije koja je kod takvih fabrika veoma velika, i naravno, mogu biti i klasične subvencije koje su vezane za broj zaposlenih i onda određena suma evra po radnom mestu.
Zaista ne znam do koje sume bi bila država spremna da ide sa takvom ponudom. Neka detaljnija analiza koristi i štete mi se trenutno ne čini aktuelnom s obzirom na sve ovo što sam do sada rekao.
