Nedostatak poverenja u pravosudni sistem uticao je na odluke građana Kosova da li da budu zaštiċeni svedoci u pojedinim slučajevima, navedeno je u izveštaju Centra za istraživanje, dokumentaciju i publikaciju na temu „Zaštita svedoka u Republici Kosova“.
Besa Kabaši Ramaj iz ovog centra podsetila je da je Zakon o zaštiti svedoka izrađen 2011. godine, ali je stupio na snagu godinu kasnije, dok su se okolnosti za njegovo sprovođenje stvorile tek 2014.
Nakon rata na Kosovu, zaštita svedoka je bila pod odgovornošċu međunarodnih organizacija, najpre UN misije - UNMIK-a, a sada je pod EULEX-om - Misijom EU.
Okončavanjem nadgledanja kosovske nezavisnosti i same institucije Kosova ċe se suočiti sa ovim izazovom. Besa Kabashi Ramaj navodi da ove institucije još uvek nemaju iskustva u toj oblasti.
„Zaštita svedoka je ključna za postizanje tranzicionalne pravde, a nakon oružanog konflikta, kao što je slučaj Kosova. Bez pravosudnog sistema u kojem potencijalni svedoci mogu bez straha svedočiti za nešto što im se desilo ili nekome drugom, ne možemo imati vladavinu prava. Zato je zaštita svedoka jako važna“, rekla je ona.
Direktor Odeljenja za zaštitu svedoka unutar Policije Kosova Skender Rahmani, međutim, navodi kako Kosovo ima kapacitete da štiti svedoke. Ali, ovo odeljenje nema nijednog zaštiċenog svedoka zato što su takvi slučajevi pod EULEX-om. Rahmani, međutim, je ocenio da je problematično to što svedoci oklevaju, zbog nesigurnosti i straha, da budu zaštiċeni svedoci.
„Svedoci su važan element u veċini sudskih slučajeva, kao i za samo funkcionisanje pravosudnog sistema. Često oklevaju na tako nešto jer se plaše da ta njihova saradnja može ugroziti njihovu bezbednosti, i bezbednost članova porodice“, naveo je Rahmani.
Istraživanje ove organizacije pokazalo je da građani veruju Policiji Kosova, ali ne i tužilaštvu i sudovima. Premda to nepoverenje može biti i glavni uzrok zašto ne žele da postanu zaštiċeni svedoci, kazala je Besa Kabaši Ramaj.
Kosovo trenutno ima fond od 240.000 eura za zaštitu svedoka. Kao takav, on se smatra malim, ali organi za krivično gonjenje još uvek nemaju zaštiċene svedoke, tako da se taj fond koristi za potrebe samog odeljenja.
Zaštiċeni svedoci biċe važni i prilikom rada Specijalnog suda za ratne zločine po njegovom osnivanju.
Obeċano je da ċe se obezbediti najveċi standardi bezbednosti svedoka i krivičnog postupka, a koji ċe svedočiti van Kosova, u zemlji koja bude ugostila ovaj Specijalni sud.
Bivši glavni tužitelj u ovom procesu Clint Williamson kazao je da su se tokom njegove istrage pojavili aktivni napori da se utiče na svedoke, nazivajuċi to najveċom pretnjom za vladavinu prava na Kosovu. On je kazao da lica umešana u nasilje ili pretnje protiv svedoka su oni koji izdaju buduċnost Kosova.