Ekološki aktivisti iz nekoliko udruženja građana protestovali su 26. jula ispred Skupštine Srbije protiv usvajanja izmena Zakona o vodama, tražeći da javnost bude uključena u pisanje ovog zakona.
"Vode su javno vlasništvo svih građana i one ne smeju biti privatizovane“, poručili su organizatori protesta.
Izmene Zakona o vodama poslanici Skupštine Srbije usvojili su 14. jula, po hitnom postupku i bez javne rasprave. Tada je predsednik Srbije medijima izjavio da ga neće potpisati „ako ne bude u skladu sa Ustavom“.
Da bi izglasane izmene bile važeće, po Ustavu Srbije, predsednik mora da stavi svoj potpis na njih. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odbio je da potpiše ovaj zakon i 23. jula vratio ga u Skupštinu na ponovno odlučivanje, navodeći da zakon nije u skladu sa Ustavom.
„Ko radi taj i greši“ glasio je odgovor ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića, koji je dan nakon što je predsednik odbio da potpiše izmene zakona za TVN1 objasnio da je „zakon povučen na sednici Vlade“, te da „su spremni da isprave sve nedostatke“.
Ekološka udruženja i stručnjaci danima su pred usvajanje zakona upozoravali javnost da su izmene Zakona o vodama "katastrofalne", da otvaraju prostor korupciji, zbog čega su zahtevali da se vrate na ponovno pisanje i da u ponovljenoj proceduri učestvuju zainteresovani građani, profesionalna i stručna udruženja.
„Drago nam je što je povučen zakon, ali smatramo da postoji ogromna šansa da će ponovo pokušati da provuku nešto što je maltene isto, tako da moramo da ostanemo svesni i moramo da ostanemo uporni u ovoj borbi da ne damo da nam se oduzme nešto što je naše prirodno pravo, naše reke i obale“, rekla je Dragana Kovačević, jedna od organizatorki protesta ispred Skupštine.
Kao najsporniji deo zakona vide odredbe o načinima korišćenja i davanja u zakup vodnog zemljišta. Odredbe predviđaju mogućnost da se "neposrednom pogodbom", koja isključuje proceduru javnih konkursa, priobalje daje u zakup u komercijalne svrhe, prvenstveno u slučajevima postavljanja plutajućih objekata – splavova, i u slučaju korišćenja rečnih nanosa – odnosno, eksploatacije šljunka koji se koristi kao građevinski materijal.
Protiv ovakvog zakona nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i Svetska organizacija za prirodu – WWF napravili su i onlajn peticiju, koju je do 26. jula potpisalo 70.000 građana.
Iste organizacije su 23. jula za agenciju Fonet upozorile da je Ustavom propisano da se u slučaju odbijanja predsednika države da potpiše neki zakon, on vraća Skupštini na ponovno odlučivanje.
„Ukoliko bi Narodna skupština odlučila da ponovo glasa o istom tekstu zakona koji je predsednik vratio na odlučivanje, i ako bi ga poslanici ponovo usvojili, predsednik će biti dužan da ga potpiše“, upozorile su RERI i WWF.
Iako su vlasti obećale da će pre nove rasprave o ovom zakonu u Skupštini, sva zainteresovana javnost biti uključena, iz Ministarstva poljoprivrede, koji je predlagač zakona, na dan protesta izjavili su da je izmenjeni Zakon o vodama vraćen Skupštini, jer su od nadležnog organa, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, dobili mišljenje da za izmenu nekoliko članova zakona uključivanje javnosti i javna rasprava nisu neophodni.
