Kako lideri Zapadnog Balkana ’čitaju’ EU Deklaraciju sa Brda kod Kranja?
7 oktobar 2021
Nevena Bogdanović
"Nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana" i "predanost procesu proširenja" - tako je Evropska unija (EU) formulisala svoj odnos prema Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
U Deklaraciji potpisanoj na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan 6. oktobra na Brdu kod Kranja u Sloveniji potvrđuje se da su evrointegracije "zajednički strateški interes i izbor", a EU je naglasila da će "dodatno intenzivirati angažman" kako bi region doživeo transformaciju – političku, ekonomsku i društvenu.
Ali, datumi i rokovi su ono što je izostalo u deklaraciji koja sadrži 29 tačaka. Nije naveden rok do kojeg bi države zapadnobalkanske šestorke trebalo da uđu u Evropsku uniju.
Zašto nema datuma?
Iako se uoči samita pominjala 2030. godina kao rok za članstvo, nje nema u završnom tekstu dokumenta sa Brda kod Kranja, usvojenog u prisustvu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Analitičar međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije Tobi Vogel u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da je sa samita poslat "snažan signal da je proširenje i dalje u opticaju i da će se dogoditi".
"Da li će ovaj signal naići na takvo tumačenje i prijem – to je već drugo pitanje. Drugo je pitanje i koliko je ova posvećenost proširenju ozbiljna u delu Evropske unije", istakao je on.
Na pitanje zašto državama Zapadnog Balkana nije ponuđen datum, Vogel odgovara da je uvek nepredvidivo koliko brzo će države napredovati na putu ka EU.
"Možda ćete imati promenu vlasti u državi kandidatu, usporavanje procesa ili jedan problem koji bi mogao da sve uspori. Srbija bi mogla da reši sva tehnička poglavlja, ali dok odnos sa Prištinom ostaje nerešen neće se pridružiti Uniji. Rokovi su po svojoj prirodi veštački i nepredvidivi", napomenuo je.
Šta su rekli lideri Zapadnog Balkana?
Predlog Slovenije da Zapadni Balkan uđe u EU do 2030. je pomalo misterija, ocenjuje Tobi Vogel, analitičar međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, za RSE.
Podseća da je nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU preovladao stav da davanje datuma nije dobar pristup, i da bi proces ulaska u Uniju trebalo da se zasniva na zaslugama, a ne na rokovima.
"Lično sam vrlo skeptičan po pitanju proširenja i ozbiljnosti evropskih obećanja da ćete nam se pridružiti ukoliko ispunite kriterijume. Mislim da to nije iskreno obećanje, ali razumem zašto je slovenački predlog bio ‘non-starter’ (nije imao šanse da bude usvojen)", rekao je on.
Dodaje i da deset godina i nije tako dug period u uslovima trenutnih pregovora o članstvu u EU.
"Za države poput Bosne i Hercegovine i Kosova koje nisu ni počeli pregovore, a pet država Evropske unije ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, devet ili deset godina ne izgleda kao dovoljno vremena (za proces integracija)", mišljenje je Vogela.
"Nakon pada komunizma, konačno smo prvi put u istoriji mogli slobodno da izaberemo kome želimo da se pridružimo. I jednoglasno smo izabrali Evropsku uniju. Pomalo je bolno za Albance da iz Evrope iznova i iznova čuju da je, naravno, Albanija uradila svoj domaći zadatak, ali da (Albanci) ipak vide da EU koju toliko obožavaju, nažalost možda neće održati datu reč. Tako je kako je."
Edi Rama, premijer Albanije
Uz napomenu da razume osećaj frustriranosti u Albaniji i kritiku koju upućuju albanske vlasti da je Albanija "ispunila svoj deo dogovora, a Evropska unija nije", kako bi se otvorili pregovori, Tobi Vogel ističe da je "premijer Rama pokazao narastajuće autoritarne tendencije i da sve manje ima apetita da nastavi putem reformi".
"U Albaniji se na određenom nivou pojavljuje problem ’zarobljene države’, što zabrinjava. S moje tačke gledišta, to nije razlog da se ne počnu pregovori, jer se sa novom metodologijom pojavljuje mnogo načina kako da se uloži veto i države članice mogu da blokiraju ili barem uspore pregovore. Nema dobrog razloga da se ne počnu pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali smo došli do tačke da imamo malo zagovarača te ideje unutar Evropske unije. Rama je bio jedan od najotvorenijih kritičara Evropske unije proteklih meseci i mislim da je (njegovo) strpljenje tanko", smatra Vogel.
Bosna i Hercegovina
"Čak se razmatrala mogućnost da se pojam proširenja na Zapadni Balkan isključi iz ove deklaracije. Mislim da mi generalno na Zapadnom Balkanu, nakon svega što smo imali priliku da vidimo u i oko EU, možemo imati jednu vrstu blagog optimizma. Slovenija je insistirala na tome što bi nama pogodovalo, da se odredi vremenski rok za integraciju Zapadnog Balkana u EU i da bi trebalo da bude 10 godina, međutim to nije usvojeno od drugih partnera."
Željko Komšić, predsedavajući Predsedništva BiH
Političku situaciju u BiH, Tobi Vogel naziva "ćorsokakom".
"Niko ne vidi lak izlaz iz ćorsokaka u kojem je BiH. Nije to samo pitanje odnosa vlasti entiteta Republika Srpska prema državi i barem retoričkim istupima o otcepljenju iz zajedničke države. To je i pitanje vrlo komplikovanih pregovora koji se trenutno vode oko izbornih reformi u BiH. Ovi pregovori idu u pogrešnom pravcu i ne vidim lako rešenje, predlog koji je trenutno na stolu neće ojačati BiH kao državu već će samo produbiti etničke podele u političkoj sferi. Bio bih iznenađen kada bi se rešenje našlo pre izbora naredne godine. Ali, problemi idu još dublje, problemi disfunkcionalnosti države, namerne opstrukcije zajedničkih institucija BiH, to je vrlo ozbiljno", navodi Vogel.
"Od tih 14 mislim da je jedna i po na putu da bude rešena. To nije baš impresivan rezultat. Ne vidim ni lak izlaz iz trenutne paralize institucija, pogotovo ne sa sadašnjim pristupom Evropske unije i Sjedinjenih Država", zaključuje sagovornik RSE.
Crna Gora
"Vjerujem da će se u narednom periodu odvijati jedna intezivnija saradnja između EU i zemalja Zapadnog Balkana, i vjerujem u doglednu perspektivu članstva za Crnu Goru i za sve zemlje našeg regiona."
"Bila je predvodnica procesa proširenja dugo vremena, sprovela je mnogo reformi, ali je takođe bilo očigledno da su predsednik Milo Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista držali ’omču’ oko crnogorske politike (vlasti), koja je pokidana na izborima prošle godine.
Od tada je situacija veoma nesređena, komplikovana, unutrašnja politika se suočava sa mnogo izazova. Na primer, otvorena su važna pitanja oko odnosa države prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koja u ovom momentu odvlače dosta političke pažnje", ocenjuje Vogel.
Ipak podvlači da, ako postoji država na Zapadnom Balkanu za koju je prilično siguran da će postati članica, to je onda Crna Gora.
"Veličina države je ovde takođe bitan faktor, jer je lakše sprovesti reforme u manjoj državi, nego u nekoj većoj, komplikovanijoj, sa većim birokratskim aparatom. Crnoj Gori je ostalo da reši pitanja korupcije i prisustva ilegalno stečenog stranog kapitala i investicija, državne pomoći i tako dalje, to su teška pitanja za pregovaranje, ekologija je takođe izazovno poglavlje, ali naravno da nije nemoguće ispuniti sve te uslove i Crna Gora je dobro napredovala na putu ka članstvu", zaključuje Vogel.
Kosovo
"Smatramo da kada govorimo o Zapadnom Balkanu treba reći Zapadni Balkan šest’, jer postoji šest zemalja…Pozivam skeptične lidere u Evropskoj uniji da priznaju napredak na Kosovu i ukinu vizni režim za naše građane."
Aljbin (Albin) Kurti, premijer Kosova
Analizirajući izjavu Aljbina Kurtija, Tobi Vogel za RSE kaže da "potpuno razume da je Kosovo frustrirano" trenutnim statusom.
"Zato što su dobili obećanje Evropske unije da građanima više neće trebati viza za EU, za Šengen zonu, ako ispune određene kriterijume. I ispunili su te kriterijume, što je potvrdila i Evropska komisija pre sad već dve godine, ali je raspoloženje Evropske unije da se vizna liberalizacija za Kosovo neće uskoro dogoditi. Prvi deo izjave je Kurtijev pokušaj da dobije nekakvo de facto priznanje Evropske unije, iako pet država EU ne priznaje Kosovo.
Mislim da se taj predlog (usvajanja termina o šest država) neće razmatrati, iako mi možemo da se sa tim slažemo ili ne. Mislim da je Kurti više slao signal, nego što je slao predlog za koji očekuje da će uskoro biti usvojen", ocenjuje Vogel.
Po njegovom mišljenju Kurtijeva izjava je razumljiva ukoliko se posmatra sa stanovišta kosovskog premijera. Dodaje i da ne ne misli da će biti brzo usvojena.
Severna Makedonija
"Na samitu imamo još jednu snažnu potvrdu da se samo jedna država članica Evropske unije protivi našoj integraciji i početku pregovora za članstvo u Uniji. Na žalost i ogromno razočarenje, moje lično i verujem svih naših građana, blokada dolazi od našeg suseda Bugarske. Poruke predsednika (Francuske Emanuela) Makrona i kacelarke (Nemačke Angele) Merkel su jasne – za rešenja treba gledati napred ka budućnosti, a ne kopati po prošlosti. Na žalost, nisam siguran da je predsednik (Bugarske Rumen) Radev razumeo tu poruku."
Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije
"U ovom trenutku Bugarska je prilično izolovana, usamljena u Evropskoj uniji (što se tiče stava prema Severnoj Makedoniji), ali ja se ne bih kladio da je Bugarska jedina koja koči otvaranje pregovora. Ne bih se iznenadio da postoje još neke države EU kojima pogoduje bugarski veto Severnoj Makedoniji. Nije nužno razlog Severna Makedonija za to, skepticizam je po mom mišljenju više usmeren ka Albaniji, a te dve države se posmatraju u paru za početak pregovora", kaže Tobi Vogel.
On je uveren da postoji skepticizam prema ozbiljnosti Albanije da sprovede reforme, jer je nazadovala u demokratiji i vladavini prava. Na drugoj strani, navodi, da je Severna Makedonija "zaglavljena" zbog nečega što nema veze sa njom samom.
"Ne zaboravimo da je višegodišnji stav bio da je Severna Makedonija vrlo dobro spremna da otpočne pregovore, a da je samo Grčka to blokirala. Kada je postignut sporazum sa Grčkom oko imena, sad se odjednom Bugarska iskočila. Ne bih isključio da se to i u budućnosti ponovi. Ne mislim da bi pojedinačna država članica sama, osim Bugarske, blokirala otvaranje pregovora, ali ne očekujem da proces teče glatko i da brzo napreduje", procenjuje Vogel.
Srbija
"Nemam sumnje da će rešavanje problema, na ovaj ili onaj način, između Prištine i Beograda biti potrebno (za ulazak u Evropsku uniju)… Srbija i dok je na evropskom putu mora da vodi računa o sebi i o svojim odnosima i sa Rusijom i sa Kinom, i niko nema prava da nam zamera što želimo da živimo i preživimo."
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
Komentarišući Vučićevu izjavu, Tobi Vogel je istakao da iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "veoma dobar u balansiranju i igranju, između istoka i zapada", da će toj "igri doći kraj".
"Pre ili kasnije će Srbija morati da bira, to je jednostavno. Pre ili kasnije će Evropska unija Srbiju ozbiljno pitati da li će se pridružiti sankcijama Kremlju i oligarsima bliskim Kremlju. Pre ili kasnije će Evropska unija ozbiljno zatražiti da se Srbija pridruži svim sankcijama protiv Belorusije i Lukašenkovog režima.
Srbija će morati da donese odluku gde pripada. Mislim da u ovom trenutku Vučić igra pametnu igru, ali se lako može zaigrati. Postoji opasnost da će u jednom trenutku toliko razljutiti Brisel, da će Evropska unija izgubiti strpljenje sa tom srpskom politikom balansiranja", mišljenje je političkog analitičara Tobija Vogela.
Uz napomenu da razume 
Analizirajući izjavu Aljbina Kurtija, Tobi Vogel za RSE kaže da "potpuno razume da je Kosovo frustrirano" 
