Pušačke muke velikog duvandžija u Srbiji postale su ulična priča. Godinu dana od primene Zakona o uvođenja zakona o izloženost stanovništva duvanskom dimu u Srbiji, na ulicama se mogu videti grupice pušača sa kafom i cigaretama u ruci. Zakon je smanjio broj pušača, kažu nadležni.
Pušačka je tuga pregolema, tako su prvih dana uvođenja zakona o izloženost stanovništva duvanskom dimu, izgledale jadikovke brojnih beogradskih pušača.
Inspekcijske službe svakodnevno sprovode nadzor. Pikavac ili dim dovoljni da pušač „zaradi“ kaznu. Ugašena cigareta u pepeljari, takođe.
Oblaci dima koncentrisani su na ulicama. Jutarnja kafa na radnom mestu podrazumeva i izlazak na ulicu.
„Nije mi problem što moram na ulici. Ranije se pušilo na mestima gde nije trebalo. Evo recimo u školi gde radim. To nije bilo dobro”, kaže radnica iz jedne obližnje škole.
„Kafu pijemo na ulici jer nam nisu obezbedili prostoriju. Nema nesuglasja između nas pušača i nepušača. Sporazumevamo se nekako”, pomirljivim tonom saopštava žena.
„U toku radnog vremena izlazim na ulicu da zapalim cigaretu i popijem kafu. Napravimo dogovor kako i u kojem broju da izađemo”, kaže devojka u centru Beograda, držeći u rukama kafu i zapaljenu cigaretu.
Samodisciplina, strah od kazni ali i svest o zdravlju mnoge je primoralo da cigarete ostave u torbi.
"Odmorio sam pluća"
Znaci zabrane pušenja nalaze se na svakom koraku, svakoj radnji, ustanovi. U elitnom tržnom centru brojni kafići bez duvanskog dima i kako kaže radnik obezbeđenja posetioci poštuju odluku o zabrani.
„Dešava se da ljudi spolja uđu sa upaljenom cigaretom, međutim kada vide znake upozorenja ili ih mi opomenemo ugase cigaru i nije nikakav problem” kaže radnik obezbeđenja zadužen za kontrolu pušenja.
U poređenju sa istraživanjem sprovedenim novembra 2010. godine značajno je smanjena izloženost stanovništva duvanskom dimu.
Doktor Petar Borović iz Nacionalne komisije za prevenciju pušenja, pri ministarstvu zdravlja, tvrdi da gotovo 84 odsto stanovnika Srbije podržava meru zabrane pušenja u zatvorenom prostoru.
“Znači to su i pušači i nepušači. Prvo su se bunili pa su onda rekli. Znate zakon je uveo neki red tako da je sasvim ok. S druge strane izloženost pasivnih pušača duvanskom dimu je u proseku za 12 do 15 posto manja. Prva reakcija je bila –šta ko meni da brani. Onda su posle mesec dana pušači reagovali pa kažu,”ej pa nije loše odmorio sam pluća baš mi prija”, duhovito prenosi doktor Borović i kaže da je njihov cilj zapravio bio da pušač ostavi cigarete.
„Tako da će se za godinu dve smanjivati kardiovaskularne i maligne bolesti, taklo da će zakon tek tada dobiti svoje pravo značenje”, uveren je doktor Borović.
Statistika pokazuje da se u Srbiji dnevno popuši 70 milion cigareta, odnosno oko tri miliona evra dnevno se potroši na cigarete. U glavni grad Srbije dnevno pristigne oko šest tona opušaka.
Pušačka je tuga pregolema, tako su prvih dana uvođenja zakona o izloženost stanovništva duvanskom dimu, izgledale jadikovke brojnih beogradskih pušača.
Inspekcijske službe svakodnevno sprovode nadzor. Pikavac ili dim dovoljni da pušač „zaradi“ kaznu. Ugašena cigareta u pepeljari, takođe.
Oblaci dima koncentrisani su na ulicama. Jutarnja kafa na radnom mestu podrazumeva i izlazak na ulicu.
„Nije mi problem što moram na ulici. Ranije se pušilo na mestima gde nije trebalo. Evo recimo u školi gde radim. To nije bilo dobro”, kaže radnica iz jedne obližnje škole.
„Kafu pijemo na ulici jer nam nisu obezbedili prostoriju. Nema nesuglasja između nas pušača i nepušača. Sporazumevamo se nekako”, pomirljivim tonom saopštava žena.
„U toku radnog vremena izlazim na ulicu da zapalim cigaretu i popijem kafu. Napravimo dogovor kako i u kojem broju da izađemo”, kaže devojka u centru Beograda, držeći u rukama kafu i zapaljenu cigaretu.
Samodisciplina, strah od kazni ali i svest o zdravlju mnoge je primoralo da cigarete ostave u torbi.
"Odmorio sam pluća"
Znaci zabrane pušenja nalaze se na svakom koraku, svakoj radnji, ustanovi. U elitnom tržnom centru brojni kafići bez duvanskog dima i kako kaže radnik obezbeđenja posetioci poštuju odluku o zabrani.
„Dešava se da ljudi spolja uđu sa upaljenom cigaretom, međutim kada vide znake upozorenja ili ih mi opomenemo ugase cigaru i nije nikakav problem” kaže radnik obezbeđenja zadužen za kontrolu pušenja.
U poređenju sa istraživanjem sprovedenim novembra 2010. godine značajno je smanjena izloženost stanovništva duvanskom dimu.
Doktor Petar Borović iz Nacionalne komisije za prevenciju pušenja, pri ministarstvu zdravlja, tvrdi da gotovo 84 odsto stanovnika Srbije podržava meru zabrane pušenja u zatvorenom prostoru.
“Znači to su i pušači i nepušači. Prvo su se bunili pa su onda rekli. Znate zakon je uveo neki red tako da je sasvim ok. S druge strane izloženost pasivnih pušača duvanskom dimu je u proseku za 12 do 15 posto manja. Prva reakcija je bila –šta ko meni da brani. Onda su posle mesec dana pušači reagovali pa kažu,”ej pa nije loše odmorio sam pluća baš mi prija”, duhovito prenosi doktor Borović i kaže da je njihov cilj zapravio bio da pušač ostavi cigarete.
„Tako da će se za godinu dve smanjivati kardiovaskularne i maligne bolesti, taklo da će zakon tek tada dobiti svoje pravo značenje”, uveren je doktor Borović.
Statistika pokazuje da se u Srbiji dnevno popuši 70 milion cigareta, odnosno oko tri miliona evra dnevno se potroši na cigarete. U glavni grad Srbije dnevno pristigne oko šest tona opušaka.