Dok se parlamentarne stranke iza kulisa dogovaraju hoće li ili neće podržati Predlog zakona o informisanju, Udruženje novinara Srbije se priprema da, onog dana kada poslanici budu glasali, demonstrira ispred Skupštine Srbije.
Zakonski predlog koji je urađen bez konsultacija sa strukovnim udruženjima predviđa drakonske kazne, uključujući i gašenje, za medije koji se ogreše o stroga pravila. Po nekim svojim elementima zakon i te kako podseća na čuveni i ozloglašeni „Šešeljev zakon o informisanju“ iz 1998. godine, ukinut nakon obaranja Miloševića sa vlasti. Kako bi se pokazalo neslaganje, novinari su pozvani na protestni skup u ponedeljak, 31. avgusta, sa početkom u 10 sati, što bi značilo istovremeno kada počne i sednica Parlamenta.
Po prvi put od 5. oktobra novinari su na najozbiljnijem iskušenju postmiloševićevskog perioda, uveren je član Radne grupe Ministarstva kulture za medije Rade Veljanovski:
Rade Veljanovski"Postoji kontinuitet vlasti u tome da nije spremna da razvlasti sebe u medijskoj sferi."
Ne samo da neće da se odrekne svog uticaja na medije nego aktuelna vlast tokom priprema spornog zakonskog predloga nije ni konsultovala predstavnike medija. Veljanovski dodaje:
"Da se to radilo po hitnom postupku, da se radilo mimo radne grupe koja sedi svake srede u prostoru koji je preko puta kabineta ministra kulture, a da nije konsultovana."
To je jedan od razloga zbog kojih Veljanovski razmišlja da izađe iz Radne grupe.
U tome nesumnjivo ima podršku donedavne glavne i odgovorne urednice “Politike” Ljiljane Smajlović koja je u vreme smene sa tog mesta ušla u od strane medija propraćenu raspravu, pre svega sa ljudima iz Kabineta predsednika Tadića, a ubrzo je stala na čelo Udruženja novinara Srbije u kome su još uvek članovi i neki od ozloglašenih novinara iz Miloševićevog vremena, a pojedini su poznati i kao ratni huškaši. Trenutno, Smajlović je najglasnija u osporavanju zakona koji šokira zbog zastrašujuće sličnosti sa aktom od pre jedanaest godina kojim su Milošević i Šešelj pokušali da disciplinuju medije:
Ljiljana Smajlović"Ovaj zakon vodi autocenzuri. Svaki novinar koji mora da razmišlja o tome da li da prenese neku tvrdnju sa izbornog skupa, koja je nepovoljna za nekog ministra, moraće da se pita da li se isplati da se zbog te tvrdnje gasi medij, da milionske kazne plaćaju glavni urednik i vlasnik."
Smajlović je najavila da će njeno udruženje tražiti od predsednika Borisa Tadića da ne potpiše zakon ukoliko bude usvojen i tako spreči njegovu primenu, čak i ako mu budu pridodati najavljeni amandmani:
"Nijedan amandman ne može da ukine istovremeno sve one kazne koje su preterane, koje su antievropske, po tome što im je cilj da gase medije."
Zaštitnik građana Saša Janković kazao je kako mu je ministarka pravde Snežana Malović obećala da će upravo amandmani promeniti najspornije zakonske odredbe. On se donekle slaže da to ne može biti dovoljna satisfakcija za građane:
"Teško nam je zaista da prihvatimo i da pređemo preko toga da je takva namera mogla postojati u onima koji danas vode ovu zemlju. Navešću drugi primer, jednog drugog zakona: u nacrtu novog Zakona o vojnim službama bezbednosti stoji da će svako pravno i fizičko lice, dakle, svaki građanin, biti dužan da pruži pomoć pripadniku tajne službe u izvršavanju njegovih zadataka."
Posledice će se videti ubrzo
Takođe na odustajanje od zakonskog predloga pozvali su i Međunarodna federacija novinara, Evropska federacija novinara, kao i OEBS. Ipak, ne treba zaboraviti da su neprihvatljiva zakonska rešenja delom isprovocirana i zbog načina rada u pojedinim medijima, na šta je podsetio i Filip Švarm iz nedeljnika “Vreme”:
"Šta se dešavalo u našim medijima, mene je kao novinara zaista bilo sramota."
Daleko direktnijom konstatacijom nadovezao se glavni i odgovorni urednik “Politike” Dragan Bujošević:
"Ja stvarno ne mogu da mislim da u jednom društvu treba da važe ista pravila za novine u kojima na naslovnoj strani imate naslov 'sevnula pička', da imaju isti tretman kao što je tretman "Politike" - mislim da je takvo društvo duboko bolesno."
Bujošević je konstatovao kako su i novinari u Srbiji propustili priliku da sami i glasno stave do znanja javnosti na koji civilizacijski nivo neki mediji spuštaju društvo u kome živimo:
"Sada nam ostaje da se nadamo da nečijom milošću ovaj Zakon neće proći. A ako prođe, mislim da ćemo svi realno brzo videti posledice."
Đoko Kesić jedan je od onih koji je nekada vodio tabloid “Kurir” čije je ukidanje, po mnogima, prvi cilj zakona koji bi u ponedeljak mogao biti usvojen. Sa čelne pozicije u dnevniku “Press” Kesić poručuje:
"Ako se usvoji ovaj Zakon, ništa u Srbiji neće biti kao što je bilo. Mislim da je to, zapravo, nešto što se graniči sa pokušajem ubistva. Ubiti slobodnu reč, ubiti javno mnenje, ili ga staviti pod takvu kontrolu, jeste krajnje opasno, a tek će biti opasno kroz neke posledice koje će se vremenom gomilati – taj Zakon će postati oceubica."
Ne pozivajući se na metafore već isključivo na Zakon, bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević podvukao je kako ne postoji nijedan element koji bi ukazao na nužnost hitnog postupka, po kom akt o informisnju dolazi pred poslanike:
"Ako bude i izglasan, zadaviće neustavnim odredbama i pravni sistem. Zato ovaj Zakon ne bi trebalo usvojiti. Ako ni zbog čega drugog, ono radi zaštite životne sredine građana Srbije."
Spornim Predlogom zakona Vlada Srbije dovodi u pitanje sve proevropske ciljeve koje zagovara, zaključio je Rade Veljanovski:
"Kolaju priče i pitanje da li je bolje doneti jedan, možda i loš, zakon, nego ugroziti jednu dobru proevropsku Vladu. Kakvo je to pitanje, molim vas? Kakva je to konstrukcija? Kakva je to politička podmetačina? Kakva je to dobra Vlada koja predlaže jedan jako loš i potpuno antievropski zakon?"
Zakonski predlog koji je urađen bez konsultacija sa strukovnim udruženjima predviđa drakonske kazne, uključujući i gašenje, za medije koji se ogreše o stroga pravila. Po nekim svojim elementima zakon i te kako podseća na čuveni i ozloglašeni „Šešeljev zakon o informisanju“ iz 1998. godine, ukinut nakon obaranja Miloševića sa vlasti. Kako bi se pokazalo neslaganje, novinari su pozvani na protestni skup u ponedeljak, 31. avgusta, sa početkom u 10 sati, što bi značilo istovremeno kada počne i sednica Parlamenta.
Po prvi put od 5. oktobra novinari su na najozbiljnijem iskušenju postmiloševićevskog perioda, uveren je član Radne grupe Ministarstva kulture za medije Rade Veljanovski:
Ne samo da neće da se odrekne svog uticaja na medije nego aktuelna vlast tokom priprema spornog zakonskog predloga nije ni konsultovala predstavnike medija. Veljanovski dodaje:
"Da se to radilo po hitnom postupku, da se radilo mimo radne grupe koja sedi svake srede u prostoru koji je preko puta kabineta ministra kulture, a da nije konsultovana."
To je jedan od razloga zbog kojih Veljanovski razmišlja da izađe iz Radne grupe.
U tome nesumnjivo ima podršku donedavne glavne i odgovorne urednice “Politike” Ljiljane Smajlović koja je u vreme smene sa tog mesta ušla u od strane medija propraćenu raspravu, pre svega sa ljudima iz Kabineta predsednika Tadića, a ubrzo je stala na čelo Udruženja novinara Srbije u kome su još uvek članovi i neki od ozloglašenih novinara iz Miloševićevog vremena, a pojedini su poznati i kao ratni huškaši. Trenutno, Smajlović je najglasnija u osporavanju zakona koji šokira zbog zastrašujuće sličnosti sa aktom od pre jedanaest godina kojim su Milošević i Šešelj pokušali da disciplinuju medije:
Smajlović je najavila da će njeno udruženje tražiti od predsednika Borisa Tadića da ne potpiše zakon ukoliko bude usvojen i tako spreči njegovu primenu, čak i ako mu budu pridodati najavljeni amandmani:
"Nijedan amandman ne može da ukine istovremeno sve one kazne koje su preterane, koje su antievropske, po tome što im je cilj da gase medije."
Zaštitnik građana Saša Janković kazao je kako mu je ministarka pravde Snežana Malović obećala da će upravo amandmani promeniti najspornije zakonske odredbe. On se donekle slaže da to ne može biti dovoljna satisfakcija za građane:
"Teško nam je zaista da prihvatimo i da pređemo preko toga da je takva namera mogla postojati u onima koji danas vode ovu zemlju. Navešću drugi primer, jednog drugog zakona: u nacrtu novog Zakona o vojnim službama bezbednosti stoji da će svako pravno i fizičko lice, dakle, svaki građanin, biti dužan da pruži pomoć pripadniku tajne službe u izvršavanju njegovih zadataka."
Posledice će se videti ubrzo
Takođe na odustajanje od zakonskog predloga pozvali su i Međunarodna federacija novinara, Evropska federacija novinara, kao i OEBS. Ipak, ne treba zaboraviti da su neprihvatljiva zakonska rešenja delom isprovocirana i zbog načina rada u pojedinim medijima, na šta je podsetio i Filip Švarm iz nedeljnika “Vreme”:
"Šta se dešavalo u našim medijima, mene je kao novinara zaista bilo sramota."
"Ja stvarno ne mogu da mislim da u jednom društvu treba da važe ista pravila za novine u kojima na naslovnoj strani imate naslov 'sevnula pička', da imaju isti tretman kao što je tretman "Politike" - mislim da je takvo društvo duboko bolesno."
Bujošević je konstatovao kako su i novinari u Srbiji propustili priliku da sami i glasno stave do znanja javnosti na koji civilizacijski nivo neki mediji spuštaju društvo u kome živimo:
"Sada nam ostaje da se nadamo da nečijom milošću ovaj Zakon neće proći. A ako prođe, mislim da ćemo svi realno brzo videti posledice."
Đoko Kesić jedan je od onih koji je nekada vodio tabloid “Kurir” čije je ukidanje, po mnogima, prvi cilj zakona koji bi u ponedeljak mogao biti usvojen. Sa čelne pozicije u dnevniku “Press” Kesić poručuje:
"Ako se usvoji ovaj Zakon, ništa u Srbiji neće biti kao što je bilo. Mislim da je to, zapravo, nešto što se graniči sa pokušajem ubistva. Ubiti slobodnu reč, ubiti javno mnenje, ili ga staviti pod takvu kontrolu, jeste krajnje opasno, a tek će biti opasno kroz neke posledice koje će se vremenom gomilati – taj Zakon će postati oceubica."
Ne pozivajući se na metafore već isključivo na Zakon, bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević podvukao je kako ne postoji nijedan element koji bi ukazao na nužnost hitnog postupka, po kom akt o informisnju dolazi pred poslanike:
"Ako bude i izglasan, zadaviće neustavnim odredbama i pravni sistem. Zato ovaj Zakon ne bi trebalo usvojiti. Ako ni zbog čega drugog, ono radi zaštite životne sredine građana Srbije."
Spornim Predlogom zakona Vlada Srbije dovodi u pitanje sve proevropske ciljeve koje zagovara, zaključio je Rade Veljanovski:
"Kolaju priče i pitanje da li je bolje doneti jedan, možda i loš, zakon, nego ugroziti jednu dobru proevropsku Vladu. Kakvo je to pitanje, molim vas? Kakva je to konstrukcija? Kakva je to politička podmetačina? Kakva je to dobra Vlada koja predlaže jedan jako loš i potpuno antievropski zakon?"