Predsednik SAD Barak Obama potpisao je kasno u sredu naveče po američkom vremenu zakon usvojen u Kongresu kojim se sprečava “fiskalna provalija”, odnosno automatsko povećanje poreza i smanjenje državnih izdataka.
Obama je sporazum potpisao na Havajima nakon što se vratio da nastavi odmor koji je prekinuo zbog krize oko "fiskalne provalije".
Sporazumom u poslednji čas je sprečeno da SAD ponovo sklizne u recesiju.
Zakon je u utorak usvojio Predstavnički dom – u kome Republikanci imaju većinu – sa 257 glasova za (172 Demokrata i 85 Republikanaca) i 167 protiv (151 Republikanac i 16 Demokrata).
To predstavlja teško izvojevanu političku pobedu za američkog predsednika, manje od dva meseca nakon što je pobedio na izborima zalažući se za povećanje poreza za bogate.
Prethodno je uoči samog dočeka Nove godine, i Senat odobrio predlog budžeta sa 89 glasova "za" i osam "protiv", što je omogućilo zadržavanje niske poreske stope za srednju klasu koja je na snazi bila u poslednjih 10 godina i poveća poreze za bogate.
Time je sprečeno da SAD upadnu u „fiskalnu provaliju“, odnosno povećaju porezi za 536 milijardi dolara i smanje troškovi za odbranu i domaće vladine programe u iznosu od 109 milijardi dolara - pošto su poreske olakšice iz vremene Džordža Buša Mlađeg istekle 31. decembra.
Opšte smanjenje izdvajanja države, pored ostalog za vojsku i neke socijalne programe, dogovoreno je prošlog leta kao deo inicijative da obe strane nađu način za smanjenje deficita.
Američki predsednik je prekinuo odmor na Havajima u vreme Božića da bi se vratio u Belu kuću i nadgledao dogovore oko usvajanja američkog budžeta za narednu godinu, u poslednji čas, slično kao i prošle godine.
Utorak, prvi dan nove godine, u SAD je bio neradni, ali su kongresmeni imali vremena samo do srede da zvanično usvoje budžet i automatski stave van snage vanredne mere.
Iz Bele kuće oglasio se predsednik Obama koji je istakao da je ovaj dogovor samo deo tekućih napora da se smanji budžetski deficit, oko čega Republikanci i Demokrate još ne mogu da se dogovore. Dok Republikanci odbacuju ideje o povećanju poreza. Demokrate se, istovremeno, protive predlozima Republikanaca da se srežu mnogi vladini programi.
“Mislim da svi uviđamo da je ovaj zakon samo prvi korak u sveobuhvatnim naporima da ojačamo našu ekonomiju i proširimo mogućnosti za svakoga. Činjenica je da je deficit i dalje previsok, a da premalo investiramo u stvari koje su nepohodne da naša ekonomija raste brzo koliko bi trebalo,” kazao je predsednik.
On je rekao da je ovim sporazumom, američki poreski sistem postao pravedniji.
"Ključna tačka moje kampanje za predsednika bila je da promenimo poreski sistem, koji je previše naklonjen bogatima a na uštrb radničke srednje klase Amerikanaca. Zahvaljujući glasovima Demokrata i Republikanaca, potpisaću zakon kojim će se povećati porezi za dva odsto najbogatijih Amerikanaca, čime se sprečavaju dodatna poreska opterećenja za srednju klasu, zbog čega bi naša ekonomija ponovo upala u recesiju, a što bi očigledno imalo ozbiljne posledice po porodice širom SAD”.
Uz Obamu je tokom govora stajao potpredsednik SAD Džo Bajden, što se smatra priznanjem za njegovu ulogu u pregovorima sa liderom republikanaca u Senatu Mičom Makonelom.
Usvojenim zakonom produžene su poreske olakšice i odloženo automatsko smanjenje državnih izdataka najmanje za dva meseca.
Ograničeni domet mera
Predviđeno je da se prikupi 620 milijardi dolara u narednih 10 godina serijom povećanja poreza za najbogatije Amerikance.
Dogovoreno je da se produže poreske olakšice za sve pojedince koji zarađuju manje od 400 hiljada dolara godišnje, odnosno porodice 450 hiljada. Viši prihodi biće oporezovani po stopi od 39,6, odsto u odnosu na postojećih 35 procenata.
Obama je prvobitno predložio da taj prag bude 200, odnosno 250 hiljada dolara.
Povećane su nasledne takse sa 35 na 40 odsto na vrednost imovine veće od pet miliona dolara za pojedince i iznad deset miliona za parove. Biće uvećane i takse na kapitalnu dobit do 20 odsto, što će pogoditi pojedine prihode od investicija. Međutim, to je manje od 39,6 procenata kolika bi bila stopa da nije postignut dogovor.
Produžene su i isplate na godinu dana prinadležnosti za dva miliona nezaposlenih ljudi, a na pet godina kreditne olakšice u cilju pomoći siromašnijim porodicama.
U prvim analizama, američki mediji ističu da, mada su pozitivne, ove mere su ograničenog dometa. Tako Džon Zogbi (John Zogby) piše u „Forbsu“ (The Forbes) da su u ovim pregovorima u igri bili mnogi veći ulozi od ekonomije.
„Naime, pitanje da li Kongres još može da bude održiva institucija koje rešava probleme ili je osuđena da postane nebitna," kazao je on. Obe partije morale su da pokažu da mogu da rade zajedno i postignu sporazum, smatra on, i dodaje: „One su to učinile u poslednji čas. Njihova krajnja nagrada je: spasili su sopstveni obraz“.
Istovremeno, Zahari Goldfarb (Zachary) ukazuje u “Vašington postu” (The Washington Post) da su pomenutim sporazumom “izbegnute opasne mere štednje, ali su i dalje ostavile ekonomije ranjivu na neposredne i dugoročnije pretnje”.
On upozorava da je zakon “preskroman”, jer se u njemu ništa pominje u cilju rešavanja problema nezaposlenosti i “nije uspeo da smanji izglede za katastrofički problem nemogućnosti vraćanja dugova za dva meseca”.
Dakle, novi zastoj u pregovorima Demokrata i Republikanaca je moguć već početkom februara, kada Kongres treba da poveća limit od 16,4 hiljade milijardi dolara za zaduživanje, kako bi vlada mogla da nastavi da plaća svoje obaveze.
Osvrćući se na tenzije koje su pratile pregovore do samog kraja, Obama je apelovao na manje strančarenja u budućnosti:
"Nadam se da ćemo se u novoj godini fokusirati da usvjajamo mere nalik ovoj sa manje drame, nadmudrivanja, da ne zastrašujemo ljude. Kao Demokrate i Republikanci možemo se dogovoriti da smanjimo potrošnju i povećamo prihode tako da ograničimo deficit, zaštitimo srednju klasu i osiguramo da svako ko želi može postati njen deo ako naporno radi”.
Vrednost akcija na evropskim i azijskim berzama je skočila kao i cena nafte, na vest o usvjanju zakona u Kongresu SAD.
Obama je sporazum potpisao na Havajima nakon što se vratio da nastavi odmor koji je prekinuo zbog krize oko "fiskalne provalije".
Sporazumom u poslednji čas je sprečeno da SAD ponovo sklizne u recesiju.
Zakon je u utorak usvojio Predstavnički dom – u kome Republikanci imaju većinu – sa 257 glasova za (172 Demokrata i 85 Republikanaca) i 167 protiv (151 Republikanac i 16 Demokrata).
To predstavlja teško izvojevanu političku pobedu za američkog predsednika, manje od dva meseca nakon što je pobedio na izborima zalažući se za povećanje poreza za bogate.
Prethodno je uoči samog dočeka Nove godine, i Senat odobrio predlog budžeta sa 89 glasova "za" i osam "protiv", što je omogućilo zadržavanje niske poreske stope za srednju klasu koja je na snazi bila u poslednjih 10 godina i poveća poreze za bogate.
Time je sprečeno da SAD upadnu u „fiskalnu provaliju“, odnosno povećaju porezi za 536 milijardi dolara i smanje troškovi za odbranu i domaće vladine programe u iznosu od 109 milijardi dolara - pošto su poreske olakšice iz vremene Džordža Buša Mlađeg istekle 31. decembra.
Opšte smanjenje izdvajanja države, pored ostalog za vojsku i neke socijalne programe, dogovoreno je prošlog leta kao deo inicijative da obe strane nađu način za smanjenje deficita.
Američki predsednik je prekinuo odmor na Havajima u vreme Božića da bi se vratio u Belu kuću i nadgledao dogovore oko usvajanja američkog budžeta za narednu godinu, u poslednji čas, slično kao i prošle godine.
Utorak, prvi dan nove godine, u SAD je bio neradni, ali su kongresmeni imali vremena samo do srede da zvanično usvoje budžet i automatski stave van snage vanredne mere.
Iz Bele kuće oglasio se predsednik Obama koji je istakao da je ovaj dogovor samo deo tekućih napora da se smanji budžetski deficit, oko čega Republikanci i Demokrate još ne mogu da se dogovore. Dok Republikanci odbacuju ideje o povećanju poreza. Demokrate se, istovremeno, protive predlozima Republikanaca da se srežu mnogi vladini programi.
“Mislim da svi uviđamo da je ovaj zakon samo prvi korak u sveobuhvatnim naporima da ojačamo našu ekonomiju i proširimo mogućnosti za svakoga. Činjenica je da je deficit i dalje previsok, a da premalo investiramo u stvari koje su nepohodne da naša ekonomija raste brzo koliko bi trebalo,” kazao je predsednik.
On je rekao da je ovim sporazumom, američki poreski sistem postao pravedniji.
"Ključna tačka moje kampanje za predsednika bila je da promenimo poreski sistem, koji je previše naklonjen bogatima a na uštrb radničke srednje klase Amerikanaca. Zahvaljujući glasovima Demokrata i Republikanaca, potpisaću zakon kojim će se povećati porezi za dva odsto najbogatijih Amerikanaca, čime se sprečavaju dodatna poreska opterećenja za srednju klasu, zbog čega bi naša ekonomija ponovo upala u recesiju, a što bi očigledno imalo ozbiljne posledice po porodice širom SAD”.
Uz Obamu je tokom govora stajao potpredsednik SAD Džo Bajden, što se smatra priznanjem za njegovu ulogu u pregovorima sa liderom republikanaca u Senatu Mičom Makonelom.
Usvojenim zakonom produžene su poreske olakšice i odloženo automatsko smanjenje državnih izdataka najmanje za dva meseca.
Ograničeni domet mera
Predviđeno je da se prikupi 620 milijardi dolara u narednih 10 godina serijom povećanja poreza za najbogatije Amerikance.
Dogovoreno je da se produže poreske olakšice za sve pojedince koji zarađuju manje od 400 hiljada dolara godišnje, odnosno porodice 450 hiljada. Viši prihodi biće oporezovani po stopi od 39,6, odsto u odnosu na postojećih 35 procenata.
Obama je prvobitno predložio da taj prag bude 200, odnosno 250 hiljada dolara.
Povećane su nasledne takse sa 35 na 40 odsto na vrednost imovine veće od pet miliona dolara za pojedince i iznad deset miliona za parove. Biće uvećane i takse na kapitalnu dobit do 20 odsto, što će pogoditi pojedine prihode od investicija. Međutim, to je manje od 39,6 procenata kolika bi bila stopa da nije postignut dogovor.
Produžene su i isplate na godinu dana prinadležnosti za dva miliona nezaposlenih ljudi, a na pet godina kreditne olakšice u cilju pomoći siromašnijim porodicama.
U prvim analizama, američki mediji ističu da, mada su pozitivne, ove mere su ograničenog dometa. Tako Džon Zogbi (John Zogby) piše u „Forbsu“ (The Forbes) da su u ovim pregovorima u igri bili mnogi veći ulozi od ekonomije.
„Naime, pitanje da li Kongres još može da bude održiva institucija koje rešava probleme ili je osuđena da postane nebitna," kazao je on. Obe partije morale su da pokažu da mogu da rade zajedno i postignu sporazum, smatra on, i dodaje: „One su to učinile u poslednji čas. Njihova krajnja nagrada je: spasili su sopstveni obraz“.
Istovremeno, Zahari Goldfarb (Zachary) ukazuje u “Vašington postu” (The Washington Post) da su pomenutim sporazumom “izbegnute opasne mere štednje, ali su i dalje ostavile ekonomije ranjivu na neposredne i dugoročnije pretnje”.
On upozorava da je zakon “preskroman”, jer se u njemu ništa pominje u cilju rešavanja problema nezaposlenosti i “nije uspeo da smanji izglede za katastrofički problem nemogućnosti vraćanja dugova za dva meseca”.
Dakle, novi zastoj u pregovorima Demokrata i Republikanaca je moguć već početkom februara, kada Kongres treba da poveća limit od 16,4 hiljade milijardi dolara za zaduživanje, kako bi vlada mogla da nastavi da plaća svoje obaveze.
Osvrćući se na tenzije koje su pratile pregovore do samog kraja, Obama je apelovao na manje strančarenja u budućnosti:
"Nadam se da ćemo se u novoj godini fokusirati da usvjajamo mere nalik ovoj sa manje drame, nadmudrivanja, da ne zastrašujemo ljude. Kao Demokrate i Republikanci možemo se dogovoriti da smanjimo potrošnju i povećamo prihode tako da ograničimo deficit, zaštitimo srednju klasu i osiguramo da svako ko želi može postati njen deo ako naporno radi”.
Vrednost akcija na evropskim i azijskim berzama je skočila kao i cena nafte, na vest o usvjanju zakona u Kongresu SAD.
