"Bili smo više sati taoci."
Ovako Luka Božović iz Inicijative mladih za ljudska prava, nevladine organizacije koja je bila jedan od organizatora festivala "Mirdita, dobar dan" za Radio Slobodna Evropa (RSE) sumira utiske nakon što je policija zabranila festival a navijači i desničari satima blokirali ulaz u prostor gde je manifestacija trebalo da se održi.
Božović je sa delom učesnika festivala, gostima iz Prištine, proveo više sati zarobljen u prostoru Dorćol Platza.
Sa jedne strane su bili navijači i desničari, sa druge – lanci i katanci koje je neko postavio na ulaz sa zadnje strane. Taj ulaz su pre dolaska navijača i desničara, prema rečima Božovića, organizatori i učesnici koristili više puta da bi u jednom trenutku shvatili da je ulaz zabravljen "lancima i katancima".
"Konkretno smo im (policajcima koji su bili unutar Dorćol Platza) rekli – onda smo mi taoci, na prednji ulaz ne možemo bezbedno da izađemo, pozadi su nas zaključali, oni su rekli – ovo je privatan događaj, mi nemamo ništa sa tim", opisuje situaciju Luka Božović.
Grupa pripadnika ultradesničarskih i navijačkih grupa slobodu kretanja učesnicima i organizatorima onemogućila je satima pre zvanične odluke o zabrani festivala "Mirdita, dobar dan".
Uz nacionalističke pesme i veličanje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, upućivali su uvrede i pretnje pristutnima, među kojima je bio i Luka Božović.
Policija nije obezbeđivala glavni ulaz u Dorćol Platz gde su se okupili desničari. Na početku dela ulice u neposrednoj blizini bilo je raspoređeno jedno vozilo saobraćajne policije.
'Nije bilo prijatno ni u jednom trenutku'
Kako opisuje Božović za RSE, sa njima je unutar Dorćol Platza bilo četiri-pet pripadnika policije u uniformi i dvoje inspektora koji čitavih osam sati nisu reagovali.
"Posao policije je da obezbedi javni red i mir, da se bavi pitanjem bezbednosti svih građana, pa tako i svih gostiju i učesnika festivala, što juče nije urađeno", kaže Božović.
On kaže da policajci i inspektori koji su sa njima bili unutar Dorćol Platza "veći deo dana sedeli".
Božović kaže da su gosti iz Prištine bili veoma uznemireni i uplašeni za svoju bezbednost.
"Nije bilo prijatno ni u jednom trenutku, naročito gostima iz Prištine, naročito kad su videli da je par stotina nasilnih ljudi sa vrlo nacionalističkim porukama i ikonografijom došlo tu zbog njih i protiv njih, a ne postoji nikakva ozbiljna zaštita, niti dovoljan broj policajaca da spreči bilo kakav pokušaj upada", kaže Božović.
Policajce su u više navrata pitali da li će im stići pojačanje, na šta im je dva puta rečeno da hoće.
"To se nije desilo", kaže Božović i zaključuje:
"Ljuti smo i razočarani, nećemo dozvoliti da se na ovome završi. Mi ćemo zabranu festivala osporiti."
Iz prostorija Dorćol placa, na kraju su izašli tek uveče, u pratnji policije i kada su se okupljeni desničari i navijači razišli.
Deo učesnika festivala do Beograda nije ni stigao. Kako je 27. juna saopštila Inicijativa mladih za ljudska prava, učesnici festivala koji su autobusom sa Kosova putovali za Beograd zaustavljeni su kod Bubanj potoka nadomak Beograda, odakle im je naloženo da se uz pratnju policije vrate na Kosovo.
Za premijera Srbije ništa sporno
Zabranu festivala dan posle komentarisao je premijer Miloš Vučević.
On je odgovarajući na novinarska pitanja u Kruševcu nakon centralne proslave Vidovdana u znak sećanja na Kosovsku bitku 1389. rekao da su MUP i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) "procenili" da postoji opasnost od većeg narušavanja javnog reda i mira i ugrožavanja imovine i bezbednosti građana.
"Da imamo građanski rat na ulicama i haos, ne isplati se. Nama da stradaju policajci, imovina i ljudi, da štitimo one koji nam kažu da smo teroristi i zločinci i genocidan narod, naša je procena da je ovo najbolja odluka", rekao je Vučević.
'Policija postala instrument vladajuće stranke'
Maja Bjeloš, viša istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenjuje za RSE da je međunarodni imidž Srbije urušen ne samo zabranom festivala, "već i time što su bezbednosne službe pod uticajem političara odbile da zaštite građane od grupe huligana".
"Državne institucije imaju moć, nadležnost i sredstva da spreče nasilje i kriminal i unaprede bezbednost u zajednici. Policija se nažalost udaljila od demokratske vizije bezbednosne službe u servisu građana i postala instrument političke partije na vlasti", kaže Bjeloš.
Prema njenim rečima, zvaničnici Srbije i glavnog grada su nacionalističkim narativom ohrabrivali radikalne grupe.
"Delovanje ultradesnič̣ara jeste bezbednosni problem, međutim, najveći problem za državnu i ljudsku bezbednost su politizacija i kriminalizacija sektora bezbednosti i veze između državnih funkcionera, odnosno političara na vlasti i huligana, ultradesničara i kriminalaca", kaže ona.
Šta nalaže Zakon o policiji?
U Zakonu o policiji navodi se u članu 5. da su zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i policiji "dužni da jednako postupaju prema svima bez obzira na njihovu rasnu, polnu ili nacionalnu pripadnost".
Takođe se u članu 31. navodi da policija obavlja policijske poslove "sa ciljem i na način da svakome obezbedi jednaku zaštitu bezbednosti, prava i sloboda, primenjujući zakon i ustavno načelo vladavine prava".
Pretnje i nakon zabrane festivala
Dan nakon što je zabranjeno održavanje "Miredita, dobar dan", na adresu Sofije Todorović, jedne od organizatorki festivala stigao je paket sa pismom preteće sadržine i isečenom svinjskom glavom.
Pismo u kojem se navodi da se "situacija u svetu menja i da dolaze neka druga vremena", potpisano je sa "Narodne patrole".
Reč je o neregistrovanoj ultradesničarskoj organizaciji, poznatoj po antimigrantskim akcijama i vezama sa ideološki bliskim grupama iz Ruske Federacije.
Za ovu organizaciju javnost je prvi put čula početkom 2020. godine, nakon što se društvenim mrežama proširio snimak na kojem grupa od dvadesetak mladića sa crnim kapuljačama presreće migrante i izbeglice u centru Beograda. Među njima je bio i Damnjan Knežević koji se profilisao kao vođa Patrola.
Ova grupa je vremenom postala poznata i po anti-LGBT porukama, ometanju novinara tokom izveštavanja sa Beograd prajda kao i po širenju nacionalne, rasne i verske mržnje.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Knežević je više puta posetio Rusiju. Krajem 2022. bio je gost tada tek otvorenog vojno-tehnološkog centra ruske paravojne grupe Vagner u Sankt Peterburgu.
MUP bez odgovora
MUP Srbije do zaključenja teksta nije odgovorio na pitanja RSE:
- Zbog čega policija nije regovala na to što su na zadnji ulaz Dorćol Platza stavljeni lanci i katanci, zbog čega organizatori festivala "Mirdita, dobar dan" i učesnici festivala sa Kosova nisu mogli bezbedno da napuste prostor?
- Zbog čega policija nije reagovala na okupljanje navijačkih grupa ispred Dorćol Placa imajući u vidu da je nešto pre 15 časova 27. juna MUP izdao saopštenje u kojem se navodi da, pored zabrane festivala "Mirdita, dobar dan", na Dorćol Placu "neće biti dozvoljeni ni drugi skupovi na tom prostoru"?
- Po kom osnovu je MUP Srbije zaustavio autobus sa učesnicima festivala 27. juna kod Bubanj Potoka i zabranio ulaz u Beograd, a zatim naložio da se autobus sa učesnicima vrati na Kosovo u pratnji policije?
- MUP nije odgovorio ni na pitanje u vezi sa bezbednošću medijskih ekipa koje su pratile događaj. Pojedini učesnici su tokom skupa prilazili medijskim ekipama, upućujući im uvrede i nazivajući ih "izdajnicima".
Ko je organizovao skup protiv 'Mirdita, dobar dan'?
Na okupljanje ispred Dorćol Platza, gde je bilo planirano da festival bude svečano otvoren, pozvali su navijači Crvene zvezde.
Na Telegramu, ruskoj platformi za razmenu poruka, su 27. juna objavili dve fotografije na kojima se vidi grupa muškaraca u Dobračinoj ulici, na ulazu u dvorište Dorćol Platza.
"Dok srpska deca stradaju na Kosovu i Metohiji da li srpska prestonica treba da promoviše nezavisno Kosovo? Neće moći", navodi se u toj objavi.
Njihova lica su u fotošopu zamagljena kako se ne bi mogao utvrditi identitet okupljenih.
Ipak, televizija N1 je u masi prisutnih snimila i Marka Vučkovića, nekadašnjeg vođu "Ultra bojsa", jedne od navijačkih frakcija Crvene zvezde. Ta grupa je bila jedna od 14 ekstremnih navijačkih grupa čiju zabranu je 2009. tražio republički javni tužilac.
U obrazloženju predloga je navedeno da se zabrana traži "zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje". Međutim, Ustavni sud nije prihvatio ovu inicijativu.
Poznat po nadimcima Mare i Komandant, Marko Vučković je do oktobra 2016. bio vlasnik građevinske firme "Ultra kop". Prema pisanju portala Insajder, ova firma je prethodnih godina sarađivala sa državnom Elektroprivredom Srbije (EPS) na višemilionskim projektima.
Ovaj portal navodi i da je protiv Vučkovića podneto više krivičnih prijava – između ostalog, za napad na policajca i nanošenje teških telesnih povreda komšinici – ali nikada nije bio pravosnažno osuđen.
Među okupljenima ispred Dorćol Platza bio je i Miša Vacić, vođa ultradesničarske Srpske desnice. Široj javnosti postao je poznat pre 20-ak godina kao član ultradesničarske grupe 1389 iz koje se kasnije izdvojio i osnovao Srpski narodni pokret 1389.
Osuđen je, između ostalog, za nedozvoljeno držanje oružja i pozive na nasilje. Uhapšen je 2008. godine zbog napada na učesnike Queer festivala u Beogradu. Zbog pretnji nasiljem LGBT zajednici uslovno je osuđen na sedam meseci zatvora 2015. godine.
Krajem 2016. godine, u vreme kada je Vučić bio predsednik Vlade Srbije, mediji su objavili da je Vacić zaposlen kao savetnik direktora u Vladinoj Kancelariji za Kosovo. Ubrzo je saopšteno da je Kancelarija raskinula ugovor sa Vacićem.
Objavu navijača Zvezde na Telegramu o skupu protiv održavanja festivala "Mirdita, dobar dan", preneli su kanali brojnih ultradesničarskih grupa.
Među njima je "Zentropa Srbija", neregistrovana neonacistička grupa čiji članovi su učestvovali u napadima na antifašistički kafić "Crni ovan" u Novom Sadu. Reč je o srpskoj filijali međunarodne ekstremno desničarske mreže.
U Srbiji su poznati kao grupa koja učestvuje u organizaciji komemoracije za Milana Nedića, premijera kvislinške vlade u Srbiji tokom nacističke okupacije.
Dan uoči otvaranja festivala "Miredita, dobar dan", pripadnici Narodne patrole i neonacističkih grupa Srbska akcija i Klub 451 išarali su ulaz u Dorćol Platz porukama "Marširaj napolje" i "Niste dobro došli". Uz to su iscrtali keltski krst i runu tejvaz, što su globalno poznati simboli neonacističkih grupa.
Klub 451 je ugostiteljski objekat u glavnom gradu Srbije, gde se godinama unazad okupljaju pripadnici brojnih ekstremističkih grupa, domaćih i inostranih. Kako je RSE ranije pisao, ovo mesto su posećivali pripadnici italijanskih, rumunskih, francuskih i autrijskih organizacija krajnje desnice.
Srbska akcija je neregistrovana organizacija koja deluje oko 15 godina. Poznata je po vezama sa delovima Srpske pravoslavne crkve, veličanju Milana Nedića i Dimitrija Ljotića, srpskih kvislinga iz Drugog svetskog rata, i po bliskim vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije, Rumunije i Grčke.
RSE je 2022. pisao o poseti članova Srbske akcije Imperijalnom legionu u Sankt Peterburgu. Legion je militantno krilo Ruskog imperijalnog pokreta (RIM), ultranacionalističke organizacije iz Rusije, koju je američki Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju.
Facebook Forum