Iz tabora Demokratske stranke emitovana je, konačno, poruka koja nije nepodnošljivo arogantna i sveznajuća, niti uobičajeno kvazijapijevski spinovana. To svakako nije slučajno zato što ju je izgovorio nesumnjivo najuspešniji funkcioner te partije na nivou lokalne vlasti. Prvi čovek Inđije izvinio se, naime, biračima svoje stranke zbog propusta koje je u aktuelnom mandatu učinila. Politički analitičari ocenjuju, međutim, da je, uprkos iskrenosti, izvinjenje zakasnelo i da ne govori o mnogo ozbiljnijim neuspesima Demokrata u protekle četiri godine.
Demokratska stranka je napravila veliku grešku što je bila nepoštena prema svojim biračima. Nije im rekla da se zemlji približava ekonomska kriza i zato mora da im se izvini.
Dodatni razlog za izvinjenje je što su Demokrati zakasnili u suštinskim reformama koje su započeli na početku mandata. Ovo je izgovorio predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
Poznat je po tome što je od svog gradića napravio industrijsko čudo, a opštinsku administraciju doveo do takvog stepena efikasnosti da investitori na jednom šalteru dobiju sve papire u roku od samo par dana.
U industrijsku zonu svog grada doveo je čak 40 grinfild investicija i nastavlja da ih dovodi čak i u vreme krize. Zahvaljujući tome, u konkurenciji više od 250 evropskih i azijskih gradova, prema izboru časopisa Financial Times, Inđiji je pripalo priznanje grada budućnosti.
Goran Ješić, dakle, ni u kom slučaju ne spada u funkcionere Demokratske stranke koji bi trebalo da se izvinjavaju, ali on je to, ipak, u ime partije, učinio. Pitali smo ga nije li trebalo da bude malo poduži spisak propuštenih šansi zbog kojih Demokratska stranka treba da se izvini.
“Pa, nije to baš tako. Verujem da nismo uradili stvari koje smo morali da uradimo i nismo predvideli ono što smo morali da predvidimo – a to je svetska ekonomska kriza. Odgovor na tu krizu trebalo je da budu suštinske sistemske reforme, koje smo, nažalost, započeli tek u trećoj i četvrtoj godini mandata, umesto da smo to uradili odmah u septembu 2008. posle majskih izbora, kad smo shvatili da realno ne možemo da ostvarimo obećani broj radnih mesta, evropske integracije itd”, kaže Ješić.
Objektivni rezultati
RSE: Da li Demokratska stranka treba da se izvini, recimo, i za visoku korupciju, neuspešnu pravosudnu reformu, za zaobilaženje reforme javne uprave itd? Zašto u svakoj opštini u kojoj je na vlasti nema nekoga poput vas koji omogućava investitorima da za dva dana dobiju sve potrebne dozvole na jednom jedinom šalteru? Zar je to bilo nemoguće uraditi? Zašto, bar, eto, na lokalnom nivou, nije osposobila takve kadrove?
Ješić: Najbolje kadrove koje u ovom trenutku Srbija ima ponudila je Demokratska stranka, a ono osnovno za šta treba da se izvinimo jeste što nismo ostvarili reforme koje su naši birači od nas očekivali. Oni su očekivali da modernizujemo Srbiju, da smanjimo korupciju, da reformišemo zdravstveni sistem, pravosuđe, policiju, obrazovanje...
RSE: Ne mislite li da je možda kasno za izvinjenje dva meseca pred izbore?
Ješić: Ne, mi idemo u izbore, a imamo i objektivne rezultate u svemu ovome.
RSE: Gde su ti objektivni rezultati?
Ješić: Objektivni rezultati su od ekonomske do međunarodne politike. Ima i stvari koje smo uspeli da uradimo do ovog trenutka, ne možemo samo tako kritikovati. Uostalom, najkritičniji su glasači Demokratske stranke, a to je najbolji deo Srbije.
RSE: Gde su te garancije da biste u sledećem mandatu radili mnogo bolje nego u ovom?
Ješić: Garancija u politici su jedino ljudi. Dakle, morate da verujete u neku ideologiju i u ljude koji sprovode tu ideologiju.
Ješić je uputio delimično izvinjenje, barem kad je reč o ekonomsko-socijalnom aspektu rada Vlade, ali spisak onoga zbog čega Demokratska stranka treba da se izvini trebalo bi da bude mnogo veći.
Samohvalisanje
Najveći razlog za izvinjenje ove vlasti jeste to što je gotovo trajno uništila mogućnost bolje alternative, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“Jednom reči, nije napravljen pluralni kontekst političkog života u kojem imate fer takmičenje raznih ideja i ljudi nego je napravljen sistem u kome postoji monopol političke klase nad politikom, u kojem zbog poluzatvorenih ili zatvorenih medija ne možete da formulišete neku pristojnu alternativu svemu ovome. Ako već hoćemo neko izvinjenje za ove četiri godine - ili za ovih dvanaest godina koliko oni u suštini definišu vlast - to bi trebalo da bude izvinjenje što nisu stvoreni preduslovi da, onda kada vlast ne funkcioniše dobro, može da joj se konstituiše neka pristojna alternativa”, smatra naš sagovornik.
Nedostaje, dodaje Vuk Stanković, izvinjenje i za neke političke i moralne aspekte vlasti Demokratske stranke, a spisak je tu podugačak:
“Prvo izvinjenje koje bi imalo i određenu istorijsko-političku dimenziju trebalo da bi bude za to što Srbija dvanaest godina posle promene Miloševićevog režima još uvek ima iste one teme i dileme koje su i za vreme njegove vlasti postojale, a što je još gore, i vrlo sličan pristup u rešavanju tih državnih problema. Druga dimenzija u kojoj bi izvinjenje bilo neizostavno jeste medijska slika u ovoj državi. Mi živimo u zemlji u kojoj postoji ozbiljna diskusija o ključnim državnim temama, ali se ona stavlja u stranu, a javnost potcenjuje. Jednom reči, to izgleda kao da političari imaju tapiju na sve tokove društvenog života. I najzad, institucije političkog sistema – parlament i vlada – funkcionišu sa vrlo nejasnom većinom, tako da, zapravo, u ovom trenutku dok razgovaramo mi i ne znamo da li je zadovoljen osnovni princip demokratske vladavine – a to je vlast većine u parlamentu”, kaže Vuk Stanković.
Stranačkim kolegama Gorana Ješića, među kojima neke građani neretko percipiraju kao ohole partijske glasnogovornike sklone da s visoka gledaju na njih, ne samo da na pamet nije palo da priznaju da su ponegde i pogrešili i razočarali, nego su čak ustvrdili da jedini imaju kredibilitet da vode zemlju; da su potpredsednici Demokratske stranke u izvršnoj vlasti ostvarili najbolje rezultate i da ta partija ima dva najuspešnija ministra u vladi.
To je nedavno na partijskom jubileju izjavila druga funkcionerka u stranačkoj hijerarhiji Jelena Trivan. Dodala je da stranka ima kredibilan program, konzistentnost i prave ljude da vodi Srbiju u budućnost. A doajen partije Dragoljub Mićunović čak je izneo stav da Demokratska stranka treba da ostane na vlasti sve dok zemlja ne postane članica Evropske unije.
Iako iznosi utisak da je Ješićevo izvinjenje iskreno jer dolazi od čoveka koji je delom pokazao kako može da se radi, sociolog Srećko Mihajlović ocenjuje da vladajuća koalicija na čelu sa Demokratskom strankom nije otklonila mnogo važniji problem od onog koji se pominje u pomenutom i sličnim izvinjenjima:
“Naime, Demokratska stranka je veoma malo ili gotovo ništa, učinila na planu suprotstavljanja partokratiji i političkom voluntarizmu. Čak se može reći da je bila potpuno potonula u koncept partokratije i politčke samovolje. Dakle, nije se razlikovala od svojih prethodnika ni malo, a u nečemu je čak i vodila. I utoliko izvinjenje ima smisla, naravno, reč je o jednom metaforičkom i simboličkom smislu”, ocenjuje Mihajlović.
Dejan Vuk Stanković je, međutim, uveren da zbog svih neuspeha koje nije priznala i ovo izvinjenje neće biti shvaćeno kao kredibilna politička poruka:
“Posle ovakvog neslavnog salda, izvinjenje jeste pomalo cinično. To će biti medijska tema jedan ili dva dana, ali ne verujem da bilo ko to shvata kao neku vrstu kredibilne političke poruke. Naime, kada imate ovakve bilanse, izvinjenje treba da podrazumeva i da se neki ljudi koji su protagonisti političkog života povuku”, ocenjuje on.
Koliku odgovornost će snositi Demokratska stranka ako Srbiju u narednom mandatu bude predvodila opcija koja se ne označava demokratskom odrednicom, pitamo Srećka Mihajlovića:
”Biće sigurno veoma, veoma velika jer od odgovornosti ne može da se skloni ona stranka koja je vodila politiku u poslednje četiri godine, s tim što uvek treba imati na umu da je postojeća politika rezultanta brojnih uticaja. Međutim, među tim brojnim uticajima uvek je bio veoma važan, ako ne i dominantan, uticaj onih koji su imali priliku da krenu drukčijim putevima od onih kojima se išlo u prethodne četiri godine”, ocenjuje Mihajlović.
Demokratska stranka je napravila veliku grešku što je bila nepoštena prema svojim biračima. Nije im rekla da se zemlji približava ekonomska kriza i zato mora da im se izvini.
Dodatni razlog za izvinjenje je što su Demokrati zakasnili u suštinskim reformama koje su započeli na početku mandata. Ovo je izgovorio predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
Poznat je po tome što je od svog gradića napravio industrijsko čudo, a opštinsku administraciju doveo do takvog stepena efikasnosti da investitori na jednom šalteru dobiju sve papire u roku od samo par dana.
Goran Ješić poznat je po tome što je od svog gradića napravio industrijsko čudo, a opštinsku administraciju doveo do takvog stepena efikasnosti da investitori na jednom šalteru dobiju sve papire u roku od samo par dana.
U industrijsku zonu svog grada doveo je čak 40 grinfild investicija i nastavlja da ih dovodi čak i u vreme krize. Zahvaljujući tome, u konkurenciji više od 250 evropskih i azijskih gradova, prema izboru časopisa Financial Times, Inđiji je pripalo priznanje grada budućnosti.
Goran Ješić, dakle, ni u kom slučaju ne spada u funkcionere Demokratske stranke koji bi trebalo da se izvinjavaju, ali on je to, ipak, u ime partije, učinio. Pitali smo ga nije li trebalo da bude malo poduži spisak propuštenih šansi zbog kojih Demokratska stranka treba da se izvini.
“Pa, nije to baš tako. Verujem da nismo uradili stvari koje smo morali da uradimo i nismo predvideli ono što smo morali da predvidimo – a to je svetska ekonomska kriza. Odgovor na tu krizu trebalo je da budu suštinske sistemske reforme, koje smo, nažalost, započeli tek u trećoj i četvrtoj godini mandata, umesto da smo to uradili odmah u septembu 2008. posle majskih izbora, kad smo shvatili da realno ne možemo da ostvarimo obećani broj radnih mesta, evropske integracije itd”, kaže Ješić.
Objektivni rezultati
RSE: Da li Demokratska stranka treba da se izvini, recimo, i za visoku korupciju, neuspešnu pravosudnu reformu, za zaobilaženje reforme javne uprave itd? Zašto u svakoj opštini u kojoj je na vlasti nema nekoga poput vas koji omogućava investitorima da za dva dana dobiju sve potrebne dozvole na jednom jedinom šalteru? Zar je to bilo nemoguće uraditi? Zašto, bar, eto, na lokalnom nivou, nije osposobila takve kadrove?
Ješić: Najbolje kadrove koje u ovom trenutku Srbija ima ponudila je Demokratska stranka, a ono osnovno za šta treba da se izvinimo jeste što nismo ostvarili reforme koje su naši birači od nas očekivali. Oni su očekivali da modernizujemo Srbiju, da smanjimo korupciju, da reformišemo zdravstveni sistem, pravosuđe, policiju, obrazovanje...
RSE: Ne mislite li da je možda kasno za izvinjenje dva meseca pred izbore?
"Osnovno za šta treba da se izvinimo jeste što nismo ostvarili reforme koje su naši birači od nas očekivali. Oni su očekivali da modernizujemo Srbiju, da smanjimo korupciju, da reformišemo zdravstveni sistem, pravosuđe, policiju, obrazovanje...", kaže Ješić.
Ješić: Ne, mi idemo u izbore, a imamo i objektivne rezultate u svemu ovome.
RSE: Gde su ti objektivni rezultati?
Ješić: Objektivni rezultati su od ekonomske do međunarodne politike. Ima i stvari koje smo uspeli da uradimo do ovog trenutka, ne možemo samo tako kritikovati. Uostalom, najkritičniji su glasači Demokratske stranke, a to je najbolji deo Srbije.
RSE: Gde su te garancije da biste u sledećem mandatu radili mnogo bolje nego u ovom?
Ješić: Garancija u politici su jedino ljudi. Dakle, morate da verujete u neku ideologiju i u ljude koji sprovode tu ideologiju.
Ješić je uputio delimično izvinjenje, barem kad je reč o ekonomsko-socijalnom aspektu rada Vlade, ali spisak onoga zbog čega Demokratska stranka treba da se izvini trebalo bi da bude mnogo veći.
Samohvalisanje
Najveći razlog za izvinjenje ove vlasti jeste to što je gotovo trajno uništila mogućnost bolje alternative, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“Jednom reči, nije napravljen pluralni kontekst političkog života u kojem imate fer takmičenje raznih ideja i ljudi nego je napravljen sistem u kome postoji monopol političke klase nad politikom, u kojem zbog poluzatvorenih ili zatvorenih medija ne možete da formulišete neku pristojnu alternativu svemu ovome. Ako već hoćemo neko izvinjenje za ove četiri godine - ili za ovih dvanaest godina koliko oni u suštini definišu vlast - to bi trebalo da bude izvinjenje što nisu stvoreni preduslovi da, onda kada vlast ne funkcioniše dobro, može da joj se konstituiše neka pristojna alternativa”, smatra naš sagovornik.
Nedostaje, dodaje Vuk Stanković, izvinjenje i za neke političke i moralne aspekte vlasti Demokratske stranke, a spisak je tu podugačak:
“Prvo izvinjenje koje bi imalo i određenu istorijsko-političku dimenziju trebalo da bi bude za to što Srbija dvanaest godina posle promene Miloševićevog režima još uvek ima iste one teme i dileme koje su i za vreme njegove vlasti postojale, a što je još gore, i vrlo sličan pristup u rešavanju tih državnih problema. Druga dimenzija u kojoj bi izvinjenje bilo neizostavno jeste medijska slika u ovoj državi. Mi živimo u zemlji u kojoj postoji ozbiljna diskusija o ključnim državnim temama, ali se ona stavlja u stranu, a javnost potcenjuje. Jednom reči, to izgleda kao da političari imaju tapiju na sve tokove društvenog života. I najzad, institucije političkog sistema – parlament i vlada – funkcionišu sa vrlo nejasnom većinom, tako da, zapravo, u ovom trenutku dok razgovaramo mi i ne znamo da li je zadovoljen osnovni princip demokratske vladavine – a to je vlast većine u parlamentu”, kaže Vuk Stanković.
Stranačkim kolegama Gorana Ješića, među kojima neke građani neretko percipiraju kao ohole partijske glasnogovornike sklone da s visoka gledaju na njih, ne samo da na pamet nije palo da priznaju da su ponegde i pogrešili i razočarali, nego su čak ustvrdili da jedini imaju kredibilitet da vode zemlju; da su potpredsednici Demokratske stranke u izvršnoj vlasti ostvarili najbolje rezultate i da ta partija ima dva najuspešnija ministra u vladi.
To je nedavno na partijskom jubileju izjavila druga funkcionerka u stranačkoj hijerarhiji Jelena Trivan. Dodala je da stranka ima kredibilan program, konzistentnost i prave ljude da vodi Srbiju u budućnost. A doajen partije Dragoljub Mićunović čak je izneo stav da Demokratska stranka treba da ostane na vlasti sve dok zemlja ne postane članica Evropske unije.
"Čak se može reći da je Demokratska stranka bila potpuno potonula u koncept partokratije i politčke samovolje", ocenjuje Srećko Mihajlović.
Iako iznosi utisak da je Ješićevo izvinjenje iskreno jer dolazi od čoveka koji je delom pokazao kako može da se radi, sociolog Srećko Mihajlović ocenjuje da vladajuća koalicija na čelu sa Demokratskom strankom nije otklonila mnogo važniji problem od onog koji se pominje u pomenutom i sličnim izvinjenjima:
“Naime, Demokratska stranka je veoma malo ili gotovo ništa, učinila na planu suprotstavljanja partokratiji i političkom voluntarizmu. Čak se može reći da je bila potpuno potonula u koncept partokratije i politčke samovolje. Dakle, nije se razlikovala od svojih prethodnika ni malo, a u nečemu je čak i vodila. I utoliko izvinjenje ima smisla, naravno, reč je o jednom metaforičkom i simboličkom smislu”, ocenjuje Mihajlović.
Dejan Vuk Stanković je, međutim, uveren da zbog svih neuspeha koje nije priznala i ovo izvinjenje neće biti shvaćeno kao kredibilna politička poruka:
“Posle ovakvog neslavnog salda, izvinjenje jeste pomalo cinično. To će biti medijska tema jedan ili dva dana, ali ne verujem da bilo ko to shvata kao neku vrstu kredibilne političke poruke. Naime, kada imate ovakve bilanse, izvinjenje treba da podrazumeva i da se neki ljudi koji su protagonisti političkog života povuku”, ocenjuje on.
Koliku odgovornost će snositi Demokratska stranka ako Srbiju u narednom mandatu bude predvodila opcija koja se ne označava demokratskom odrednicom, pitamo Srećka Mihajlovića:
”Biće sigurno veoma, veoma velika jer od odgovornosti ne može da se skloni ona stranka koja je vodila politiku u poslednje četiri godine, s tim što uvek treba imati na umu da je postojeća politika rezultanta brojnih uticaja. Međutim, među tim brojnim uticajima uvek je bio veoma važan, ako ne i dominantan, uticaj onih koji su imali priliku da krenu drukčijim putevima od onih kojima se išlo u prethodne četiri godine”, ocenjuje Mihajlović.