Odluku Radio-televizije Srbije (RTS) da posle 19 godina više ne emituje magazin TV Mreža na svojim kanalima, direktor nezavisne produkcijske grupe (PG) Mreža Vladimir Milić ocenjuje kao "potrebu RTS da ima potpuno zaokruženi uvid u informativni program".
"Iako smo mi nezavisna produkcija, nekako smo sebe doživljavali kao dopunu RTS-a, ali pošto su neka turbulentna politička vremena, pretpostavljam da RTS više nije hteo da ima glavobolju šta donosi neka nezavisna produkcija", komentariše Milić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Radio-televizija Srbije javnosti je saopštila da je ugovor sa tom produkcijskom kućom istekao, kao i da RTS već ima emisiju sličnog formata u sopstvenoj produkciji - Oko magazin.
Prethodno je PG saopštila da je RTS bez objašnjenja i obrazloženja odlučio da više ne emituje magazin TV Mreža.
RTS do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na upit RSE kako to da im postojanje slične emisije do sada nije predstavljalo problem za emitovanje Mreže. Oko magazin se, inače, emituje svakog radnog dana na Prvom programu sa najaktuelnijim političkim, ekonomskim i društvenim temama.
'Kraj glavobolje'
Saradnja Mreže sa RTS-om ugovarana je na konkursima, koji su raspisivani jednom godišnje. PG Mreža je proizvela 930 emisija u periodu posle petooktobarskih promena, kada je srušen režim Slobodana Miloševića, do danas.
Prema Zakonu o javnim medijskim servisima ovi servisi imaju obavezu da obezbeđuju najmanje 10 odsto godišnjeg programskog vremena ili najmanje 10 odsto godišnjeg programskog budžeta, za audio-vizuelna dela evropske nezavisne produkcije, izuzimajući vreme namenjeno za vesti, sportske događaje, igre, reklame, teletekst i televizijsku prodaju.
RTS je u svom saopštenju naveo da je na njihovu inicijativu pokrenuta saradnja sa produkcijom Mreža za emisiju o nacionalnim manjinama - Da nam nije - koja se emituje dva puta mesečno.
"Ideja nam je da ovu saradnju proširimo time što ćemo ponuditi da Mreža proizvede još dve emisije mesečno", navedeno je u saopštenju.
RTS nema obavezu da konkretnoj produkciji daje obavezno vreme za program nezavisnih produkcija, kaže za Radio Slobodna Evropa Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka, ali dodaje da ovakva odluka iznenađuje s obzirom da je magazin TV Mreža bio prisutan na Javnom servisu skoro dve decenije.
"Pogotovo što sve ono što je moglo da se vidi u produkciji Mreže na RTS-u jeste tematika koja u potpunosti pripada javnom servisu. Dakle, može se čak zaključiti da je Mreža na neki način nadomešćivala određene teme koje sam RTS kao javni servis nije produkovao a trebalo je. Tako da je to, u svakom slučaju, loša odluka", smatra Veljanovski.
A u magazinu TV Mreža, koji se emitovao jednom nedeljno na Drugom programu RTS-a, u poslednjim epizodama su bili sadržaji o digitalizovanoj promociji srpskog jezika, stanju demokratije u Srbiji povodom Međunarodnog dana demokratije, te istorijskom sećanju na događaje na beogradskom Trgu republike u pozadini rasprave o rekonstrukciji centralnog gradskog trga.
Pimedbi je bilo, ali ne i otkazivanja emitovanja
Poslednjih godina jeste bilo primedbi na sadržaj, ali nikada se nije desilo da nam RTS nešto ne emituje, kaže direktor Mreže Vladimir Milić.
"Ja to doživljavam kao prirodnu borbu jer oni nešto pokušavaju da ne dozvole a mi pokušavamo da nešto proguramo. To je izgledalo tako da oni imaju neku primedbu, ali ako mi ostanemo dosledno pri svome, onda su oni to poštovali", navodi Milić.
On je za beogradske medije rekao da su emisiju predavali na dan emitovanja, ali da su od 2012. godine, Mrežu, koja se emituje u ponedeljak, morali da predaju u petak. U Srbiji je 2012. godine promenjena vlast i tada je Demokratsku stranku Borisa Tadića zamenila Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
- Policija izvela demonstrante iz RTS-a, MUP podneo krivične prijave
- Bujošević: Protesti izgubili legitimitet zbog upada u RTS
U nezavisnoj produkcijskoj grupi Mreža, koju je osnovalo devet televizijskih novinara 1997. godine u Beogradu, kažu da čudi što je u vreme velike rasprave o ulozi medija u predizbornoj kampanji RTS odlučio da sa programa skine emisiju koja je negovala profesionalnost i afirmisala demokratske institucije i ljudska prava.
"Mislim da smo došli u jednu fazu u kojoj se mediji ustručavaju, pribojavaju, plaše da određene društvene teme na pravi način analiziraju i da su se ljudi na RTS-u, koji donose odluke, verovatno pomalo zabrinuli za nekakve svoje statuse i pozicije. Nekome ne odgovara da se na RTS-u problematizuju one društvene teme koje to zaslužuju i to na pravi način", ocenjuje profesor Rade Veljanovski.
Direktor RTS-a Dragan Bujošević nije bio dostupan za komentar, dok nam je predsednik Upravnog odbora (UO), profesor Beogradskog univerziteta Vladimir Vuletić rekao da UO nema i ne može po zakonu da ima uticaja na uređivačku politiku.
"Tako sam i ja iz medija čuo za vest o kojoj me pitate", napisao je Vuletić u odgovoru u telefonskoj poruci.
Ni drugi članovi UO nisu bili spremni da komentarišu slučaj skidanja emisije TV Mreža. Novinar Zoran Panović nam je rekao da on nema uticaja na uređivačku politiku, te da ne može da komentariše pomenut događaj, a istoričar i politički analitičar Branko Radun da u UO imaju interni dogovor da izjave daje predsednik tog tela.
U međuvremenu pokrenut je dijalog između vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova s obzirom da se na proleće očekuju parlamentarni izbori. Jedna od ključnih tema tog dijaloga, u koji se ovih dana uključuju i predstavnici Evropskog parlamenta, su upravo mediji.
Profesor Rade Veljanovski, koji kao predstavnik političke organizacije Građanski demokratski forum učestvuje u tom dijalogu, kaže da ukidanje emisije TV Mreža predstavlja pogoršanje tih uslova.
"Očekivalo bi se da mediji, pogotovo Javni servis, budu još otvoreniji za tu vrstu saradnje sa nezavisnim produkcijama. Međutim, dešava se obrnuto i to sigurno nije dobar znak i to sigurno nije dokaz da vlast iskreno misli kada nagoveštava da će napraviti izvesne ustupke i da će se prilagoditi evropskim standardima", navodi Veljanovski.
Srbija trpi kritike koje se tiču slobode medija. U poslednjem izveštaju Evropske komisije, objavljenom u maju, stoji da Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja. U tom dokumentu je navedeno da Srbija treba da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.
Facebook Forum