Na Kosovu se između domaćih i stranih zvaničnika vodi debata o formiranju Međunarodnog tribunala za Kosovo nakon 14. juna, kada se očekuje transformacija misije EU za vladavinu prava, EULEX.
Jedan takav tribunal sa međunarodnim tužiocima i sudijama i sa sedištem van Kosova, preuzeo bi istrage o ratnim zločinima u periodu od 1998-1999., kao i istrage o navodnim političkim zločinima, pretnjama i ubistvima svedoka tokom perioda 2000/2001.
Ideja o osnivanju Međunarodnog tribunala za Kosovo proizašla je najpre iz pokrenute istrage Saveta Evrope koja je za osnovu imala navode Dika Martija o trafikingu organa Srba od strane bivših pripadnika OVK.
Ovaj tribunal sada uzima i druge dimenzije koje bi trebale, kako kažu panelisti u Prišitni, biti u nadležnosti kosovskih organa.
Hajredin Kuçi
Ministar pravde na Kosovu, Hajredin Kuçi smatra da za Medjunarodni tribunal za Kosovo nema potrebe pošto na Kosovu postoje domaći sudovi, kao i domaći i strani tužioci i sudije.
„Kosovo ima dovoljno kapaciteta za razmatranje i tretiranje bilo kakvog slučaja u našoj zemlji. Kada to kažem, uzimam u obzir domaće sudije i sudije EULEX-a. Na Kosovu je takođe međunarodna misija, ima međunarodnih sudija i tužioca, i nema potrebe da se drugačije razmišlja“, kazao je Kuçi.
Kosovski stručnjaci prava kažu da bi formiranje takvog tribunala podrazumevalo neuspeh pravosudnog sistema na Kosovu i misije EULEX, pošto su međuanarodni tužioci i sudije već bili deo tog sistema.
Profesor krivičnog prava, Ismet Salihu, za RSE navodi da bi tribunal, na osnovu dosadašnjih najava, preuzeo slučajeve ratnih zločina.
„Na osnovu nacrta statuta kojeg sam pročitao, predviđeno je da taj sud bude nadležan da sudi ratne zločine tokom 1998. i 1999. godine, ali ne ograničavajući se samo na takve zločine“, kazao je Salihu, dodajući da je moguće uključiti i druge vrste zločina koje domaće sudije i tužioci nisu mogli rešiti, kao i zločine počinjene nakon rata, politički motivisana ubistva, navodna ubistva ili pretnje upućene svedocima ali i korupcija.
Salihu kaže da bi formiranjem takvog tribunala, pored toga što bi Kosovo ukazalo na propust organa za gonjenje, to bi podrazumevalo da je politika upletena u sudstvo, i da predmete koji su “vrući“, mogu da se reše samo u međunarodnom tribunalu.
„To nije dobro za Kosovo, za imidž zemlje i za pravosudni sistem. To bi značilo propust tužilaštva, sudstva, i na jedan način, propust i članova EULEX-a obzirom da sudski sistem na Kosovu čini i osoblje EULEX-a“, kazao je Salihu.
Debata o Međunarodnom tribunalu za Kosovo je i dalje u toku, a oblici međunarodne prisutnosti u oblasti pravosuđa nakon 14. juna diskutovaće se i Briselu.
