„Konstantno se čuju motorne testere, glasna muzika, smeće na svakom koraku koje ostavljaju drvoseče“. Tako prizore iz nacionalnog parka "Fruška gora", nadomak Novog Sada, opisuje Nikola Arežina, iz udruženja građana „Fruškać“.
Ovo udruženje bavi se promocijom i zaštitom prirodnih lepota Fruške gore.
„Moje mišljenje je da trenutna ekipa parka nema dovoljno kapaciteta da bilo šta promeni, a čini mi se da i ne želi“, rekao je Arežina tokom debate koja je u petak, 21. juna, održana na temu zaštite nacionalnog parka "Fruška gora", u Novom Sadu, u organizaciji Zelene stranke.
Trideset prijava za seču drveća
Prema podacima Uprave za šume Srbije, nadležne inspekcijske službe u proteklom periodu primile su više od trideset prijava za seču drveća, u nacionalnom parku "Fruška gora“.
Ali, ni u jednoj situaciji nije bilo reči o nedozvoljenoj akciji, objašnjava Saša Stamatović iz te institucije.
„Kada smo dobili neke primedbe, ja sam tražio izveštaj pokrajinske inspekcije, i u izveštaju stoji da u protekle tri godine sprovedeno je više od trideset inspekcijskih nadzora u Nacionalnom parku i tom prilikom nije konstatovana nikakva seča koja je bila van planova ili slično“, navodi Stamatović.
Problem je u tome da se ti planovi Frušku goru tretiraju kao šumarsko gazdinstvo a ne nacionalni park, navodi Dragan Gmizić, novinar istraživačkog portala VOICE koji je istraživao slučaj seče šuma.
„Kada mi govorimo ovde o planskom i odgovornom upravljanju Fruškom gorom, mi govorimo o planskom i odgovornom upravljanju šumarskim gazdinstvom a ne nacionalnim parkom. I čini mi se da se prečisto nacionalni park tretira kao šumarsko gazdinstvo a ne kao prirodni rezervat“, ističe on.
Milan Medarević, sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže da je prema planovima svega jedan posto šume Fruške gore je zahvaćeno planskom sečom.
„Poslednji plan upravljanja pretpostavio je jedan posto zahvata po površini. Kako god se to ocenjivalo to je u odnosu na iskustva danas u Evropi vrlo umeren intenzitet. Ja znam kakav je to utisak kada naiđete na složaj od pedeset - sto metara ogreva, ali sama procedura odobravanja seče je vrlo komplikovana“, ističe on.
Uz eksploataciju prirodnih resursa, za Frušku goru predstavlja veliki pritisak i saobraćaj koji se odvija na putevima kroz nju. Problem je i to što je teritorija ove planine u nadležnosti osam opština, te to što se na park naslanja četrdesetak naseljenih mesta.
Seča zarad opstanka
Iz javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ poručuju da se sve radi po planu uz napomenu da je seča šume među najbitnijim izvorima finansiranja samog parka.
Konstantin Plužarević iz tog preduzeća navodi da sam park od države godišnje dobija svega 12 miliona dinara (oko 100.000 evra) što je dovoljno za 12 dana funkcionisanja parka. On dodaje da uvođenjem naknada za posetu parku i drugih nameta, to preduzeće očekuje promenu finansija.
„Cilj nam je da prihodi u budućnosti budu zaista više od tih naknada nego od eksploatacije šuma. Danas da bismo napravili jedan sto ili očistili deo šume, trebaju nam velika sredstva, mi sa tim sredstvima koje dobijamo trenutno ovo ne možemo da izguramo“, kaže Plužarević.
Nacionalni park je nedavno započeo primenu zakona donetog prošle godine, koji propisuje naknade koje se naplaćuju za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra, što je i Fruška gora.
Najveća novina je to što se od sada naplaćuje dnevni ulaz na Frušku goru, kao i u sve druge nacionalne parkove i prirodna dobra pod zaštitom u Srbiji. Pored ulaza za posetioce, i dalje će se naplaćivati naknada za ulaz vozila, kao i za fotografisanje.
Fruška gora je proglašen nacionalnim parkom pre šezdeset godina, pod aktivnom zaštitom je više od 25 hiljada hektara površine.
Facebook Forum