Prodavnice nikada ne plaćaju kupcima da odnesu robu, ali u vanrednim okolnostima i to se dešava, kao u ponedeljak kada je cena američke sirove nafte (WTI), predviđena za isporuke u maju, pala na minus 37,63 dolara za barel. Iako je njena cena u međuvremenu skočila za 88 odsto – i dalje je u minusu – 4,43 dolara za barel.
Takozvani terminski ugovori za isporuke u maju ističu u utorak, što je dodatni pritisak na proizvođače, koji nastoje da se reše zaliha.
Stoga im je jeftinije da plaćaju kupcima da preuzmu naftu koju nemaju gde da uskladište ili da plaćaju skupe tankere koji u velikom broju plove morima i okeanima prepune ovog energenta pošto nemaju gde da je isporuče.
Zbog toga malo ko kupuje naftu, a ko to čini uglavnom je sa rokom isporuke u junu. Ovo se prvi put desilo u istoriji trgovanja američkom naftom.
Poremećaj na tržištu je izazvan pandemijom korona virusa zbog čega je drastično pala tražnja na naftom, a tome je doprineo izostanak dogovora Rusije i Saudijske Arabije oko ograničenja proizvodnje, nakon čega su obe zemlje znatno povećale isporuke ovog energenta. Dodatni pritisak je i neizvesnost i pesimističke prognoze o mogućnosti ekonomskog oporavka u dogledno vreme.
Naravno, to ne znači da će bilo ko od građana kada se pojavi na benzinskoj pumpi moći besplatno da sipa gorivo u svoj auto, a kamoli da mu se još za to plati.
Ako ništa drugo, u cenu nafte su u velikoj meri ugrađeni razni porezi kojima država puni budžet i sigurno se neće odreći tog veoma važnog prihoda. U najboljem slučaju, građani mogu računati na pojeftinjenje ovog energenta.
Prodaja uz gubitke da bi se izbegla veća šteta
Za pojedine proizvođače je jeftinije, dugoročno gledano, da plaćaju kupcima za svoju naftu, nego da zatvaraju kapacitete za eksploataciju. Oni se pribojavaju da ukoliko bi to učinili, onda bi njihovo kasnije pokretanje bilo neisplativo.
U međuvremenu, zalihe nafte se gomilaju. Tako su u ključnom distributivnom centru Kušing u Oklahomi povećane od kraja februara za 48 odsto na 55 miliona barela, dok je ukupni kapacitet 76 miliona. Dok je sve više tankera prepunih naftom koji besciljno plove, razmatra se i ideja da se skladišti na železničkim tankerima, piše Blumberg.
S obzirom da je sve više naftnih kompanija u SAD na ivici bankrota, predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost da im plati da ovaj energent ne eksploatišu, odnosno zadrže u zemlji, dok se ne njegova cena ne oporavi. Iz toga bi federalni budžet kasnije imao značajne izvore prihoda, a u ovom trenutku bi proizvođači bili zaštićeni od gubitaka.
Ima i trgovaca koju su unapred kupili terminske ugovore računajući da će zaraditi na razlici u ceni, što je realna opcija u normalnim okolnostima.
Međutim, u ovoj vanrednoj situaciji, našli su se u procepu između pronalaska skladišta, što je sada veoma teško i sve skuplje, ili da prodaju svoje ugovore uz gubitak, kako bi izbegli još veću finansijsku štetu.
Umesto toga radije kupuju ugovore za junske isporuke, računajući na delimičan ekonomski oporavak, pa je cena nafte za taj mesec oko 20 dolara za barel, ali i dalje prenisko u odnosu na raniji period.
Samo u ponedeljak su isporuke za jun pojeftinile za oko 18 odsto. To sugeriše da će još dugo ponuda biti mnogo veća od tražnje, odnosno da će ostati problem zaliha.
„Ovo je istorijski trenutak i ne može bolje ilustrovati utopiju o cenama u kojoj se nalazimo od marta, kada je bio očit problem prezasićenosti naftom, ali tržište nije bilo toga svesno,“ ističe Luis Dikson (Louise Dickson) iz kompanije za istraživanja tržišta „Rystad Energy“, a prenosi „Washington Post“.
„Od tada su trgovci podizali i spuštali cene na osnovu spekulacija, nadanja, tvitova i neosnovanih želja. Sada se suočavamo sa realnošću,“ dodaje Diskon.
Zakasneli dogovor Rusije i Saudijske Arabije
Osim pandemije, poremećaju je doprineo i spor Saudijske Arabije i Rusije. Naime, nakon što je cena nafte pala sa oko 65 dolara početkom godine na oko 30 dolara zbog pandemije, Saudijska Arabija je tražila ograničenje proizvodnje kako bi se zaustavio taj trend.
Iako se i Rusija zalaže za povećanje cena, istovremeno njoj ne odgovara drastičnija redukcija u isporukama nafte, jer se time smanjuje i njeno učešće na svetskom tržištu, zbog čega su SAD po prvi put 2018. godine postale najveći proizvođač ovog energenta na svetu zahvaljujući eksploataciji iz škriljaca.
U tom nadmudrivanju, Saudijska Arabija je odlučila da podigne ulog, drastično povećavaju proizvodnju nafte, po prvi put u više od deset godina. To je dovelo do sunovrata cena, što je naročito pogodilo američke kompanije čiji su troškovi eksploatacije viši.
Predsednik SAD Donald Tramp je nedavno posredovao u dogovoru Rijada i Moskve, ali kako ocenjuje Blumberg, to je bilo prekasno a i premalo s obzirom da će proizvodnja biti smanjena od 1. maja do 30. juna za 10 miliona barela dnevno, odnosno oko deset procenata.
Tramp je hvalio ovaj sporazum kao pobedu koja će podići cenu nafte i spasti mnoga radna mesta Amerikanaca zaposlenih u energetskom sektoru. Međutim, time nije ostvaren nijedan od ova dva cilja, ocenjuje “Washington Post”.
Republikanski senator Kevin Kramer (Cramer) je istakao da dramatičan pad cene pokazuje da SAD ne mogu dozvoliti Saudijskoj Arabiji da preplavi tržište naftom, pre svega imajući u vidu smanjenje domaćih kapaciteta za njeno skladištenje.
“U ovom trenutku, najveći broj saudijskih tankera u poslednjih nekoliko godina plovi ka našim obalama. S obzirom na današnje vesti, pozivam predsednika Trampa da ih spreči da istovare naftu u SAD,” izjavo je Kramer u ponedeljak.
Da li će jeftina nafta pomoći ekonomski oporavak?
Teoretski, pad cena nafte ide u prilog ostalim ekonomskim sektorima. To će svakako smanjiti troškove i avioprevoznika. Međutim, u situaciji kada su zbog pandemije međunarodni letovi smanjeni za 80 odsto, teško da im može pomoći i pojeftinjenje nafte.
Štaviše, kako ističe za Rojters Savanti Sit (Savanthi Sytih), analitičar konsultantske kuće “Raymong James”, krah cena za isporuke energenta u maju sugeriše i da tržišta ne očekuju da će avioprevoznici uskoro obnoviti poslovanje u obimu kao pre pojave korona virusa.
Oko 30 miliona barela nafte dnevno je skladišteno u poslednja dva-tri meseca, prenosi Rojters. To je nekada bilo oko trećina svetske tražnje.
Čak iako se potrošnja vrati na nivo pre pandemije, biće potrebno dugo vremena da se potroši nafta uskladištena u ovom periodu.
“Trendovi na tržištu energenata nam pokazuju da se tražnja neće skoro vratiti na nekadašnji nivo, pa je zbog toga prezasićeno,” ističe Kevin Flanagan, iz konsultantske kuće “Wisdomtree Asset Management” u Njujorku.
Građani i dalje plaćaju naftu na pumpama
Naravno, bez obzira na negativnu cenu nafte, potrošači i dalje moraju da je plaćaju na pumpama.
Kako je rekao za Rojters Tom Kloza, analitičar “Oil Price Information Services”- a, “krah cena nafte za isporuke u maju neće dovesti do njenog kraha na pumpama”.
On smatra da je ovaj problem unutar uskog kruga, te da će građani imati koristi utoliko što će nafta biti jeftinija u maju.
Nafta u SAD pojeftinila je od prošle godine za jedan dolar za gallon (3,78 litara) i sada košta 1,81 dolara.
Kloza procenjuje da će prosečna američka porodica sa najnovijim padom cena nafte, uštedeti u aprilu između 150 i 175 dolara.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum