Filmovima posvećenim legendarnim automobilima kragujevačke “Zastave” - “yugu” i “stojadinu”, u sredu uveče počinje 58. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Među 70 ostvarenja naći se i dokumentarac o sudbini Bijelog dugmeta.
I yugo i stojadin i Bijelo dugme su neka od najprepoznatljivijih mesta YU mitologije čija je sudbina povezana i sa sudbinom bivše Jugoslavije.
Film „Yugo“ rediteljke iz Srbije Mine Đukić je mali komemorativni osvrt na istoriju automobila koji je dugo vremena duhovito i istinito, a nekad i slučajno, simbolizovao vreme tokom kojeg se proizvodio. Njegova proizvodnja je počela u godini u kojoj je Tito umro.
„Taj početak neminovnih turbulencija koje su morale nakon Titove smrti da uslede je u stvari i početak yuga. Hteo ili ne yugo je bio metafora tog vremena, prvo što je imao i taj jak nacionalni predznak u nazivu, drugo što su u njega polagane velike nade i kroz njega su pokušane da budu ostvarene neke prevelike i nemoguće ambicije. Zbog toga je dobra metafora tog pokušaja da se iluzija i dalje održi“, kaže rediteljka Mina Đukić.
Buntovnik i otac starog kova
Otac i sin kreću na put svojim starim stojadinom. Ponekad je teško reći zbogom, kako ljudima, tako i stvarima koje su voleli i bivšoj zemlji u kojoj su živeli.
“Zastava 101” ili popularni “stojadin”, je zvezda filma Rastanak zagrebačke rediteljke Irene Škorić koja je zbog kupila ova kola i bila ponosna vlasnica belog stojadina tri godine.
„U zagrebački C.I.O.S., to je mesto gde se recikliraju stari automobili, jedan dedica je došao da bi se oprostio sa svojim stojadinom i počeo je da plače. Stojadin mu je bio star 30 godina a on je za njega dobio 50 eura. I to me je nekako insipirisalo da napravim čitav film bez dijaloga o ocu i sinu koji se rastaju od svog stojadina. Znači sin koji je neki buntovnik i otac starog kova“, objašnjava rediteljka Irena Škorić.
Sudbinu yuga i stojadina doživeli su i mnogi radnici Zastave, od njih petoro učesnika u snimanju filma o yugu četvoro ih je za nepunih godinu dana ostalo bez posla.
“Uživaj!”
Nakon bloka filmova o legendama kragujevačke autoindustije na programu je i film „Bijelo dugme“ Igora Stoimenova, dokumentarac o sudbini te grupe.
Bijelo dugme je nastalo 1974. a raspalo se 1989. nepunih godinu dana pre definitivnog raspada Jugoslavije. Reditelj ipak pripada generaciji koja je odrastala na negaciji Bijelog dugmeta.
„Institucija Bijelog dugmeta nam zapravo govori o jednoj drugoj stvari, nečemu što je toliko potrebno i današnjem vremenu u Srbiji, i ne samo u Srbiji nego u čitavom ovom regionu, Zapadnom Balkanu, bivšoj Jugoslaviji, kako god, a to je potreba da stvorimo mainstream koji mi nikako ne možemo da stvorimo ni u filmu ni u muzici ni u politici ni na televiziji jednostavno bazamo po nekim ekstremima, pokušavamo da izgradimo nešto što nikako da se izgradi. Bijelo dugme je zapravo taj soundtrack filma iza koga stoji priča nekih poslednjih 16-18 godina bivše Jugoslavije“, kaže Stoimenov.
Kao posebna atrakcija, i ove godine priređen je program dokumentarnih filmova “Vrelo”, koje će, nakon projekcija, u saradnji sa nevladinim organizacijama, pratiti debate na temu važnih pitanja u društvu.
Ljudi, filmovi i ideje iz Prištine biće prisutni na beogradskoj Novoj svetlosti uživo, jednom od programa festivala, preko linkova i na druge načine - i obrnuto - čineći tako važan most između, nekad se činilo, nepremostivih ideja, kaže Vladimir Đukelć, osnivač i kreativni direktor festivala Nova svetlost.
“Ove godine Nova svetlost – novi razgovori. Tu aludiramo na novi pokret u umetnosti na nove razgovore i na nove umetničke društvene pojave koje se oko nas kroz film vide ili dokazuju. Otuda i u Prištini deo festivala, upravo da bi depolitizovali umetnost i medije. Mi se trudimo da spajamo i prelazimo granice tamo čak i kada granice virtuelno postoje ili ne postoje, znači ne bavimo se definicijama takvih stvari nego se bavimo ljudima i ljudskim sudbinama”, objašnjava Đukelić.
Pod sloganom “Uživaj!”, 58. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma predstaviće u takmičarskim programima 73 dokumentarca, animirana, kratka igrana i eksperimentalna filma, uz prateće programe kao što su program hrvatskog filma, portugalske animacije, palestinski filmovi...
I yugo i stojadin i Bijelo dugme su neka od najprepoznatljivijih mesta YU mitologije čija je sudbina povezana i sa sudbinom bivše Jugoslavije.
Film „Yugo“ rediteljke iz Srbije Mine Đukić je mali komemorativni osvrt na istoriju automobila koji je dugo vremena duhovito i istinito, a nekad i slučajno, simbolizovao vreme tokom kojeg se proizvodio. Njegova proizvodnja je počela u godini u kojoj je Tito umro.
„Taj početak neminovnih turbulencija koje su morale nakon Titove smrti da uslede je u stvari i početak yuga. Hteo ili ne yugo je bio metafora tog vremena, prvo što je imao i taj jak nacionalni predznak u nazivu, drugo što su u njega polagane velike nade i kroz njega su pokušane da budu ostvarene neke prevelike i nemoguće ambicije. Zbog toga je dobra metafora tog pokušaja da se iluzija i dalje održi“, kaže rediteljka Mina Đukić.
Buntovnik i otac starog kova
Otac i sin kreću na put svojim starim stojadinom. Ponekad je teško reći zbogom, kako ljudima, tako i stvarima koje su voleli i bivšoj zemlji u kojoj su živeli.
“Zastava 101” ili popularni “stojadin”, je zvezda filma Rastanak zagrebačke rediteljke Irene Škorić koja je zbog kupila ova kola i bila ponosna vlasnica belog stojadina tri godine.
„U zagrebački C.I.O.S., to je mesto gde se recikliraju stari automobili, jedan dedica je došao da bi se oprostio sa svojim stojadinom i počeo je da plače. Stojadin mu je bio star 30 godina a on je za njega dobio 50 eura. I to me je nekako insipirisalo da napravim čitav film bez dijaloga o ocu i sinu koji se rastaju od svog stojadina. Znači sin koji je neki buntovnik i otac starog kova“, objašnjava rediteljka Irena Škorić.
Sudbinu yuga i stojadina doživeli su i mnogi radnici Zastave, od njih petoro učesnika u snimanju filma o yugu četvoro ih je za nepunih godinu dana ostalo bez posla.
“Uživaj!”
Nakon bloka filmova o legendama kragujevačke autoindustije na programu je i film „Bijelo dugme“ Igora Stoimenova, dokumentarac o sudbini te grupe.
Bijelo dugme je nastalo 1974. a raspalo se 1989. nepunih godinu dana pre definitivnog raspada Jugoslavije. Reditelj ipak pripada generaciji koja je odrastala na negaciji Bijelog dugmeta.
„Institucija Bijelog dugmeta nam zapravo govori o jednoj drugoj stvari, nečemu što je toliko potrebno i današnjem vremenu u Srbiji, i ne samo u Srbiji nego u čitavom ovom regionu, Zapadnom Balkanu, bivšoj Jugoslaviji, kako god, a to je potreba da stvorimo mainstream koji mi nikako ne možemo da stvorimo ni u filmu ni u muzici ni u politici ni na televiziji jednostavno bazamo po nekim ekstremima, pokušavamo da izgradimo nešto što nikako da se izgradi. Bijelo dugme je zapravo taj soundtrack filma iza koga stoji priča nekih poslednjih 16-18 godina bivše Jugoslavije“, kaže Stoimenov.
Kao posebna atrakcija, i ove godine priređen je program dokumentarnih filmova “Vrelo”, koje će, nakon projekcija, u saradnji sa nevladinim organizacijama, pratiti debate na temu važnih pitanja u društvu.
Ljudi, filmovi i ideje iz Prištine biće prisutni na beogradskoj Novoj svetlosti uživo, jednom od programa festivala, preko linkova i na druge načine - i obrnuto - čineći tako važan most između, nekad se činilo, nepremostivih ideja, kaže Vladimir Đukelć, osnivač i kreativni direktor festivala Nova svetlost.
“Ove godine Nova svetlost – novi razgovori. Tu aludiramo na novi pokret u umetnosti na nove razgovore i na nove umetničke društvene pojave koje se oko nas kroz film vide ili dokazuju. Otuda i u Prištini deo festivala, upravo da bi depolitizovali umetnost i medije. Mi se trudimo da spajamo i prelazimo granice tamo čak i kada granice virtuelno postoje ili ne postoje, znači ne bavimo se definicijama takvih stvari nego se bavimo ljudima i ljudskim sudbinama”, objašnjava Đukelić.
Pod sloganom “Uživaj!”, 58. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma predstaviće u takmičarskim programima 73 dokumentarca, animirana, kratka igrana i eksperimentalna filma, uz prateće programe kao što su program hrvatskog filma, portugalske animacije, palestinski filmovi...
