Srbija nema drugu alternativu osim da prizna nezavisnost Kosova, ali i Kosovo treba da pruži dodatne garancije za srpsku manjinsku zajednicu, kaže međunarodni stručnjak koji je savetovao Kosovo na putu nezavisnosti, Nicholas Whyte.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Whyte kaže da Kosovo nema razloga da se plaši veće autonomije za Srbe, pošto ne može da se desi model sličan Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini.
On ne očekuje da će se konačni sporazum postići ubrzo, ali veruje da će Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) raditi rame uz rame na dugoročnom rešenju nesporazuma između Srbije i Kosova.
RSE: Pre 12 godina, Kosovo je proglasilo nezavisnost, od tada Srbija i Kosovo nisu u dobrim odnosima. Šta su Vaša očekivanja od dijaloga koji moderira EU. Može li EU sama da isporuči rezultate u ovom procesu?
Whyte: EU sama ne može da isporuči rezultate u ovom procesu. Ovo je proces koji, u najmanju ruku, uključuje Kosovo i Srbiju, ali takođe i interes SAD je veoma jak i važan. Zapravo smo poslednjih godina videli probleme – SAD i EU su imale donekle različite pristupe. Tako da mislim da EU zna da to ne može da uradi sama.
S druge strane, EU će geografski i strateški biti organizacija koja ima ključnu odgovornost za ishod. Tako da, EU to ne može sama, ali EU mora da vodi u ovom procesu.
RSE: Trenutno Kosovo se požuruje da da rezultate na osnovu svojih obećanja o uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Kako vi vidite ovu Zajednicu?
Whyte: Vidite, jednom kada dođemo do kraja ovog procesa, kada Srbija prihvati nezavisnost Kosova onda će se javiti potreba za tim da manjine imaju garancije u svakoj državi. Ta potreba postoji i sada, ali će ona biti jača na kraju, kada se dođe do finalne faze.
Meni se čini dosta razumno da postoji neki aranžman koji premošćuje sve srpske opštine na Kosovu. Ako će Kosovo prihvatiti svoju srpsku manjinsku zajednicu onda moramo prihvatiti realnost da će neki aranžman morati da se napravi. To ne znači da se pravo rešenje našlo na stolu, ali znači da rešenje koje će biti efikasno u praksi morati da uključuje specijalni aranžman za srpske opštine.
RSE: Kao ekspert koji je savetovao Kosovo na putu ka njegovoj platformi za nezavisnost, da li smatrate da bi Kosovo sada trebalo biti otvorenije za koncesije, i kakve vrste koncesija?
Whyte: Velika koncesija koja se traži, i svi to moraju imati na umu u strateškom smislu, je koncesija od strane Srbije što znači prihvatanje nezavisnosti Kosova.
Ja ne kažem nužno priznavanje, kažem prihvatanje.
Kada to jednom bude osigurano, mislim da Kosovo ima i može mnogo da da bez straha da će ugroziti svoju osnovnu stratešku poziciju.
Ali smatram da je ludo govoriti o tome da Kosovo daje neke velike koncesije bez uzimanja u obzir toga da velika stvar koja je potrebna jeste da Srbija prihvati nezavisnosti Kosova.
RSE: Kosovski premijer Avdulah Hoti insistira da Zajednica srpskih opština bude implementirana nakon što Srbija prizna Kosovo. Kako ovo tumačite?
Whyte: Mislim da ne trebamo biti previše dosledni. Obe ove stvari su potrebne da bi se dobilo održivo rešenje. Ne mislim da trebamo biti dogmatični oko vremenskog perioda u kojem se to dešava.
RSE: Platforma EU je za to da se postigne zakonski obavezujući dogovor koji ne uključuje obostrano priznavanje. Verujete li da ova formula može da donese trajni mir?
Whyte: Mislim da ima malo manevarskog prostora oko obostranog priznanja, ali takođe moramo biti jasni – Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova, Srbija mora da prihvati da Kosovo više nije deo njenog zakonodavstva.
Postoje načini da se to uradi bez punog diplomatskog priznanja, ali rekao bih, u čemu je smisao onda?
RSE: Da li je washingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji po Vašem mišljenju istorijski kao što je bio predstavljen?
Whyte: To je jedan zanimljivi novi početak. Prvi put smo imali vođe Srbije i Kosova kako zajedno stoje na istoj ceremoniji, tokom iste stvari.
Mislim da je to bilo važno.
Istorijski, to ćemo tek videti. Mislim da bi svi trebali da imaju ambicije da ne budu na istorijskom trenutku već da to bude neko drugi.
Mislim da je pošteno reći da je to bio važan trenutak.
RSE: Kosovska opozicija je kritikovala premijera Hotija zato što je potpisao sporazum kojim se omogućava, između ostalog, nova studiju izvodljivosti u vezi strateških energetskih izvora na Kosovu, kao Gazivode na primer, kojom će se odrediti kako će Srbija i Kosovo koristiti tu vodu. Mislite li da je to koncesija, ili je to početak za kojim dolazi još koncesija?
Whyte: To je koncesija zdravog razuma. To nije koncesija Srbije. Kosovo ima populaciju koja raste, ima ekonomiju koja raste, potrebno mu je više izvora električne energije. To je prirodni resurs koji se mora iskoristiti. Da, postoji politički element u tome, ali uvek postoji politički element.
Mislim da oni koji se protive ovome trebaju da daju više prostora novim rešenjima ispred istorije odakle dolazi energija.
RSE: Međunarodna krizna grupa je pozvala EU da ne ograničava opcije za pregovaračkim stolom sugerišući da bi čak i ideja razmene teritorija mogla biti uzeta u razmatranje. Da li mislite da je ideja razmene teritorija još aktuelna za međunarodnu zajednicu i da li je to dobra stvar?
Whyte: Međunarodna zajednica nikoga neće primoravati na razmenu teritorija. Ali ako ta ideja dođe direktno iz regije, ako vlade i Kosova i Srbije kažu da je to nešto sa čim bi mogli da žive, veoma je teško da međunarodni zvaničnici kažu nešto drugo. To je ono što je rekla Međunarodna krizna grupa.
Kada sam radio za njih, pre 13 godina, to su govorili ali to su rekli i sada. Nedavno sam pročitao njihove dokumente. Time se samo iznosi ono što je očigledno.
RSE: S obzirom na trenutno stanje na Kosovu, na vrlo krhku vladu, optužnice koje dolaze sa Specijalnog suda... Kako procenjujete snagu Kosova u ovom dijalogu?
Whyte: Činjenica je da je Kosovo već postiglo mnogo toga. Kosovo je postalo nezavisno, ostalo je netaknuto kao država... Vi ste rekli 12 godina ali ja bih to brojao kao 21 godinu, od intervencije NATO, 1999.
Kosovo zapravo ima velike uspehe na koje se može osvrnuti. Ono što se mora ukazati je pitanje – gde će se to završiti? A, to će se završiti sa Srbijinim prihvatanjem nezavisnosti Kosova i potpunom normalizacijom ekonomskih regulatornih aranžmana između Kosova i Srbije. To je krajnja tačka.
Mislim da moramo biti veoma jasni kako ćemo stići do tamo. Mislim da je blesavo kačiti se za detalje o tome kako ćemo stići tamo – trebamo se fokusirati na to gde zapravo idemo.
RSE: Na Kosovu postoji zabrinutost da ako će biti veće autonomije za Srbe, onda ćemo imati novu Republiku Srpsku i država neće biti funkcionalna. Mislite li da će to biti slučaj?
Whyte: Ja nisam video ni jedan predlog koji ide bilo gde blizu ideje kao što je Republika Srpska. U Banja Luci sam živeo godinu i po dana 1997.-98., tako da sam direktno video šta je razlika između ove dve situacije. Ne trebamo biti neurotični u vezi toga.
Da sam ja na Kosovu, ja bih insistirao na nekim sasvim drugačijim stvarima. Insistirao bih da Beograd održi svoja obećanja, ispuni obaveze koje se tiču katastra za Kosovo. Za mene je to nešto što čini priznavanje nezavisnosti nepovratnim. Jednom kada priznate da je imovina u vlasništvu ljudi koji je zapravo poseduju, onda je to nešto odakle nema povratka.
Mislim da je to nešto na šta ljudi treba da obraćaju više pažnje.
RSE: Na kraju, da li predviđate da će se konačno rešenje potpisati u Washingtonu ili će to biti ekskluzivna stvar EU?
Whyte: Prvo trebamo imati na umu da u Washingtonu imamo novu administraciju s početkom iduće godine, ako pravilno čitam vesti iz Amerike. Mislim da će instinkt Bidenove administracije biti da prepusti Evropi vođstvo. Oni imaju drugačiji pristup međunarodnim odnosima od Trumpa.
Tako da predviđam da će negde u Evropi biti mesto finalne ceremonije, ali takođe mislim da smo još vrlo daleko od toga.
Facebook Forum