Bio neko dobar ili loš investitor da li Vlada Srbije, u trenutku kada se bori da privuče strane investicije, sebi može da dozvoli poruku da bi nekima od njih trebalo zabraniti povratak ukoliko su se koristili zakulisnim radnjama i upućivali ružne reči na račun Srbije. To se ne radi, jednoglasni su domaći stručnjaci a u EU je to protumačeno kao bacanje senke na početak ratifikacije SSP-a.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić uradio je upravo ono što i laici znaju da ne bi trebalo. U danu kada je na Sajmu automobilske industrije u Štutgartu predstavljao Srbiju kao investicionu destinaciju pred polazak je poručio da bi nemačkom medijskom kocernu WAZ-u trebalo javno zabraniti povratak u Srbiju. Ne misli da će se nad tom porukom zamisliti možda još neko od stranih investitora, barem ne nemačkih:
Jelko Kacin, arhiv„Neće uticati na investitore jer veliki broj nemačkih investitora je upravo juče u Štutgartu izrazio interes da dođe da investira u Srbiju. Ubeđen sam da će investirati. Pre samo mesec dana Falke je kupio jednu imovinu u stečaju u Leskovcu, proizvodiće ovde čarape marke Burlington, imamo Drekselmajer u Zrenjaninu, Leoni je prošle godine došao u Prokuplje, i videćete sledeće nedelje ćemo sa još jednim investitorom iz Nemačke zaključiti još jedan sporazum.“
Možda je Dinkić i u pravu da se investitori neće zabrinuti. Ali neko ko je zadužen za izveštaje Evropskom parlamentu o Srbiji jeste. Za Jelka Kacina je u najmanju ruku kontradiktorno da Srbija teži da ostvari tesne ekonomske i privredne veze sa EU, za šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ugaoni kamen, a da istovremeno visoki zvaničnici u Beogradu traže da uglednoj medijskoj kući iz EU, kakva je WAZ medija grupa, bude zabranjeno poslovanje u Srbiji:
“Srbija očekuje ratifikaciju SSP-a i mislim da bi bilo dobro da daje izjave koje ne idu u korist vlastite štete.”
Nasuprot tome, ministru Dinkiću je bila dovoljna sopstvena procena da WAZ nije bio dobar investitor na srpskom tržištu:
“Treba pitati Hombaha (Bodo Hombah, čelni čovek WAZ-a, prim. aut.) koga je birao za lokalne partnere, zašto je birao baš te ljude, ko su oni, kakav im je kredibilitet. Na neki način on snosi odgovornost za partnere koje je birao. Kako je birao partnere tako je prošao na našem tržištu. Oni stalno pominju neke tajkune, što ne kažu koji je to tajkun. Zašto nisu direktno došli u Srbiju. Zašto WAZ nije došao kao WAZ, zašto je došao preko nekih firmi izokola, preko nekih tajkuna, preko nekih sumnjivih ljudi koji se nalaze ko zna gde sada"?
Slučaj za pravosuđe, a ne politiku
Strani investitori su pak, prema oceni Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište imali dosta zebnje prema ulaganjima u Srbiju i pre slučaja sa WAZ-om:
“Oni imaju dovoljno zebnje da gotovo uopšte ne ulažu u Srbiju u poslednje dve godine a ovakve pojave mogu samo dodatno da ih uvere u njihovoj rešenosti da Srbiju zaobilaze osim ako nisu prilično veliki avanturisti ili osim ako ne misle da su majstori u pregovorima sa našom vladom. Nije uopšte stvar u tome šta je WAZ radio, da li je hteo da uradi ovo ili ono, koliko znam oni nisu hteli ništa nezakonito da urade i izlaze iz Srbije birajući reči, ne znam šta bi bilo kad bi govorili ono što stvarno misle.”
Privatizacija lista Večernje novosti je već dugo u javnosti apostrofirana kao sporna. Sada WAZ pokušava da dokaže svoj udeo u Novostima pre povlačenja iz Srbije. Kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane tvrdi da je u ime WAZ-a uplaćivao novac srpskom tajkunu Milanu Beku kako bi posredovao kod Vlade Vojislava Koštunice da Novosti pređu u ruke WAZ-a, što je ovaj medijski koncern demantovao.
Upravo zbog tih spornih momenata ovaj slučaj je predmet za pravosudne organe i treba da ostane izvan političke sfere, zaključuje Jurij Bajec, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu i član Ekonomskog saveta premijera Srbije:
“Upravo u želji da u Srbiji funkcioniše pravna država odnosno vladavina prava, mislim da treba takav posao da završe pravosudni i istražni organi a političari mogu o tim stvarima da iskazuju svoje mišljenje ali ne bi trebalo da daju nikakve osude, nikakve preporuke. Bolje bi delovalo ako bi se to prepustilo onima koji su u našem sistemu za to i zaduženi.”
Policija je konačno, po nalogu tužilaštva, počela pre par dana da istražuje privatizaciju Novosti iako je Savet za borbu protiv korupcije već duže vreme ukazivao na nepravilnosti u tom procesu.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić uradio je upravo ono što i laici znaju da ne bi trebalo. U danu kada je na Sajmu automobilske industrije u Štutgartu predstavljao Srbiju kao investicionu destinaciju pred polazak je poručio da bi nemačkom medijskom kocernu WAZ-u trebalo javno zabraniti povratak u Srbiju. Ne misli da će se nad tom porukom zamisliti možda još neko od stranih investitora, barem ne nemačkih:
Možda je Dinkić i u pravu da se investitori neće zabrinuti. Ali neko ko je zadužen za izveštaje Evropskom parlamentu o Srbiji jeste. Za Jelka Kacina je u najmanju ruku kontradiktorno da Srbija teži da ostvari tesne ekonomske i privredne veze sa EU, za šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ugaoni kamen, a da istovremeno visoki zvaničnici u Beogradu traže da uglednoj medijskoj kući iz EU, kakva je WAZ medija grupa, bude zabranjeno poslovanje u Srbiji:
“Srbija očekuje ratifikaciju SSP-a i mislim da bi bilo dobro da daje izjave koje ne idu u korist vlastite štete.”
Zašto WAZ nije došao kao WAZ, zašto je došao preko nekih firmi izokola, preko nekih tajkuna, pita ministar Dinkić.
Nasuprot tome, ministru Dinkiću je bila dovoljna sopstvena procena da WAZ nije bio dobar investitor na srpskom tržištu:
“Treba pitati Hombaha (Bodo Hombah, čelni čovek WAZ-a, prim. aut.) koga je birao za lokalne partnere, zašto je birao baš te ljude, ko su oni, kakav im je kredibilitet. Na neki način on snosi odgovornost za partnere koje je birao. Kako je birao partnere tako je prošao na našem tržištu. Oni stalno pominju neke tajkune, što ne kažu koji je to tajkun. Zašto nisu direktno došli u Srbiju. Zašto WAZ nije došao kao WAZ, zašto je došao preko nekih firmi izokola, preko nekih tajkuna, preko nekih sumnjivih ljudi koji se nalaze ko zna gde sada"?
Slučaj za pravosuđe, a ne politiku
Strani investitori su pak, prema oceni Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište imali dosta zebnje prema ulaganjima u Srbiju i pre slučaja sa WAZ-om:
Stevanović: Ovakve pojave mogu samo dodatno da ih uvere u njihovoj rešenosti da Srbiju zaobilaze.
“Oni imaju dovoljno zebnje da gotovo uopšte ne ulažu u Srbiju u poslednje dve godine a ovakve pojave mogu samo dodatno da ih uvere u njihovoj rešenosti da Srbiju zaobilaze osim ako nisu prilično veliki avanturisti ili osim ako ne misle da su majstori u pregovorima sa našom vladom. Nije uopšte stvar u tome šta je WAZ radio, da li je hteo da uradi ovo ili ono, koliko znam oni nisu hteli ništa nezakonito da urade i izlaze iz Srbije birajući reči, ne znam šta bi bilo kad bi govorili ono što stvarno misle.”
Privatizacija lista Večernje novosti je već dugo u javnosti apostrofirana kao sporna. Sada WAZ pokušava da dokaže svoj udeo u Novostima pre povlačenja iz Srbije. Kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane tvrdi da je u ime WAZ-a uplaćivao novac srpskom tajkunu Milanu Beku kako bi posredovao kod Vlade Vojislava Koštunice da Novosti pređu u ruke WAZ-a, što je ovaj medijski koncern demantovao.
Upravo zbog tih spornih momenata ovaj slučaj je predmet za pravosudne organe i treba da ostane izvan političke sfere, zaključuje Jurij Bajec, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu i član Ekonomskog saveta premijera Srbije:
“Upravo u želji da u Srbiji funkcioniše pravna država odnosno vladavina prava, mislim da treba takav posao da završe pravosudni i istražni organi a političari mogu o tim stvarima da iskazuju svoje mišljenje ali ne bi trebalo da daju nikakve osude, nikakve preporuke. Bolje bi delovalo ako bi se to prepustilo onima koji su u našem sistemu za to i zaduženi.”
Policija je konačno, po nalogu tužilaštva, počela pre par dana da istražuje privatizaciju Novosti iako je Savet za borbu protiv korupcije već duže vreme ukazivao na nepravilnosti u tom procesu.
