Informacije o angažmanu konsultantske kuće bivšeg britanskog premijera Tonija Blera vratile su na dnevni red temu stranih savetnika u kabinetu Aleksandra Vučića. Bler nije prvo “zvučno” ime na listi gostiju iz inostranstva u Nemanjinoj 11. Počelo je sa bivšim direktorom MMF-a Dominikom Stros Kanom, da bi za njim u Beograd stigli i nekadašnji austrijski i italijanski zvaničnici Alfred Guzenbauer i Franko Fratini.
Toni Bler u tajnoj poseti Beogradu
Toni Bler u tajnoj poseti Beogradu
Bivši premijer Velike Britanije Toni Bler posetio u sredu Beograd i održao jednosatno predavanje pojedinim ministrima, saznaje nezvanično B92. Njegova poseta je, kako piše ova kuća, obavijena velom tajne.
Predavanje je održano u Tolstojevoj 2 na Dedinju, ali ulaz medijima nije bio dozvoljen. Mediji javljaju da su se na parkingu mogla videti službena vozila Vlade Srbije. Predavanje Tonija Blera trajalo je oko jedan sat, posle čega su klub poslanika počeli da napuštaju ministri, među kojima su bili Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, no niko od njih nije želeo da komentariše o čemu se govorilo iz zatvorenih vrata.
Među prisutnima je bio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali koji je kratko rekao da će "o sastanku pričati neko drugi".
U međuvremenu, vozila britanske ambasade defilovala su oko vile u kojoj su u tom trenutku sastanak imali srpski ministri i nekadašnji britanski premijer.
Nekadašnjem šefu britanske vlade očigledno je bilo bitno da u Beogradu ostane neprimećen, pa je zato Klub poslanika napustio kroz zadnji izlaz, najverovatnije kroz kuhinju. Napustio je objekat u pratnji blindiranih kombija i automobila, piše B92.
Toni Bler je, navodno, ministrima objašnjavao strategiju političkog delovanja, odnose sa javnošću to kako bi trebalo da komuniciraju s medijima.
Takođe, rekao im je da bi trebalo da se fokusiraju na tri ili četiri teme tokom svog mandata.
Možda i više bure od dolaska francuskog ekonomiste, koji se u svojoj zemlji brani od optužbi za krivično delo podvođenja i zloupotrebe žena, izazvale su vesti o saradnji Vlade Srbije sa firmom bivšeg britanskog premijera, koja bi, prema nezvaničnim informacijama medija, trebalo da pomogne u formiranju stručnih timova u okviru kabineta Aleksandra Vučića.
“Bler više nije na zvaničnom položaju, niti je Vučić na istom položaju na kom je bio ranije.”
Vreme o kom govori naš sagovornik, britanski ekspert za jugoistočnu Evropu Erik Gordi, vraća nas petnaestak godina unazad. Zbog tadašnjih odnosa jedan deo medija, pa i onih zapadnih poput Gardijana, ne mogu a da se ne osvrnu na činjenicu da su Vučić i Bler sada na istoj strani, uz podsećanje da je sadašnji premijer Srbije za vreme NATO intervencije, kao ministar informisanja otvoreno napadao britanskog političara i bio i recenzent knjige tadašnjeg partijskog lidera Vojislava Šešelja o Bleru, uvredljivog naslova.
“Vučić je od tada toliko promenio to što je govorio. On je postao demokrata. Neko će verovatno reći – kasno, ja jedino kažem bolje ikad nego nikad”, navodi politički analitičar Vladimir Goati.
Medijima sa istoka se takav Vučić u poslednjem potezu nije dopao. U najavi da će bivši britanski premijer ubuduće savetovati predsednika srpske Vlade, voditeljka ruske provladine televizije Russia today, na početku ovoj temi posvećenog desetominutnog priloga, navodi da se radi o “čoveku koji je bombardovao Srbiju“, dok u nastavku kritike Vučića zbog saradnje sa Blerom prate snimci NATO intervencije 1999. godine.
U Vučićevu odbranu od napada iz Rusije ustao je ministar za rad Aleksandar Vulin, uveravajući da ocene ruske televizije nisu i stav Kremlja.
„Ovu zemlju vodi Vučić, vodi je iz Beogada, ne vodi je iz Brisela, ne vodi je iz Vašingtona i ne vodi je iz Moskve. I to svima mora da bude jasno. Svi saveti i Brisela i Vašingtona i Moskve se slušaju sa poštovanjem i pažnjom kako zaslužuju prjatelji, ali odluka je samo srpska“, rekao je Vulin za Pink.
Poznavaci prilika ističu da ovaj medijski napad nije slučajan, a rusko nezadovoljstvo Srbijom mnogo je dublje od nezadovoljstva izborom savetnika.
„Ruska vlada je verovatno svesna toga da rizikuje gubitak uticaja u Srbiji uglavnom zbog propasti Južnog toka. To znači da sada malo više igra na pretnje, optužbe i silu nego što bi bio slučaj da je uspeo Južni tok“, ocenjuje Erik Gordi.
Vratimo se Bleru. Prema medijskim navodima, Vlada Srbije otkupila je od organizacije "Tony Blair Associates" model rada kabineta premijera koji funkcioniše pomoću "delivery unit-a”, odnosno osoba ili timova koji su zaduženi za ispunjavanje ciljeva u različtim oblastima i za povezivanje svih institucija koje su angažovane na istim projektima. Nezvanično se navodi da će ugovor sa privatnom firmom bivšeg britanskog premijera platiti Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove informacije predstavnik Blerove firme nije hteo ni da potvrdi ni da demantuje.
U svakom slučaju, Bler i njegov tim poslednjih meseci više su puta dolazili u Beograd, a krajem januara predavanje u Vladi Srbije održao je Alister Kembel, bivši šef za štampu u Dauning stritu, takođe poznat javnosti iz vremena NATO intervencije. Utiske iz Srbije preneo je na svom blogu.
"Moje prethodno iskustvo vezano za Beograd je bilo kada sam nadgledao medijske nastupe NATO tokom konflikta na Kosovu, dok je sadašnji srpski premijer bio deo Miloševićeve vlade. Čak, pre nekoliko godina mi je savetovano da tamo ne putujem. Međutim, toplo sam dočekan i taj kratak put je bio fascinantan. Stekao sam jak utisak da je vlada ozbiljno pristupila reformama koje su neophodne kako bi se napravio napredak ka članstvu u EU", naveo je Kembel.
Druga uloga
Priču o stranim savetnicima, poznatim imenima u Vladi Srbije, pokrenula je ona o Dominiku Stros Kanu, nekadašnjem prvom čoveku MMF-a i njegovom angažmanu za savetnika za restrukturiranje javnih finansija i javnog duga. Ostavku na mesto direktora MMF-a podneo je pošto optužen za seksualni napad na sobaricu u njujorškom hotelu s kojom je postigao dogovor o vansudskom poravnanju, a trenutno mu se pred sudom u Lilu sudi za podvođenje prostitutki. Na kritike zbog izbora, Vučić je u to vreme ovako odgovarao:
“Primer, veliki Pikaso je veoma loše tretirao svoje žene i svoju decu. Neki od najvećih zlikovaca na kugli zemaljskoj poput Hitlera voleli su pse, žene... Ako ćete po tome da sudite ko šta ostavlja iza sebe, onda biste mogli loše da sudite o Stros Kanu. Mene on interesuje kao stručnjak”, govorio je Vučić.
I tako je Stros Kan doneo preporuke domaćim kreatorima ekonomske politike da ubrzaju i prošire započete reforme, a za njim su stigli i nekadašnji austrijski kancelar Alfred Guzenbauer i bivši italijanski šef diplomatije Franko Fratini, koji srpsku vladu savetuju u oblasti evropskih integracija.
Vrhove vladajućih stranaka u svakoj državi po pravilu okružuju savetnici koji su uglavnom u sivoj zoni i za koje javnost saznaje ili omaškom ili u memomarima. Reč je ljudima koji, kako podvlači Vladimir Goati, “izuzetno mnogo utiču na politiku”.
“Često više nego parlamentarci, naročito ako je opozicija slaba, što je u ovom momentu slučaj u Srbiji. Oni svojim znanjem u pojedinim oblastima po pravilu nadmašuju političare koji su u tom pogledu ne mediokriteti, nego da upotrebim našu reč – osrednji”, kaže Goati.
Erik Gordi pak ocenjuje da zvučna imena bivših profesionalnih političara u Nemanjinoj 11 imaju i drugu ulogu.
“Vlada Srbije traži nekakve veze u evropskim vladama da bi imali koga da lobira za njih”, navodi Gordi.
Kada je reč o Vučićevom izboru, odnosno pitanju da li je premijer dobro procenio reputaciju svojih savetnika, Goati smatra da je reč o, u stručnom smislu, veoma cenjenim osobama.
“I verovatno imaju neka saznanja kakva nemaju ljudi koji bi se mogli angažovati iz naše sredine. I kada je reč o Dominiku Stros Kanu, on je imao svoje nevolje na drugom planu, o tome sud sudi, ali je u oblasti kojom se bavi jedan od vrhunskih stručnjaka i to ne osporavaju ni ekonomisti”, kaže Goati.
Erik Gordi, pak, dovodi u pitanje domete Vučićevih ino-savetnika.
“Nažalost, niti Stos Kan, niti Guzenbauer nemaju takav uticaj kojem su se nadali u Beogradu. Možda bi Bler imao, mada od kada je prestao da bude aktivan političar u Britaniji, on je sve više u, da kažemo uslovno, čisto profitnom sektoru. Znači, on je došao u Beograd da skupi novca koliko može i ne znam da li i dalje uživa veliku reputaciju da može nešto da učini za Srbiju”, rekao je Gordi.
Baš kao što njihove uloge, ali i pitanje finansiranja, ostaju u sivoj zoni, tako i efekti njihovog rada javnosti nisu dostupni.
“O čemu su šef i savetnik razgovarali i o čemu je šef promenio mišljenje, politička javnost retko sazna”, kaže Goati.
Erik Gordi dozvoljava vladama diskreciju u izboru ljudi koje će angažovati, ali dodaje da bi bilo dobro kada bi odgovori na pitanja koja su im tačno zaduženja i koliko su i kako plaćeni bili transparentni.