Vesna Pešić: Vučićeva vladavina je suštinski antisistemska

Pred predsedničke izbore u maju 2012. pozvala je na strateško glasanje protiv predsednika Borisa Tadića, da bi ga kaznila za totalnu uzurpaciju vlasti, protivustavni prekid mandata i treće trčanje predsedničke trke. Godinu i po dana kasnije, sociološkinja Vesna Pešić ocenjuje da ni aktuelna vlast nije uradila ništa, da je Prvi potpredsednik Vlade i šef Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izazvao prevremene izbore da bi kapitalizovao visok rejting, što je, ocenjuje, u politici nešto potpuno nečasno. Cepanje Demokratske stranke koje je priredio Boris Tadić, i to nakon raspisanih izbora, takođe vidi kao politički duboko nečasno. Jedina stranka koja se obavezala da neće ići u koaliciju sa SNS-om je Demokratska stranka. To je partija koja u budućnosti može da očuva neki višepartijski sistem koji je sada, kako izgleda, na izdisaju, kaže, pored ostalog u intervjuu za RSE Vesna Pešić.

RSE: Nijedna partija, to pokazuje aktuelna izborna kampanja, nije pomenula pitanja koja su po građane najvažnija: da će departizovati javna preduzeća, promeniti izborni sistem; da će partijsku vojsku u javnom sektoru, koja je dostigla gotovo milion ljudi, smanjiti. Ako je sistem i dalje truo, kako i sami ocenjujete, ako, dakle, svaku partiju koja dođe na vlast pretvori u interesnu grupu koja će zapošljavati sopstvene pripadnike i nastaviti da pljačka javna dobra, šta onda uopšte građanima donosi smenjivost vlasti?

Pešić: Znate šta, ne možete sve na izborima da uradite...

RSE: Ali, više od trinaest godina je prošlo od demokratskih promena.

Pešić: Htela bih da podsetim na knjigu, „Kada će nam biti bolje?”, koju je napisao Božo Đelić pred izbore 2008. godine. Tada se već uveliko čula ta velika kritika. Ja sam još ranije, 2006. godine, radila jedno istraživanje gde sam na primerima lokalnih zajednica i koalicione podele vlasti, odnosno, raspoređivanja svih javnih preduzeća i većih javnih institucija, pokazala da je to uvedeno od vremena Koštuničine vlade. Obelodanila sam, dakle, tu razliku Đinđićeve i Koštuničine vlade. U mandatu ovog poslednjeg je, recimo, čitavu oblast, finansije, preuzela tadašnja G17 Plus; čak i u nekoj opštini gde uopšte nije imala odbornike načelnik poreske službe bio je čovek iz G17Plus; dakle, sve finansijske institucije, horizontalno, ali i vertikalno, uzimane su po partijskoj liniji.

Od onda je uveliko porasla svest da je to veliki problem u našem društvu, ali zašto sada ni jedna partija to ne pominje? Ne pominje zato što se kod nas neke stvari izližu. Svi su to, već dva puta pred izbore, obećavali. Zato sam i pomenula Božu Đelića, pošto je toj knjizi rekao da će pre izbora 2008. godine partijska podela vlasti i po vertikali i po horizontali biti napuštena. Svaki put kada su bili izbori, političari su to obećavali, pa i Srpska napredna stranka je pred prošle izbore inicirala da se donese Zakon o preduzećima koji je i usvojen, da se direktori preduzeća biraju na konkursima. I šta se od tada desilo? Ništa! Postavili su svoje ljude kao vršioce dužnosti direktora i tu je sve stalo. Pošto smo, dakle, videli da se to uopšte ne primenjuje, da to nisu ostvarili, oni sada više ne mogu u kampanji pričati o tome.

RSE: Što bi oni to i ostvarili kad im savršeno odgovara?

Pešić: Tu postoji jedan zatvoreni krug, zato što partije ne mogu da se održe ukoliko ne obezbeđuju tom svom broju ljudi posao. Onog momenta kada bi one to prestale da rade, ljudi uopšte više ne bi imali nikakvog razloga da trče u te partije i one bi tek tada stvarno postale partije. Mi u sociologiji kažemo da je kod nas jedan deo podsistema opterećen, da vrši sve funkcije. Upravo zbog toga je naša ekonomija u tako tragičnom stanju - zato što su partije preuzele ekonomsku funkciju - zapošljavanje, državu preko koje vode, preko koje intervenišu, naređuju bankama i drugima...

Ako bi to prestale da rade, onda bi političke partije morale da budu sastavljene samo od onih ljudi koji su se za njihove programe opredelili, kao i u mnogim drugim zemljama, prema svojim političkim nazorima.

RSE: Kada partije, kažete, i same priznaju da partijski zapošljavaju i da drugačije ne bi mogle da privuku tako veliki broj članova, zašto bi građani podržavali tu „lošu beskonačnost“? Danas će doći ova, sutra ona partija, a sve one „jedu“ državu i sva naša dobra jer funkcionišu kao obična pljačkaška preduzeća. U ime čega, dakle, mi sada da izađemo na izbore?

Pešić: Prvo, ja smatram da se taj glas koristi da se sankcioniše vlast, kao građanin, dakle, mogu da vidim šta radi vlast, i da li je ona radila dobro ili nije.

RSE: I kad se kazni vlast, dođe sledeća koja ulazi u isti truli sistem.

Pešić: To je sve čista teorija. Vi sada delite političare i građane. A šta mislite kako postaju te velike i jake stranke? Tako što građani trče tamo da bi dobili posao i druge privilegije, dakle, ni oni sami neće to da prekinu, nego to uzimaju kao svoj kanal da kroz taj kanal nešto dobiju.

RSE: Da, ali ako ih ucenjuju hlebom, ako ne mogu na osnovu kvalifikacije nego preko partijske knjižice da dođu do posla, šta im drugo preostaje?

Pešić: Evo šta je hoću da kažem. Ako ti u kampanji ne kažeš tačno šta su tvoje mere, građani kod nas neće da te drže za tu reč, pa da kažu: moj glas služi da se loše stanje prekine, da se promeni, pa ću sada da kaznim toga ko je rekao da neće više biti partijske države, a ništa se nije promenilo. Zato sam ja i onda govorila - sankcionisaću, dakle, ovu stranku koja je vladala zato što je vladala loše. Ali, u našoj situaciji, moć stranaka samo u tome što imaju javni sektor i što tu mogu da zapošljavaju svoje trupe, ovakve ili onakve.

One su isto tako upropastile i naš privatni sektor. Vi prvo nabijete neke neviđene poreze, hvatate za gušu, upadate svakom ko napravi neku firmicu, reketirate ga. Pa, oni mogu da optuže koga god hoće. Recimo, da se sada nas dve udružimo i da nam krene biznis, na primer da proizvodimo čaše. Oni kada vide da si ti malo odmakao, dođu kod tebe i kažu - ako ne želiš da te oteramo ili ugušimo, a oni mogu da optuže koga god hoće, moraš ovo ili ono. Ti na to kažeš: pa, je l’ to li hoćeš da mi otmeš firmu? Oni ti je baš ne otmu, ali ti nabiju reket, pa ćeš da daš za ovo i ono toliko i toliko para, a to će onda direktno da ode u njihove džepove; znači, to više nije jedino to da političari na vlasti samo zapošljavaju svoje i uzimaju novce iz javnog sektora, nego idu i u tajno finansiranje uništavanjem i privatnog sektora.

Uz to, sada imate situaciju da ako neko kome oni koji imaju vlast tako napadnu privatnu firmu, ukoliko neće da ih podrži, oni koriste medije, kažu: dobro, ako nećeš, onda ću da te stavim u „Kurir“. Pre nekoliko dana je, recimo, novinar Milomir Marić u „Ćirilici“ ugostio lidera Demokratske stranke i smenjenog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, da bi odmah sutradan u „Kuriru“ objavili da je vlasnik te televizije švercovao cigarete.

Nacionalnu je zamenila klasna mržnja

RSE: Ta priča, očigledno, nije prestala ni sa ovom vlašću. Kako mi sada da tim svojim glasom promenimo, odnosno, razgradimo, tu kuću koja je loše napravljena? Taj loš, truli sistem koji će svaku partiju, ma koliko na početku imala časne političke namere, kako sedne na vlast pretvoriti u takvog reketaša?

Pešić: Kada vi date toliku ogromnu moć državi i kada te partije uzmu tu državu jer imaju svoju policiju, svog tužioca, svoje sudije, dakle, svu vlast, pa onda mogu da rade šta hoće, onda je uravo TO izvor korupcije, to je pravi proizvođač korupcije. Prema tome, ta priča da se Aleksandar Vučić bori protiv korupcije - to je meni užasno smešno. Sistemsku korupciju proizvodi sam sistem i vrlo je teško to promeniti. A što više imaš sirotinje, to je veći populizam jer se sirotinja sve više hvata na to: na lažna obećanja o povišicama i poboljšanju; ta sirotinja je toliko očajna da počinje da veruje u te laži koje joj se prosipaju. Zato se to obnavlja iz izbora u izbore - jer očajni ljudi prosto ne mogu da odole i poveruju u te laži. To je jedan razlog, ali moji razlozi su drugačiji.

Analiziram šta radi svaka vlast i mislim da ova vlast prosto nije uradila ništa, da je ona to stanje užasno pogoršala i da smo mi sada na potpunoj ivici sloma. Osim napretka u evrointegracijama, pri čemu mnogim građanima to ne znači ništa niti ih to mnogo zanima - taj Briselski sporazum i put ka EU – oni ne vide da od toga može da se živi, to u budućnosti može doneti nekakve boljitke, ali trenutno ne može, dakle, osim toga apsolutno ništa nisu napravili. Svi indikatori - ako uzmete deficit, zaduživanje zemlje, zaposlenost, ako uzmete bilo koji pokazatelj, odnosno, fantazije šta će koji investitor da nam da i da nam pokloni, ako pogledate sve to – vidite da je ova Vlada bila strahovito i dramatično neuspešna, a pored toga ona je pojačala ovo stanje straha i podaništva.

Vi kažete da je isto, da je isti sistem. Pa, dobro, znamo da je u sociološkom smislu reči isto, ali ipak imate i tu neku izvedbu tog sistema, istog sistema, imate, dakle, neke konkretne izvođače koji to sprovode. Ja mislim da ovakav udarac na institucije - i zato sam rekla da je Aleksandar Vučić antisistemska ličnost - da ovakav udar na institucije i ovakvo izvrgavanje države i ovakav jedan podanički mentalitet koji ta stranka prosipa i koji kao papagaji to neprekidno ponavljaju, toga nikad nije bilo. Sistem jeste isti, ali je život postao mnogo teži. Dakle, od lošeg može da bude još gore.

E sad, zašto nisam rekla – pa, dobro neću da glasam? Ako ocenjujem da ova vlast ne samo da nema nikakve rezultate, nego i da me strašno nervira sa tim idolopoklonstvom i sa svim tim što se tu dešava, onda ja hoću da na neki način da probam da svojim načinom razmišljanja u to intervenišem.

RSE: Da sumiramo godinu i po dana vlasti dosadašnje vlade: smatrate da im treba dati politički poen za Kosovo i ubrzanje evrointegracija, ali šta su realno na planu unutrašnjih reformi mogli da urade, a nisu znali ili nisu hteli?

Pešić: Pa, evo recimo, ja sam strašno protiv ovog takozvanog solidarnog poreza zato što to pokriva, na primer, dugove „Srbijagasa“ i nekih drugih večitih gubitaša...Na koga si ti tim solidarnim porezom udario? Na tu srednju klasu obrazovanih ljudi? Da ih što pre oteraš iz zemlje? Oni će se, naravno, i razbežati po celom svetu.

RSE: Zašto, recimo, nisu doneli zakon o ispitivanju porekla imovine, a obećali su ga?

Pešić: Pa, zato što neće. Neće vlast sama sebe da podvrgne samonormiranju, kako je to nazvao Đinđić. A zašto ne promene zakon o finansiranju stranaka? Neće. Evo, sad se SNS razbija od para. Možemo li mi nešto da uradimo? Pa, ne možemo. Ono što mene strašno nervira kod ove vlade jeste što je jednu agresivnu ideologiju zamenila drugom agresivnom ideologijom. Tako onda nacionalistička mržnja, to što je nekad govorio Vučić – za jednog Srbina sto Muslimana – sada se pretvorila u to da jurimo neke bogataše, sve koji imaju neke pare. Čekaj, hajde da pretresemo malo šta oni rade jer i oni imaju pare! Pa, šta je to, hoćemo li da se vratimo u Severnu Koreju. Pa, neće lekar da vam radi a da nema ni hiljadu evra mesečno da izdržava porodicu. E, to su po njima sve postali bogataši i to vam je taj populizam. Sad umesto nacionalne mržnje, pošto to kod Zapada ne prolazi, oni su uveli klasnu mržnju – da stalno proglašavamo neke ljude bogatašima, pa onda ide – otkud tebi pare, kako si stekao pare, sad kao za vreme Staljina jurimo kulake.

RSE: To da, ali ova zemlja još uvek gaji tajkune koji su najveći poreski dužnici, koji uništavaju banke – i državne i privatne.

Pešić: Da li je moguće da postoji tajkun, a da ne imenujete nekog političara, nekog u državi koji mu to omogućava?

RSE: Pa upravo to i hoću da pitam. Gde je naš Sanader ili gde su ti naši sanaderi?

Pešić: Hajte da uozbiljimo stvar. Možda postoji 20, možda i 1.000 takvih sanadera, zato što tu uvek postoji neka veza.

Istraga o ubistvu Đinđića je politička mahinacija

RSE: Pa, šta ćemo s tim da radimo? Nije li još Verica Barać tu stvar uozbiljila u svojim izveštajima o pljačkaškim, korupcionaškim privatizacijama, rađenim na osnovu zakona u koje je korupcija ugrađena?

Pešić: Neće da se odreknu tog sistema zato što i oni od toga imaju koristi. Dakle, pomenuli ste Vericu Barać, koja nije imala nikakve veze s bilo kim. Smatram da nema veće sramote nego da njoj Nikolić posthumno daje orden. Evo zašto vam to kažem. Te 24 privatizacije, a možete da kažete i 68, bile su glavna kampanja Aleksandra Vučića, da te neke radne grupe češljaju te privatizacije. Rekao je da će do da se završi do kraja decembra prošle godine i završilo se. Gde je izveštaj o tome? Kako to ništa nema? Zato vam kažem da je to sve jedna folirancija. Ako su neke stručne grupe to obrađivale, pa je, recimo, ustanovljeno, da je problem bilo zakonodavstvo, da im ne možete ništa jer su oni i zakone nameštali prema sebi, ja bih i u tom slučaju očekivala da neko ozbiljan ko je istraživao te 24 privatizacije izađe sa jednom analizom i da kaže šta je bila greška u svemu tome; ako čak i ne možemo da pronađemo krivična dela, a verovatno da je moglo i ko zna ko je pošteđen jer se to radi selektivno – mogli smo bar da čujemo šta nije bilo dobro nakon što su pročešljane te privatizacije. Ne, čuli smo tri-četiri rečenice i to je gotovo, to je završeno. I, šta je rezultat toga? Nula! Što su primali plate ti koji su to radili, kad nisu izašli i obavestili građanstvo kako je na primeru te 24 privatizacije ta korupcija izgledala i šta mora da se promeni da tako više ne bi bilo?! Jesmo li to čuli? Nismo!

RSE: Dakle, SISTEM je ostao netaknut, to bih htela da izvedemo na čistac.

Pešić: Da, sistem ima poluge na kojima je postavljen, ali vi uvek imate i neko izvođenje tog sistema. Ova izvedba sada je nešto najkatastrofalnije što sam videla. Znači, ja sada usmeravam kritiku na samu izvedbu tog sistema zato što sada više nema apsolutno nikakve mere. Pogledajte samo šta se radi sa tim Šarićem. Verujte da sam došla dotle da napišem u novinama „ja sam saradnica Darka Šarića“. Dosta, bre, čoveče! Nemoj da ljude više selektivno prozivaš i blamiraš bez ikakve istrage. Dakle, ipak je taj način, taj intenzitet kako neko nešto radi za mene dosta važan – jer to su neki živi ljudi. I kad gledam kako to rade, vidim da rade tako da su totalno razorili i tužilaštvo i pravosuđe.

Evo vam i primera kampanja oko nekih drugih istraga na koje se, verujte mi, ježim. Mislim na istragu o tome ko je nalogodavac ubistva Ćuruvije, a sada su se uhvatili i Zorana Đinđića. Kakva je to istraga, gde vi u kabinetu izvršne vlasti, kod Aleksandra Vučića, pozivate nekakve ljude da budu u nekakvim komisijama. A pri tome imate tužioca, koji je po našem ustavu i zakonu samostalan! I šta ti ljudi traže tu kod njega?! I sad treba da slavim kako će neko da istražuje političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića?! Pa, to su samo mahinacije koje treba da prave još veću konfuziju. A da ne govorim o tim kriminalcima, ta igrarija, ko je tu upetljan, pa i advokati, pa puštaju, pa otimaju neke pasoše – i to sve za vreme izborne kampanje, što do sad nikada nije bilo.

Prema tome, ne možemo baš da izjednačimo – zato što možemo da budemo i Severna Koreja, možemo da budemo Rusija, a možemo da budemo i Jugoslavija. Iako su sve to u osnovi bili komunistički sistemi, život je u njima bio potpuno različit. Dakle, opet kažem: imate i izvedbu tog sistema, a ta izvedba poslednje vlasti je bila katastrofalna i ona je išla i dalje na temeljno rušenje svih institucija – tužilaštva, sudstva, čega god hoćete.

RSE: Da. Ali, imamo i skorašnju izjavu bivšeg predsednika države Borisa Tadića da mu je u vreme njegovog mandata tužilac rekao da nema dokaze protiv Miškovića. Šta ima tužilac o tome da referiše Tadiću?

Pešić: Uopšte ne komentarišem šta priča Boris Tadić zato što smatram da je on simbol naše političke mizerije. To je jedan čovek koji kad se ujutru probudio nije znao šta da radi, pa je navalio da ruši sopstvenu stranku, u dogovoru sa naprednjacima, preko Mikija Rakića, da bi ponovo bio neki ministar. Osam godina je bio predsednik države, vladao je i strankom i nije mu to bilo dosta, pa se ponovo sad pojavljuje na ovako razbijački način

RSE: Hajte da se vratimo na priču koja je izuzetno važna, a to je: zašto je Vučić uopšte odlučio da raspisuje izbore? Čini mi se da ni do danas nisu uspeli da objasne građanima zašto se ide u prevremene izbore posle samo godinu i po dana?

Pešić: Svakom je jasno da nije tek u januaru u javnosti počelo da se priča o tome. O izborima je počelo da se priča onog momenta kada je SNS došao na vlast; onda su preko te priče o navodnoj borbi protiv korupcije i kriminala i hapšenja Miškovića, kao kapitalca i simbola toga, veoma podigli rejting. I tako smo došli dotle da kada nekom poraste rejting, on počinje da insistira na prevremenim izborima. Drugo, ljudi malo i zaboravljaju da je ta stranka i kada je bila SRS bila naša pojedinačno najjača stranka, osim na prvim izborima posle 5. oktobra 2000. godine. Prema tome, taj rejting je bio veoma visok, pa su oni otprilike 90 odsto svojih birača iz Radikalne stranke prebacili u SNS, a onda su krenuli sa ovom kampanjom o kojoj pričamo - privatizacije, borba protiv korupcije, mi smo savršeni, mi smo idealni, mi ceo dan radimo, mi smo najpametniji, najefikasniji, mi imamo vođu, mi smo modernizatori i reformatori i tako dalje. Pa onda tamo neki razni kao odjeci to sve neprekidno ponavljaju. Išlo se, dakle, upravo ka tome da se što pre izazovu vanredni izbori, da bi se kapitalizovao taj nabijeni rejting i ja to smatram nečim u politici potpuno nečasnim. Vi ste im dali mandat četiri godine, posle čega biste rekli - pa dobro, niste uradili to, to, to i to, ali oni vam oni kažu da su bili na vlasti samo godinu i po dana. Pa zašto si bio samo godinu i po dana kada ti zakon daje četiri godine?! Ali, što da ostanu četiri kada ovako mogu imati šest godina!

Hajde sada da zamislimo situaciju kao što je, recimo, u Francuskoj - da jedan drugi političar ima ogroman rejting, a predsednik je Oland. Da li taj sa sa ogromnim rejtingom sada traži izbore? Ne, moraa da sačeka pun mandat. Evo, da sam ja u opoziciji i da imam visok rejting, da li mogu da raspišem izbore? Naravno da ne mogu. To je, dakle, neviđen politički bezobrazluk, da ti nećeš da podvučeš crtu posle četiri godine i da sačekaš redovne izbore, pa da vidimo šta je urađeno, pa da onda možemo da te kao građani ocenimo. Ne. Oni su bili godinu i po dana i čim im je dozvolila EU, kada je prošao 21. januar, kada su otpočeli pregovori o članstvu, oni su već 29. januara raspisali prevremene izbore i to je to. Naravno da je sve to urađeno zbog toga da bi se te karte vlasti rasporedile na neki drugi način i da tu nema nikakvog drugog razloga.

RSE: A onda se do obeznanjivanja ispušta refren da je razlog za raspisivanje izbora da se ubrzaju reforme, iz čega onda, šta drugo proizilazi nego da je koalicioni partner, Dačić, SPS, kočio reforme.

Pešić: Izvinite, ali ja nikada nisam čula da je Aleksandar Vučić rekao da je Dačić kočio reforme. Pokažite mi gde je to rekao.

RSE: Ne kažem da je to rekao, ali je rekao da je razlog da se ubrzaju reforme, iz čega jedino može da se zaključi da ih koči onaj s kim su bili u koaliciji.

Pešić: Znate šta, svako ko je na vlasti mora da ima minimum poštenog odnosa prema građanima. Ako si ti hteo nekakve reforme, a neko ih kočio ili je postojala neka velika nesaglasnost među vama, ti moraš da izađeš sa tim. Hoću da kažem da su ove mistifikacije koje se kod nas prave nešto što je postalo nepodnošljivo. Ovi izbori su postali utoliko smešniji što su u SNS-u sve vreme tvrdili da je ovo najbolja srpska Vlada koja je ikad postojala, da su se odlično slagali u koaliciji, vi niste ni čuli ni videli da je tu postojala nekakva nesloga - izuzev toga što se dogodilo sa Radulovićem, ali to nema nikakve veze sa Dačićem i SPS. Dačić je bio predsednik Vlade i drugi koalicioni partner, a Radulović je došao tamo kao ekspert, bez ikakve partije.

Ali, hajde da pretpostavimo da je to u pitanju nesloga u koaliciji. Pa, valjda se tada pred birače izađe i kaže: mi smatramo da treba da proverimo neke stvari. Dačić, Krkobabić i Jedinstvena Srbija, znači naš glavni koalicioni partner, protiv su tih i tih zakona, tih i tih reformi Da li je to neko rekao? Nije. Ispostavilo se da je u pitanju nešto drugo. Na stranu šta su gledišta Saše Radulovića, ali je on kao insajder, kao nestranački ekspert koga je Vučić doveo u Vladu, upravo je on rekao da je Vučićev kabinet o svemu odlučivao. Dačić je bio u potpunoj defanzivi, on je radio nešto oko Brisela, ali što se tiče njegovih drugih premijerskih funkcija, on ih uopšte nije obavljao zato što su mu malo po malo bivale preotimane, pa su sve prešle u Vučićev kabinet; kabinet koji, uzgred, po Ustavu i ne postoji. Dakle, stalno smo, i prošli put i ovaj put, imali neke kabinete gde se odlučuje, i o tome kakve će istrage da se vode, pa čak i o tome koje će reforme da budu, a koje ćemo da obustavljamo.

Ta priča, dakle, da je tu postojao nekakav konflikt u redovima koalicije, nikada nije bila artikulisana.

RSE: Ništa nismo čuli u kampanji o tome koje tačno reforme će SNS da sprovede, osim slogana o bržim reformama.

Pešić: Oni to pričaju stalno: te neka prolazna vremena, te su imali onu rekonstrukciju vlade koja je trajala tri-četiri meseca, pa su onda tobože prešli tobože na smenu nekih direktora i nekih predsednika opština. A kad su ih novinari pitali koji su to direktori i predsednic opšatina predviđeni za semu, oni su stalno obećavali neku sednicu predsedništva stranke, kao da država ne postoji, pa mora da se čeka stranačka odluka. I sad ti čekaš k’o nekakva njihova predsedništva, da oni posle toga izađu i kažu: ne, to uopšte nije bilo na dnevnom redu.

A onda, kada su već bili raspisani izbori, kada su ih ljudi pitali koje su to direktore bili smenili, oni su rekli da nisu nikoga smenili jer su raspisali izbore. E, pa, ako vidite to, onda vidite da su to samo prevare; ne moraš da budeš mnogo pametan da vidiš da je to jedno prevarantsko društvo. Ja ću da glasam protiv tog prevarantskog društva.

RSE: Šta kažete o tome da ta opozicija, kakva god da je, nije pokušala da postane jedinstveniji blok, da čini nekakvu protivtežu vlasti, da kaže koju suvislu u programskom i reformskom smislu? Imate sada Liberalno-demokratsku stranku koja se manje-više neprikriveno nudi Vučiću; Borisa Tadića koji se također pozicionisao za koaliciju sa Vučićem. Dinkića koji se istome nada. Neke manje partije koje nisu u stanju da pređu cenzus već su sa njim u predizbornoj koaliciji. I šta je tu ostalo? Ostala je jedna jedina partija koja kaže da neće sa SNS-om u koaliciju, bar za sada tvrdi da neće. Nije li to porazno za opoziciju, za nekakve proevropske perjanice Srbije, da sede u redu i čekaju hoće li ih Vučić 17. marta pozvati u vladu?

Pešić: Nisu nama te stranke nepoznate, naprotiv, mi ih veoma dobro poznajemo. Izvesni pregovori su, kao što znamo, bili započeti između Demokratske stranke i LDP-a oko saradnje i zajedničkog nastupa na izborima, koji su se odavno očekivali i onda se tu videlo da je vrlo blizu rušenje beogradske vlasti, što smatram potpuno nelegitimnim. Tada je već bilo reči da je bio dogovor između Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića da će on, Jovanović, da uđe u privremeno gradsko veće. Međutim u zakonu je zapisano da se taj organ, ipak, pravi prema političkoj snazi onih koji su bili u gradskoj vladi. Budući da LDP nije bio prešao cenzus prošli put, oni uopšte nisu ni bili u gradskoj skupštini, ali oni su, ipak, napravili taj dogovor jer su bili spremni da uđu u taj organ. Očigledno je da i druge stranke hoće da podržavaju taj isti sistem o kojem govorimo, tako da se preporučuju da budu koalicioni partneri Aleksandru Vučiću. Otuda tolika konkurencija između njih ko će sada da mu se približi više i tako se dokopa vlasti.

To je, s jedne strane, Čedomir Jovanović i Mlađan Dinkić, a Boris Tadić je zbog toga i napravio Novu demokratsku stranku, da bi dobio neko ministarstvo, priča se da će biti ministar spoljnih poslova, dakle posle osam godina predsednikovanja zemljom sad trči i pravi stranku, i to tako tako što otme već registrovanu partiju – Zelene.

E, sad, kad vi pogledate protiv koga najviše priča režim, i to već duže vreme, vidite da je pod najvećom paljbom Demokratska stranka. Možemo se lako setiti da je i Radikalna stranka najviše mržnje uvek pokazivala prema Demokratskoj stranci. Ja mislim da Srpska radikalna stranka nikada nije toliko mrzela ni Albance ni muslimane, ni bilo koga drugog, koliko je mrzela DS. Videlo se prosto, što je neverovatno, da su predsednika, kakav god da je, pogotovo što je DS menja predsednike, što tu i nema nekog velikog gazde koji može da zasedne zauvek, neprekidno držali na prvim stranicama i lažima pokušavali da rasture Demokratsku stranku. Tako je onda u dogovoru sa Aleksandrom Vučićem i napravljena ova stranka koju sada, navodno, vodi Boris Tadić i koja je napravila tu koaliciju.

Ja za takve ljude, naravno, nemam nameru da glasam, a neću da glasam ni za Dinkića, ni za LDP, ni za Borisa Tadića - kritikovala sam ga i prošli put, a i sad je uradio vrlo nečasne stvari, pocepao sopstvenu stranku i to nakon raspisanih izbora, kao da nije mogao da sačeka tri-četiri meseca. Opredelila sam se da glasam za Demokratsku stranku iz više razloga. Prvo, zato što mislim da je ona zaista naša najkvalitetnija stranka. Još od samoga početka oni su imali debate kada je Mićunović bio predsednik stranke, pa su onda izašli Kosta Čavoški, Nikola Milošević, pa je nakon toga Đinđić pobedio na izborima. Dakle, to je stranka koja je dosta pošteno menjala svoje predsednike i koja je, nekako, ipak, stožerna građanska stranka jer je okupila najviše obrazovanih ljudi.

E sad, ja sam se, pravo da vam kažem, pomalo možda i inadžijski postavila, pa kažem: čekaj, pa zašto da ti srušiš neku stranku koja, ipak, ima neku demokratsku kulturu i koja je sad ovde pod jednim velikim udarom i da li ti uopšte hoćeš da mi više uopšte i nemamo višepartijski sistem i da tako namerno, blamantno, kriminalizovanjem, uništavaš jednu stranku. Ja sam se onda opredelila da glasam za DS, zato što mislim da je ona naša najbolja stranka po toj unutrašnjoj demokratiji i zato što verujem da ona u budućnosti može da očuva i nekakav višepartijski sistem, koji je sada, izgleda, na izdisaju, time što su se svi ponudili da uđu u vlast. Ako neko pita kakva je garancija da i Demokratska stranka neće pokušati da uđe u vladajuću koaliciju, mislim da je garancija to što je u njihovoj koaliciji potpisan sporazum sa Novom strankom i u taj koalicioni sporazum je ušlo da njihova koalicija neće ulaziti u vlast. Ja verujem Vesni Rakić Vodinelić da je to potpisano; naravno, svaki potpis ovde može da se pogazi, ali ne moramo da idemo baš do nekog apsurda u sumnjičavosti. Dakle, to je stranka koja hoće da ostane samostalna i da nastavi da eventualno u budućnosti bude neko ko može i da ojača i da nešto menja. Drugo, da vam kažem, oni su se dosta i promenili. Uglavnom svi ti koje sam ja dosta kritikovala su otišli su iz stranke, na čelu sa Borisem Tadićem. Prema tome, oni su pod tom teškom situacijom na neki način i pročistili svoje redove, a mislim da će oni u budućnosti biti neka osnovica, neko jezgro, iz kojeg će moći - iako to, naravno, ne znamo, to je samo predikcija - nešto da izraste i da na sledećim izborima možemo da menjamo vlast.

To su, dakle, neki moji argumenti koje ja vidim. Ako ste videli kako funkcioniše DS i ako ste gledali sednicu njihovog Glavnog odbora, gde je Boris Tadić izgubio - dvotrećinskom većinom su glasali za poziciju da Demokratska stranka ne uđe u vladajuću koaliciju; ako je to bilo javno, ako smo svi posmatrali debatu koja je trajala dvanaest sati; ako smo imali i glasanje, pa dobro, hajde da vidim da se to desi i u nekoj drugoj stranci, pa da onda možda mogu da biram i neke druge. Za sada cenim da u Demokratskoj stranci imamo bar minimum neke demokratske kulture, pa pošto smo u ovoj sirotinji od svega, pa i u demokratskoj sirotinji, onda se ja opredeljujem tamo gde mi se čini da možda, eto, neko demokratsko jezgro postoji.