Premijer Aleksandar Vučić je izjavom da je moguće povećanje plata i penzija već u ovoj godini, iznenadio i stručnu i širu javnost. On je to objasnio smanjenjem deficita u budžetu mnogo većim nego što je planirano. Uz prethodnu najavu odlaganja dogovorenog povećanja struje sa MMF-om od 1. aprila, postavlja se pitanje - da li premijer govori o realno mogućim potezima, ili je to kupovina socijalnog mira u situaciji naraslog nezadovoljstva građana koji sve teže žive.
Tek što je prošao koji mesec od smanjivanja plata i penzija kada je Vlada ubeđivala da drugog izlaza nema osim tog bolnog reza, kad stiže doduše maglovit i sasvim neprecizan nagoveštaj da bi možda moglo, uz odobrenja MMF-a, povećati i jedna i druga primanja. Premijer kaže, sada za to ima novca. Veruje li izmučeni narod svom premijeru, proveravala je u Užicu naša Novka Ilić:
Da li veruju ekonomisti da će plate i penzije rasti već od ove godine? Profesor ekonomije Miodrag Zec kaže da je emitovanje nade takođe posao političara i podseća na jedan primer iz vremena SSSR-a: ”Pa, Rusi su imali zaključak Centralnog komiteta da će 1980. godine ući u komunizam. A 1990. su se raspali.” Profesor Zec dalje kaže da nije do kraja shvatio premijera. “Da li on misli na ukidanje selektivnog smanjenja penzija i plata ili misli na povećanje? Ako misli na ovo drugo, to je izvodljivo, smanjite za 50 od sto, a posle povećate za pet odsto.”
Ekonomska novinarka Tanja Jakobi kaže da ne može da zamisli pod kojim uslovima bi bilo moguće da se tako nešto ostvari.
Podsetimo kako je premijer Aleksandar Vučić objasnio svoju iznenadjujuću najavu: „Građani Srbije pokazali su da mogu da urade veliki posao i hteo bih da se zahvalim penzionerima i zaposlenima u javnom i privatnom sektoru... Po sporazumu sa MMF-om, u prvom tromesečju planiran je manjak u državnoj kasi od 55 milijardi dinara. Na kraju marta teško da će biti veći od 27 milijardi dinara. Ukoliko i u narednim kvartalima rezultati budu bolji od očekivanih i ako se nastavi s rastom prihoda, manjak u kasi biće daleko manji od planiranog.”
Može li se taj trend smanjenja deficita nastaviti i u narednim mesecima? Profesor Miodrag Zec kaže da se ne može u ovako kratkom periodu zaključiti kakvo je stanje jer je, na primer, u prva tri meseca naplaćena sva dobit od javnih preduzeća. I novinarka Tanja Jakobi kaže da ovi ohrabrujući rezultati budžeta nisu ni izdaleka nešto što bi moglo da bude dovoljno da se od delova programa sa MMF-om odustane.
Pa, šta onda radi premijer najavljujući nešto što, po mišljenju većine eknomista koji su se oglasili, nije realno? Da li je to kupovina socijalnog mira?
Tanja Jakobi to objašnjava pripremom javnosti za sve teže odluke koje slede, izmedju ostalog, otpuštanja u javnom sektoru.
“To je neka vrsta političkog lufta zbog toga što je očito da će teže stvari, kao što je otpuštanje u javnom sektoru, morati tek da uslede.”
Većina ekonomista je slično reagovala, upozoravajući da nije realno da će se veće smanjenje budžetskog deficita od planiranog nastaviti i u narednom periodu.
Podsetimo, prošli aranžman sa MMF-om prekinut je posle četiri meseca zbog nepoštovanja dogovora. Kakva reakcija MMF-a se može očekivati? Tanja Jakobi očekuje da će i u ovom slučaju, kao što su negativno reagovali na najavljeno odlaganje poskupljenja struje, izaći i reći da je smanjenje plata i penzija dogovorena stvar.
Profesor Zec, medjutim, kaže da se MMF uopšte ne bavi platama i penzijama. MMF kaže da deficit ne može da raste “a gde ćeš ti da uštediš, kako ćeš i šta smanjiti, to je tvoja stvar.”