Vučić "shvata ozblijnost situacije", napisao je predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak na Tviteru, nakon susreta sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.
"Imali smo otvorenu i iskrenu diskusiju o političkom rešenju koje bi smanjilo tenzije i omogućilo demontažu barikada", pojasnio je Lajčak nakon susreta u Beogradu.
Dvojica zvaničnika razgovarali su u Beogradu. Nakon bilateralnog susreta, sastanku se pridružio i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Gabrijel Eskobar (Escobar).
On je u intervjuu N1 posle susreta rekao da ima napretka u pregovorima Beograda i Prištine, a samim tim i razloga za optimizam.
"Želim da kažem da nam je potrebno ne samo rešenje ove sadašnje krize, treba nam održivo rešenje u kontekstu regionalne situacije. Želimo da ovu krizu pretvorimo u priliku ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za ceo region", kazao je Eskobar.
Nakon sastanka, oglasio se i predsednik Srbije koji je na Instagramu kratko poručio da je imao "iskren i korektan" razgovor sa zvaničnicima EU i SAD.
Sa Eskobarom se susrela i predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.
Tom prilikom ona je istakla "potpunu spremnost Beograda za nastavak dijaloga sa Prištinom", saopšteno je iz njenog kabineta.
Ono što smatra ključnim za nastavak dijaloga jeste implementacija već potpisanih sporazuma i njihova primena na terenu, pre svega kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, stoji u saopštenju.
Nakon susreta sa Eskobarom, iz kabineta ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića je saopšteno da je specijalni izaslanik SAD izrazio razumevanje za stavove Beograda i obećao da će američka strana uložiti dodatne napore u okviru podrške za iznalaženje rešenja aktuelne situacije.
Poseta specijalnih izaslanika Evropske unije i SAD-a stiže u momentu rastućih tenzija između Beograda i Prištine.
Uoči susreta sa njima predsednik Srbije je u video poruci na Instagramu upitao "zapadne partnere da li će poštovati sporazume koje su sami donosili".
Vučić je dodao i da je "zamolio Zapad da mu se kaže koji od pet-šest važnih dokumenata žele da poštuju".
Većina dokumenata koje pominje Vučić odnose se na Kosovo.
"Kumanovski sporazum, Povelja UN, Rezolucija 1244, Briselski sporazum ili Vašingtonski sporazum. Došli smo do šestog, veoma značajnog dokumenta EU iz 2003. godine, čuvenog Solunskog dokumenta, o proširenju EU na Zapadni Balkan", objasnio je Vučić.
On je dodao da u Solunskom sporazumu postoji tačka u kojoj se navodi da će biti podržavana implementacija Rezolucije 1244.
"I u svetlu podnošenja aplikacije za članstvo u EU takozvanog Kosova, moje pitanje je hoće li poštovati dokumenta koje su sami donosili", kazao je Vučić.
Lideri Kosova potpisali su 14. decembra aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji (EU), koja će dan kasnije biti predata Češkoj, zemlji koja trenutno predsedava EU.
Ta zemlja za sada sa EU ima potpisan samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak ka članstvu.
'SAD protiv srpskih snaga na Kosovu'
Eskobar u Beograd dolazi nakon dvodnevne posete Kosovu tokom koje se sreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Povodom izjave predsednika Srbije da će Beograd 15. decembra tražiti od KFOR-a povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, na osnovu rezolucije Ujedinjenih nacija 1244, Eskobar je u intervju za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao:
"Mi se kategorički tome protivimo, mi to kategorički odbijamo, uopšte to ne podržavamo. Takođe želim reći da Kosovo ima veoma čvrste bezbednosne garancije od SAD."
Na tu izjavu reagovala je premijerka Srbije, Ana Brnabić koja je na Tviteru ocenila da je Eskobar protiv važećih rezolucija Ujedinjenih nacija.
"Da li Rezolucija SB UN 1244 više ne važi, ako Briselski sporazum ne postoji, i ako Vašingtonski sporazum nije ništa drugo nego prošlost, a Povelja UN ne važi za Srbiju, onda u skladu sa kojim sporazumom/rezolucijom/principom treba da postupamo?", napisala je, između ostalog, 13. decembra premijerka Srbije Ana Brnabić.
Barikade na severu Kosova
Kamioni i autobusi od 10. decembra blokiraju puteve na severu Kosova, sprečavajući saobraćaj prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinju i Brnjaku.
Nekoliko grupa građana srpske nacionalnosti sa Kosova počelo je podizanje barikada pošto su vlasti na Kosovu najavile hapšenje bivšeg srpskog policajca, osumnjičenog za umešanost u napad na zvaničnike kosovske Centralne izborne komisije.
Kosovski premijer Aljbin Kurti ranije je izjavio kako očekuje da će KFOR ukloniti barikade sa severa zemlje, dok je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) pozvao same Srbe da ih uklone.
Predstavnici srpske zajednice su početkom novembra napustili sve kosovske institucije na severu i od tada traju povećane tenzije.
Za povratak u institucije traže formiranje Zajednice srpskih opština, dogovorenu Briselskim sporazumom, a koju je Ustavni sud Kosova proglasio neustavnom.
