Oliver Varhelji, komesar Evropske unije (EU) za susedsku politiku i proširenje, izjavio je u Beogradu da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo treba da uskladi spoljnu politiku sa evropskom, unapredi demokratiju i vladavinu prava.
Naveo je da se nada da bi Srbija i zemlje regiona mogle da budu u EU do kraja mandata nove Evropske komisije ukoliko sprovedu obavezne reforme.
"Jasno je da su vrata otvorena. EU je spremna da prihvati nove članice. Za pet godina, da. Savršeno je moguće", rekao je Varhelji 13. maja nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Razgovarano o Srebrenici
U razgovoru sa Vučićem glavna tema bio je finansijski Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana ali se Varhelji u obraćanju na konferenciji za štampu posebno osvrnuo na rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je u proceduri u Ujedinjenim nacijama.
"Apsolutno se ne slažem sa stigmatizacijom srpskog naroda kada je reč o rezoluciji o Srebrenici. Kolektivna krivica i kolektivno kažnjavanje nikad nisu bili deo naših vrednosti. Ali krivci moraju da snose odgovornost za to što su uradili", rekao je Varhelji.
Vučić ne ide u Kotor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da neće prisustvovati predstojećem samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Kotoru jer će u sredu, kako je saopštio, najverovatnije biti održana sednica Saveta bezbednosti UN o rezoluciji o Srebrenici.
"Tako da večeras idem u Njujork, jer neko mora da odgovori onima koji bi da optuže Srbe kao genocidan narod", izjavio je Vučić.
Naveo je da će na sastanak u Crnoj Gori otići premijer Srbije Miloš Vučević, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Govoreći o spoljnoj politici, koju bi Srbija trebalo da uskladi sa EU najpre uvođenjem sankcija Moskvi zbog invazije Rusije na Ukrajinu, Vučić je rekao da "Srbija nema ništa protiv Ukrajine koja nije priznala Kosovo, ima 40 miliona stanovnika i ništa nažao nije učinila Srbiji."
"Nisam ruski, ni evropski, ni američki plaćenik, radim samo za Srbiju", rekao je Vučić.
Dodao je da je za Beograd važna finansijska pomoć Brisela kroz Plan rasta i da očekuje da će Srbija ući u EU istovremeno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, kao i Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom.
Varhelji se u martu založio za to da Srbija otvori novi klaster u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji (EU).
"Dakle, ako ima napretka, mora biti prepoznat. Zbog toga ostajemo pri svom predlogu da otvorimo sledeći klaster. Samo kroz ove korake možemo održati nivo motivacije da idemo napred. Zato treba ići napred i sa Srbijom", rekao je tada Varhelji.
Zastupao je takođe ideju da Zapadni Balkan treba da se integriše u EU i pre punopravnog članstva u evropskom bloku.
Varhelji je poslednji put u Beogradu boravio krajem februara prošle godine.
Srbija je država kandidat članstvo od 2012. a pregovori o pristupanju zvanično su otpočeli 2014. godine. Od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku u pristupnim pregovorima, koji je predstavljen u novembru 2023. Srbija je dobila loše ocene u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava. Ukazuje se da Beograd nije uveo sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, na šta je Brisel više puta pozivao zvanični Beograd.
Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje. Srbija ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.
Lideri Srbije i Kosova su u februaru prošle godine postigli sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U martu iste godine, u Ohridu u Severnoj Makedoniji je usaglašen aneks primene. Međutim, dokumenta nisu potpisana, jer je to odbio da uradi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bez obzira na to što sporazum i aneks za njegovu primenu nisu potpisani, EU smatra da je dogovor pravno obavezujući za obe strane. Ni Priština ni Beograd nisu preduzele ni jedan korak ka primeni dogovorenih odredbi sporazuma i aneksa.
Evropska unija je 10. maja upozorila da Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa kako bi stekli pravo na finansiranje iz Plana rasta Evropske unije koji je nedavno usvojen.
Dijalog Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa se vodi od 2011. godine pod okriljem EU.
