Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. aprila u Njujorku da će usvajanje rezolucije o Srebrenici dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu.
On je na prijemu koji je priredila Stalna misija Srbije pri UN pozvao članice svetske organizacije da glasaju protiv te rezolucije, prenosi Beta.
Početkom maja trebalo bi da se održi sednica Generalne skupštine UN na kojoj će se države članice izjašnjavati o Rezoluciji o Srebrenici.
Inicijatori rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda, a rezolucijom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U dokumentu rezolucije, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Vučić je 22. aprila rekao da ova rezolucija "ne samo da neće dovesti do mira i neće izlečiti rane iz prošlosti", nego će produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu.
"Zbog toga mi tražimo da se ova rezolucija povuče, a ako ne bude tako, pozivamo da članice glasaju protiv", rekao je on.
On je rekao i da je proces o nacrtu rezolucije trajao šest meseci u tajnosti, da niko u Srbiji o tome nije obavešten, ali da je Beograd otvoren za dijalog.
Traženje podrške od Rusije
Vučić je na Instagramu naveo da je s predstavnikom Rusije Vasilijem Nebenzjom razgovarao o izazovima s kojima se Srbija suočava zbog nametanja rezolucije o Srebrenici u agendu Generalne skupštine UN i da
"Zamolio sam ga da, i ovoga puta, podrži poziciji naše zemlje prilikom odlučivanja u UN", naveo je Vučić.
Ranije je najavljen niz konsultacija i sastanaka predsednika Srbije sa predstavnicima članica Ujedinjenih nacija, kako bi objasnio poziciju Srbije u vezi sa najavljenom rezolucijom o Srebrenici.
Najavio je susrete sa više od 120 stalnih predstavnika različitih zemalja u UN i saopštio da je u Misiji Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku formiran štab koji se bavi pitanjima u vezi sa pokušajem usvajanja spomenute rezolucije.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd negira da je u Bosni i Hercegovini u julu 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva "strašnim zločinom" ili "masakrom".
Međunarodni sud pravde (ICJ) u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarkterisao kao genocid. ICJ je, odlučujući po tužbi BiH, presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.
