Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) optužio zapadne zemlje za rušenje normi UN i kršenje Rezolucije 1244 SB UN i izjavio da u ovom momentu "za Srbe na Kosovu nema pravde".
"Kada ovde veliki lideri gorljivo i zapaljivo govore o potrebi ukrajinske slobode, o poštovanju UN i njene Povelje, rezolucija, pitam se a što ne poštuju Povelju UN i Rezoluciju 1244 kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije", upitao je Vučić
On je ocenio da Srbija uprkos svetskim poteškoćama, "izdržava u odbrani principa povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava".
Napomenuo je i da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da "nijednog sekunda to nije dovodila u pitanje, niti će".
Dodao je i da je neophodno obnoviti "urušeni kredibilitet i autoritet UN" i zaustaviti "praksu primene duplih standarda".
"Danas u svetu svi govore o Ukrajini, niko ne sme da priča o Srbiji. I kada govore, pričaju kako ćemo mi po ruskom nalogu da povedemo rat na Balkanu. I lažu sve vreme", rekao je Vučić.
Kazao je i da Srbija nije "sluga ni Rusije, ni SAD".
"Imamo svoju sopstvenu politiku i svoje interese", dodao je Vučić.
Tokom obraćanja u UN-a istakao je i da će Srbija ipak ostati posvećena dijalogu sa Prištinom pod okriljem EU.
"Borićemo se da očuvamo mir. Postoji samo jedna stvar koju nećemo nikome da damo, a to je sloboda i nezavisnost Srbije", kazao je Vučić.
Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244, na koju se poziva Beograd, okončani su ratni sukobi na Kosovu. Pored ostalog, ona propisuje mandat NATO mirovne misije KFOR, sa ciljem zaštite svih građana Kosova.
Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončano NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Bombardovanje je pokrenuto zbog zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad kosovskim Albancima.
Za ratne zločine nad Albancima na Kosovu visoki srpski zvaničnici osuđeni su pred međunarodnim tribunalom u Hagu.
Predsednik Srbije je u UN-u optužio zemlje koje su učestvovale u bombardovanju SR Jugoslavije 1999, da "svakodnevno naoružavaju" Kosovske bezbednosne snage.
"I kada ih pitate po kom to međunarodnom aktu rade, jer to je sve pokušaj izazivanja rata, rušenje normi UN, dobijete najgluplji mogući odgovor - pa, ne prihvatamo Povelju UN i Rezoluciju UN zato što je za nas promenjena situacija, jer mi smo priznali nezavisnost Kosova", rekao je.
Vučić je pokazao dokument u kojem, kako je naveo, stoji da niko osim snaga KFOR-a "ne sme da ima oružanu silu" na tlu Kosova, što je, kako je rekao, u skladu sa rezolucijom 1244.
Po završetku rata, Kosovo je uspostavilo sopstvene bezbednosne institucije.
Kosovska policija je osnovana 1999. godine i trenutno broji oko 10.000 pripadnika.
Kosovske bezbednosne snage, osnovane nakon proglašenja nezavisnosti 2009. godine, započele su proces transformacije u vojsku 2018.
Očekuje se da će proces trajati deset godina. KBS trenutno ima oko 2.500 pripadnika.
NATO se protivio odluci Skupštine Kosova da transformiše KBS u vojsku, ali su SAD podržale ovaj proces, posebno razvoj kapaciteta. U vidu dopremanja vojne opreme ili pružanju obuke, KBS su podržale i druge države članice NATO, poput Velike Britanije i Turske.
