Priredila: Nevena Bogdanović
„Niko nije citirao nijedno jedino pravilo ili član iz koga proističe njihovo pravo da formiraju vojsku, a postoji jasan razlog za to, jer jasna regula ne postoji“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izlaganju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), koji se na sednici u Njujorku izjašnjava o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova (KBS) u vojsku.
Predsednik Kosova Hašim Tači je, sa druge strane, pred Savetom bezbednosti poručio da odluka vlasti u Prištini nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom.
Različito viđenje situacije imali su i ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti. Dok su Velika Britanija i SAD navele da ta odluka Prištine nije protivna pravu, Rusija je ocenila da je reč o bezakonju.
U uvodnom izlaganju generalni podsekretar UN za mirovne operacije Žan-Pjer Lakroa pozvao je Beograd i Prištinu da izbegnu bilo kakve korake koji mogu dodatno da pogoršaju situaciju na Kosovu.
Lakroa je rekao da Beograd i Priština treba "radije da nađu načine da poboljšaju međusobne odnose".
On je naveo da UNMIK ostaje posvećen saradnji s KFOR-om i drugim akterima na Kosovu, u skladu s Rezolucijom SB UN 1244.
Lakroa je dodao da će šef UNMIK-a Zahir Tanin nastaviti da podržava uspostavljanje poverenja između dve zajednice i ocenio da je to neophodno za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Generalni podsekretar UN je opisao dešavanja na Kosovu u prethodnih mesec dana i ocenio da su uvođenje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i odluka Kosova o transformaciji BSK u vojsku dodatno pogoršali situaciju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da je nakon nedavnih poteza Prištine jako zabirnut i uplašen za budućnost ne samo srpskog naroda i Srbije, već i celokupnog regiona Zapadnog Balkana, i pozvao UN da u budućnosti preuzmu veću ulogu u celokupnom procesu dijaloga Beograda i Prištine.
Vučić je rekao da je Srbija uložila ogromne napore i puno truda kako bi održala i uspostavila mir u celoj regiji Zapadnog Balkana i suzdržala se od reakcije na „razne vrste provokacija iz Prištine“.
„Ne prihvatamo rečenicu da obe strane treba nešto da učine. Srbija je učinila gotovo sve kako bi sprovela u delo sve što je do sada ugovoreno. Kao što znate, potpisali smo u aprilu 2013. prvi sporazum i Srbija je ispunila sve svoje obaveze iz tog prvog sporazuma. Učinili smo mnogo ustupaka, bilo je jako teško za našu javnost da to prihvati, ali potpisali smo i realizovali smo. Jedina obaveza Prištine, a to je Zajednica srpskih opština, nije ispunjena. I danas je 2070 dana kako to nije učinjeno i nemaju nameru da to učine u budućnosti“, rekao je Vučić.
Dodao da se odluka Kosova kosi sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244.
„Iz kog dokumenta, to je otvoreno pitanje za sve vas, proističe to njihovo suvereno pravo da osnuju vojsku. Gde je to napisano? Toga nema ni u njihovom Ustavu koji mi ne priznajemo, ali ga oni priznaju“, rekao je Vučić i dodao da je Kosovo teritorija sa najmanjim brojem povratnika na svetu.
Vučić je istakao i da mu nije jasno na čemu bi u budućnosti Priština zasnivala dijalog ukoliko se bude vodila skupštinskom odlukom o pregovorima, jer ona zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
„Srbija je spremna da nastavi dijalog i molimo da UN preduzme veću ulogu u budućnosti. Mi nemamo ništa protiv dijaloga pod pokroviteljstvom EU. Priština mora da povuče užasne tarife i druge poteze, koji nisu u skladu sa 21. vekom“, rekao je Vučić i zaključio da će Srbija naći način da obezbedi sigurnost Srba.
Predsednik Kosova Hašim Tači je u obraćanju pred Savetom bezbednosti da se formiranjem vojske Kosova ništa vanredno nije desilo.
Odluka vlasti u Prištini nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom 1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom, tvrdi Tači.
U svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga Kosova on je poručio da ta vojska nije uperena ni protiv koga i da će doneti više mira i stabilnosti.
“Vojska Kosova je profesionalna i višenacionalna, više od 10 odsto pripadnika je iz manjinskih zajednica. To je vojska koja će štititi svakog građanina Kosova na celoj teritoriji Kosova bez obzira na to kojim jezikom pričaju kod kuće. Zbog svoje tragične prošlosti moj narod strahuje od vojnih uniformi jer su tokom istorije vojske na Kosovu bile strane i simbol represije. Vojnici Kosova biće vojnici mira i doprineće miru i sigurnosti u regionu”, kazao je Tači.
Kosovski predsednik je rekao da u suštini problem Srbije nije vojska već nezavisno i suvereno Kosovo.
„Odluka o vojsci je zakasnela nikako pogrešna. Zakasnela je jer smo čekali dobru volju od onih koji je nikada do sada nisu pokazali u odnosu na državu Kosovo“, kazao je Tači.
Kosovski predsednik je rekao da se Rezolucija 1244 odnosno njen paragraf 15 odnosi samo na demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koja je u rekordnom vremenu ostvarena u septembru 1999.godine, što je visoko ocenjeno od strane Saveta bezbednosti UN, tadašnjeg generalnog sekretara Kofija Anana i NATO.
Tači je rekao da sveobuhvatni paket rešavanja statusa Kosova Martija Ahtisarija, koji je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a, u članu 52 ističe pravo Kosova da ima vojsku.
„Više od toga, sagledavanje sektora sigurnosti koje je ostvareno u uskoj saradnji sa NATO-om jasno ističe pravo Kosova za transformaciju Kosovske bezbednosne službe u vojsku. I, na kraju i najznačajnije, odluka Međunarodnog suda pravde, na osnovu zahteva tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije, jasno kao suza podvlači da proglašavanjem nezavisnosti Kosovo nije pogazilo međunarodno pravo. Shodno tome neprikosnoveno je pravo Kosova da ima svoju vojsku“, kazao je on.
Kosovski predsednik je istakao da je formiranje vojske Kosova volja građana Kosova, uz jedinstvenu podršku izabranih predstavnika naroda, nezavisno od toga da li se to nekome sviđa ili ne.
„Srpska država je ljuta, ali nisu ljuti Srbi, građani Kosova“, kazao je Tači i dodao da će vojska Kosova doneti samo više mira i stabilnosti.
„Žao mi je što su građani Kosova Srbi silom naterani da daju ostavke u kosovskim institucijama. Njihove porodice su napadnute, kuće granatirane, a neki od njih su satima zadržani na granicama kada su putovali prema Srbiji. Žao mi je jer znam da je većina njih skinula (kosovske) uniforme sa suzama u očima“, kazao je Tači i rekao da garantuje svima da nikada neće odustati i da će uvek pozvati sve zajednice da učestvuju u radu kosovske vojske.
Osvrćući se na nedavno odbijanje prijema Kosova u Interpol, Tači je rekao da od toga imaju koristi samo terorizam i organizovani krimina i istakao da je reakcija Kosova nakon te odluke posledica „agresivnog ponašanja Srbije“.
Nakon Vučića i Tačija, reč na sednici imali su ambasadori država članica pri UN. Prva od njih Rusija, koja je zajedno sa Srbijom i podnela zahtev za održavanjem sednice.
Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da odluka Skupštine Kosova o transformaciji KBS u oružane snage predstavlja direktno kršenje Rezolucije 1244 i ocenio da je reč o bezakonju.
„Proteklih par godina se problemi ne reševaju, već se samo akumuliraju. Situacija je nestabilna i može da eskalira u svakom momentu. Naši zahtevi pred međunarodnim institucijama su bili zanemareni, a Priština zaštićena“, rekao je Nebenzja.
"Odluka o transformaciji KBS je ogromno kršenje Rezolucije 1244 koja na Kosovu dozvoljava prisustvo jedino multinacionalnog kontigenta pod medjunarodnom kontrolom", naveo je Nebenzja. Ruski ambasador je dodao i da je KFOR vrlo selektivan u primeni svojih ovlašćenja.
„Formiranje vojske Kosova je egzistencijalna pretnja po Srbe na Kosovu, u redovima kosovskih snaga ima puno boraca OVK koji su bili uključeni u zločine nad Srbima i drugim nacionalim manjinama ali i albanskim disidentima“, kazao je i istakao da odluka o formiranju vojske Kosova mora biti poništena.
Nebenzja je ocenio da bi odluka Prištine da formira vojsku mogla da vrati Balkan u vreme krvoprolića, ali je dodao da se Moskva nada da će EU iskoristiti svoje mogućnosti da spreči pogoršanje situacije.
Ambasadorka Velike Britanije pri UN Karen Pirs rekla je da ne postoji pravna prepreka za transformaciju KBS u vojsku Kosova, ali da to treba da bude učinjeno u saradnji sa Kforom i pozvala obe strane da se vrate dijalogu.
Ona je navela da je posle usvajanja Rezolucije 1244 Kosovo postalo nezavisna, suverena država, i dodala da ta rezolucija SB UN ne sadrži odredbu koja zabranjuje stvaranje oružanih snaga Kosova. Pirs se složila s Nebenzjom da na Balkanu postoji opasnost od obnavljanja neprijateljstava, ali je rekla da uzrok tome nije odluka Prištine o transformaciji KBS u vojsku, već da tome doprinose "oni van Kosova".
„SAD podržavaju formiranje profesionalne multietničke vojske Kosova, koje je u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244, jer se demilitarizacija odnosi na OVK, a ne na KBS“ rekao je ambasador SAD u UN i dodao da bezbednosne snage treba da se transformišu u vojsku Kosova u bliskoj saradnji sa NATO.
Ambasador SAD je pozvao obe strane da se uzdrže od provokacija i potpuno posvete normalizaciji odnosa, kao i da su "obostrana priznanja" Srbije i Kosova budućnost i dodao da će "od priznanja sve strane imati koristi".
Ambasador Kine pri UN Ma Žaohsu rekao je da Peking poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da podržava napore Srbije da pronadje političko rešenje za kosovsko pitanje.
On je kazao da Kina smatra da je postizanje sporazuma putem dijaloga najbolje rešenje za Kosovo.
Nakon izlaganja ambasadora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u replici pred Savetom bezbednosti rekao da je je njemu bilo „veoma očigledno da niko nije mogao da se pozove ni na jednu odredbu, paragraf ili član“ Rezolucije 1244.
„Niko nije citirao nijedno jedino pravilo ili član iz koga proističe njihovo pravo da formiraju vojsku, a postoji jasan razlog za to, jer jasna regula ne postoji“, kazao je Vučić.
Osvrćući se na podatke koje je izneo predsednik Kosova Hašim Tači o etničkom čišćenju Albanaca tokom devedesetih na Kosovu, Vučić je rekao da je nekada bilo bilo 1,4 miliona Albanaca na Kosovu, danas ih je 1,7, a da je nekada bilo 220 hiljada Srba, kojih je danas oko 105 ili 106 hiljada i zapitao ko je onda počinio etničko čišćenje, kao i da ne tvrdi da je srpska strana uvek bila u pravu.
Vučić je u replici istakao da su se zemlje koje podržavaju Kosovo pozivale na nepostojeći Ahtisarijev plan koji nikad nije stupio na snagu, kao i da Srbija na Kosovu od početka pregovora nikada nije upotrebila silu, za razliku od druge strane.
„Lakše je da krive Srbiju, bilo da smo uradili nešto ili ne. Mi nismo uveli takse ka njima, nismo kreirali nikakvu vojsku na severu Kosova, ništa nismo uradili, ali moramo biti okrivljeni jer neko mora da opravda sopstvenu pogrešnu politiku“, tvrdi Vučić.
Na tvrdnju Hašima Tačija da od neulaska Kosova u Interpol jedinu korist ima organizovani kriminal, Vučić je rekao da želi da Priština radi mnogo bolje po pitanju organizovanig kriminala, „jer su oni danas najgore mesto u Evropi po tom pitanju“.
Dodao je i da je srpski narod ponosan i dostojanstven i da samo želi da izbegne poniženja
„To ne dozvoljavamo nikome na svetu, i nema veze koliko smo mi mali, a vi veliki“; rekao je Vučić i podvukao da će pregovori sa Prištinom biti nastavljeni kad Kosovo povuče odluku o taksama.
„Nisam optimističan, moje brige su danas veće nego što su bile juče. Mi ćemo reagovati na odgovoran način, i ponašaćemo se u istom maniru kao i do sad. Jednog dana će sporazum biti moguć, ali nas skoro neodgovorno ponašanje Kosova vraća pet, šest, sedam godina unazad“, zaključio je Vučić.
U replici pred Savetom bezbednosti UN Hašim Tači istakao da se „rat na Kosovu desio u 20. veku i da neće biti ponavljanja istorije i izneo podatke o stradanju Albanaca na Kosovu, za koje kako kaže, niko u Srbiji nije ni optužen niti osuđen.
„Danas je na Kosovu više osuđenih Albanaca nego Srba za ratne zločine tokom devedesetih ,za razliku od Srbije, gde nije nijedan Srbin osuđen za etničko čišćenje Albanaca“, kazao je Tači.
Skupština Kosova usvojila je u petak tri zakona kojim se bezbednosne snage transformišu u vojsku Kosova.
U tekstu Zakona o sigurnosnim snagama Kosova navodi se da "snage sigurnosti Kosova štite suverenitet i teritorijalni integritet, građane, imovinu i interese Republike Kosovo". U zakonu takođe stoji kako su "kosovske sigurnosne snage multietničke vojne snage, profesionalne, naoružane i ovlašćene da služe u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ustavnim i zakonskim mandatom".
Nakon Njujorka, Vučić i Tači uputili su se u Brisel, na sastanak regionalnih lidera koji organizuje šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.
Facebook Forum