Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da mir mora da se sačuva "po svaku cenu", reagujući na najavu Vlade bh. entiteta Republika Srpska (RS) da će da sačini sporazum o mirnom razdruživanju u Bosni i Hercegovini, koji će da predloži drugom bh. entitetu, Federaciji BiH.
Sednica Vlade RS-a na kojoj je to saopšteno održana je u četvrtak, 23. maja, uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih naroda tokom kojeg je usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici.
"Ja ne mogu to da komentarišem, on (predsednik bh. entiteta RS, Milorad Dodik) zna poziciju Republike Srbije i poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma", kazao je Vučić gostujući na TV Prva.
Dodik je na konferenciji za novinare 23. maja, između ostalog, kazao da će na "Saboru srpskog naroda" koji bi trebalo da bude održan u Beogradu 8. juna, tražiti podršku od rukovodstva Srbije u vezi sa "razdruživanjem" RS-a i Federacije BiH.
Vučić je najavio je da će sa Dodikom razgovarati o tome.
- Ademović: Entiteti u BiH ne mogu provesti 'mirno razdruživanje'
- SAD, EU i Britanija poručuju da je 'razdruživanje' u BiH nemoguće
"Mi moramo da sačuvamo mir po svaku cenu gotovo i moramo da razgovaramo sa Bošnjacima. On neka razgovara sa njima u Sarajevu, ja u ovom trenutku nisam u stanju, da budem iskren, verujem da ću za neko vreme biti u stanju", rekao je.
Ocenio je da ono što su inicijatori Rezolucije o genocidu u Srebrenici "postigli" jesu "podele i dodatna mržnja, ponovo otkopani rovovi, ponovo otvorene rane".
"Zato to moramo da zatvaramo, zato ću da idem da razgovaram sa Bošnjacima ovde (u Srbiji), zato nam ne treba nikakav sukob", dodao je Vučić.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na sednici 23. maja usvojila Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Za Rezoluciju u Skupštini UN-a glasale su 84 države, protiv je bilo 19, dok je 68 bilo suzdržanih.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd negira da je u Bosni i Hercegovini u julu 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva "strašnim zločinom" ili "masakrom".
Državni vrh Srbije je u više navrata ocenio da je Rezolucija o Međunarodnom danu komemoracije i sećanja na genocid u Srebrenici politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
Međutim, u Rezoluciji se ne pominje nijedan narod, niti država.
