Bivši nemački kancelar Gerhard Schroeder bio je specijalni gost Srbije povodom početka rada udruženja građana “Forum Srbija-Nemačka”. Iako je u prvom planu njegovog susreta sa budućim premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem bila nemačka podrška Srbiji na putu njenog članstva u EU, odnosno, Vučićeva najava da će beskompromisno sprovoditi ekonomske reforme i spoljnopolitičke obaveze, Schroederov dolazak u Srbiju ne može ostati lišen izvesnih diplomatskih konotacija, s obzirom na njegov odnos prema Rusiji i zapadni pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama koje su Rusiji uveli EU i Sjedinjene Države.
Forum „Srbija - Nemačka", kojem su u fokusu perspektive ekonomske i političke saradnje dve zemlje, svečano je počeo sa radom, uz poruku budućeg predsednika vlade Aleksandra Vučića, počasnog člana Foruma, da se Srbija ne plaši da bude prijatelj Nemačke, kao i da je za Nemačku Srbija ključna zemlja na Balkanu:
“Želim da kažem da je najvažnije u ovom odnosu, bar za građane Srbije i Srbiju, da naučimo od naših nemačkih prijatelja i kako se vodi odgovorna i ozbiljna politika, i kako da radimo više, kako da budemo ozbiljniji i odgovorniji, kako da svakoga dana menjamo sebe, kako da učimo i kako da bar u ponečemu možemo da se uporedimo sa Nemcima i sa nemačkom državom”.
Vučić je rekao da neće biti nikakvih kompromisa u lečenju Srbije od socijalističkog samoupravljanja i u uspostavljanju moderne tržišne ekonomije.
"Neće biti kompromisa u sprovođenju najtežih ekonomskih reformi kakve nisu obavljene u poslednjih 30 godina", rekao je on i istakao da će Srbija ispuniti svoje bolne spoljnopolitičke obaveze koje su, uz unutrašnje reforme, uslov da je Nemačka prihvati kao prijatelja.
Gerhard Schroeder je istakao da je jasno “da pristupanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana ne predstavlja samo njihov, nego i interes Evropske unije i Nemačke”.
“Evropska unija i Nemačka podržavaju politički stabilan i ekonomski prosperitetan Balkan. To znači da će one, gde god je to moguće, podržati Srbiju na njenom putu ka Evropi koji nije lak i da će to činiti ne samo rečima nego i delima”, kazao je bivši nemački kancelar.
Vučić je i ovog puta izrazio uverenje da Beograd do 2019. godine može da završi pregovore sa EU, sa čime se Schroeder saglasio, dodavši da želja srpske vlade da njena zemlja uđe u EU do 2020. godine može da se realizuje ako se sprovedu neophodne teške reforme.
Uz ocenu da još postoje mnoga otvorena pitanja između Beograda i Prištine, nekadašnji nemački kancelar je izneo uverenje da će se ta pitanja rešiti i da je Briselski sporazum izuzetno važan korak za Srbiju i stabilnost Balkana. U tom kontekstu je dodao i da je srpska vlada u poslednjih godinu i po dana suštinski popravila odnose u regionu, prvenstveno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom i da se to može zahvaliti Vučiću.
Podsetivši da je njegova zemlja Srbiji od 2000. godine dala milijardu i šesto hiljada evra, više nego bilo koja druga država pojedinačno, Schroeder je izrazio uverenje da će Nemačka i nadalje biti pouzdan partner Srbiji na njenom putu ka EU.
Počasni član “Foruma Srbija-Nemačka” je i koordinator nemačke vlade za
istočnu Evropu Gernot Erler, ali povodom početka rada ovog udruženja veći publicitet je dat bivšem nenačkom kancelaru, što otvara prostor i za izvesna pitanja i konotacije.
U tom kontekstu treba podsetiti da je pre devet godina, kad je sišao sa kancelarskog trona, Gerhard Schroeder odmah krenuo u projekat “Severni tok”, zajednički gasovod sa ruskim “Gazpromom”. Iako više nije aktivni učesnik političke scene u svojoj zemlji, u kontekstu ukrajinske krize prethodnih dana branio je svog prijatelja Vladimira Putina stavom da u slučaju izolacije ruskog predsednika prete mnoge opasnosti. Jedan deo političke scene Nemačke ga je zbog toga žestoko kritikovao, drugi podržavao.
Dok EU poručuje zemljama-kandidatima za članstvo da slede njenu spoljnu politiku prema ukrajinskoj krizi, postavlja se i pitanje da li je u davanju izrazitog publiciteta gospodinu Schroederu kao specijanom gostu ovog foruma bilo i izvesne kolateralne kalkulacije da se Briselu pokaže da ne samo u Srbiji nego i u jednoj Nemačkoj postoje oni koji su za konstruktivniju komunikaciju sa Rusijom? Ovo pitanje postavili smo Bodi Weberu, višem saradniku Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
“Ne mogu da spekulišem da li tu ima takve namere, ali čak i da je ima, mislim da se gospodin Vučić ne bi mogao nadati nekim posebnim efektima, s obzirom na specifičan položaj i reputaciju gospodina Schroedera u nemačkoj javnosti danas. Schroeder se praktično povukao iz javnosti i iz političkog života otkad je izgubio poziciju kancelara 2005. On je odmah bio jako kritikovan jer nije dugo čekao od izlaska iz politike do ulaska u biznis, i to upravo u poslovni sistem “Severni tok”. Čule su se tada snažne kritike da je to nepristojno mešanje politike i biznisa, kršenje običajnih političkih pravila, s obzirom da je on ranije kao kancelar pregovarao o tom “Severnom toku”. Dakle, Schroederov ugled i rejting u javnosti su, što se tiče Rusije, prilično narušeni. On se u poslednje vreme jeste oglasio u kontekstu krimske krize i opet pokazao bliskost s Rusijom, ali upravo zbog pomenutih bliskih veza sa gospodinom Putinom dok je bio kancelar i kasnijih poslovnih veza sa Moskvom, te njegove izjave nisu imale neki veći efekat na diskusiju u Nemačkoj, čija pozicija prema Rusiji jeste kontroverzna. U principu, izjave bivšeg kancelara nemaju nikakve efekte, pogotovo ne na njegovu stranku danas”, ocenjuje Bodo Weber.
Forum „Srbija - Nemačka", kojem su u fokusu perspektive ekonomske i političke saradnje dve zemlje, svečano je počeo sa radom, uz poruku budućeg predsednika vlade Aleksandra Vučića, počasnog člana Foruma, da se Srbija ne plaši da bude prijatelj Nemačke, kao i da je za Nemačku Srbija ključna zemlja na Balkanu:
“Želim da kažem da je najvažnije u ovom odnosu, bar za građane Srbije i Srbiju, da naučimo od naših nemačkih prijatelja i kako se vodi odgovorna i ozbiljna politika, i kako da radimo više, kako da budemo ozbiljniji i odgovorniji, kako da svakoga dana menjamo sebe, kako da učimo i kako da bar u ponečemu možemo da se uporedimo sa Nemcima i sa nemačkom državom”.
Vučić je rekao da neće biti nikakvih kompromisa u lečenju Srbije od socijalističkog samoupravljanja i u uspostavljanju moderne tržišne ekonomije.
"Neće biti kompromisa u sprovođenju najtežih ekonomskih reformi kakve nisu obavljene u poslednjih 30 godina", rekao je on i istakao da će Srbija ispuniti svoje bolne spoljnopolitičke obaveze koje su, uz unutrašnje reforme, uslov da je Nemačka prihvati kao prijatelja.
Gerhard Schroeder je istakao da je jasno “da pristupanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana ne predstavlja samo njihov, nego i interes Evropske unije i Nemačke”.
“Evropska unija i Nemačka podržavaju politički stabilan i ekonomski prosperitetan Balkan. To znači da će one, gde god je to moguće, podržati Srbiju na njenom putu ka Evropi koji nije lak i da će to činiti ne samo rečima nego i delima”, kazao je bivši nemački kancelar.
Vučić je i ovog puta izrazio uverenje da Beograd do 2019. godine može da završi pregovore sa EU, sa čime se Schroeder saglasio, dodavši da želja srpske vlade da njena zemlja uđe u EU do 2020. godine može da se realizuje ako se sprovedu neophodne teške reforme.
Uz ocenu da još postoje mnoga otvorena pitanja između Beograda i Prištine, nekadašnji nemački kancelar je izneo uverenje da će se ta pitanja rešiti i da je Briselski sporazum izuzetno važan korak za Srbiju i stabilnost Balkana. U tom kontekstu je dodao i da je srpska vlada u poslednjih godinu i po dana suštinski popravila odnose u regionu, prvenstveno sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom i da se to može zahvaliti Vučiću.
Podsetivši da je njegova zemlja Srbiji od 2000. godine dala milijardu i šesto hiljada evra, više nego bilo koja druga država pojedinačno, Schroeder je izrazio uverenje da će Nemačka i nadalje biti pouzdan partner Srbiji na njenom putu ka EU.
Počasni član “Foruma Srbija-Nemačka” je i koordinator nemačke vlade za
istočnu Evropu Gernot Erler, ali povodom početka rada ovog udruženja veći publicitet je dat bivšem nenačkom kancelaru, što otvara prostor i za izvesna pitanja i konotacije.
U tom kontekstu treba podsetiti da je pre devet godina, kad je sišao sa kancelarskog trona, Gerhard Schroeder odmah krenuo u projekat “Severni tok”, zajednički gasovod sa ruskim “Gazpromom”. Iako više nije aktivni učesnik političke scene u svojoj zemlji, u kontekstu ukrajinske krize prethodnih dana branio je svog prijatelja Vladimira Putina stavom da u slučaju izolacije ruskog predsednika prete mnoge opasnosti. Jedan deo političke scene Nemačke ga je zbog toga žestoko kritikovao, drugi podržavao.
Dok EU poručuje zemljama-kandidatima za članstvo da slede njenu spoljnu politiku prema ukrajinskoj krizi, postavlja se i pitanje da li je u davanju izrazitog publiciteta gospodinu Schroederu kao specijanom gostu ovog foruma bilo i izvesne kolateralne kalkulacije da se Briselu pokaže da ne samo u Srbiji nego i u jednoj Nemačkoj postoje oni koji su za konstruktivniju komunikaciju sa Rusijom? Ovo pitanje postavili smo Bodi Weberu, višem saradniku Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
“Ne mogu da spekulišem da li tu ima takve namere, ali čak i da je ima, mislim da se gospodin Vučić ne bi mogao nadati nekim posebnim efektima, s obzirom na specifičan položaj i reputaciju gospodina Schroedera u nemačkoj javnosti danas. Schroeder se praktično povukao iz javnosti i iz političkog života otkad je izgubio poziciju kancelara 2005. On je odmah bio jako kritikovan jer nije dugo čekao od izlaska iz politike do ulaska u biznis, i to upravo u poslovni sistem “Severni tok”. Čule su se tada snažne kritike da je to nepristojno mešanje politike i biznisa, kršenje običajnih političkih pravila, s obzirom da je on ranije kao kancelar pregovarao o tom “Severnom toku”. Dakle, Schroederov ugled i rejting u javnosti su, što se tiče Rusije, prilično narušeni. On se u poslednje vreme jeste oglasio u kontekstu krimske krize i opet pokazao bliskost s Rusijom, ali upravo zbog pomenutih bliskih veza sa gospodinom Putinom dok je bio kancelar i kasnijih poslovnih veza sa Moskvom, te njegove izjave nisu imale neki veći efekat na diskusiju u Nemačkoj, čija pozicija prema Rusiji jeste kontroverzna. U principu, izjave bivšeg kancelara nemaju nikakve efekte, pogotovo ne na njegovu stranku danas”, ocenjuje Bodo Weber.
