Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće štititi ratne zločince. On je istakao da želi da „razgovara racionalno“ sa Bošnjacima i da je potrebno da Srbi i Bošnjaci jedni druge razumeju.
Govoreći o slučaju ratnog komandanta opštine Čajniče Dušana Kornjače, Vučić je na televiziji Hepi rekao da Srbija „nema pravo da ga hapsi i da u Bosni i Hercegovini znaju da to nije formalno-pravno moguće“.
Kornjača, za kojim je u Bosni i Hercegovini raspisana poternica zbog progona nesrpskog stanovništva, godinama živi i radi u Novom Sadu. Njega je 19. avgusta pronašla novinarska ekipa iz Sarajeva, koja mu je zakucala na vrata. Kornjača je tom prilikom oteo i razbio telefon novinaru, koji ga je pitao za intervju.
"Nikada niko u Srbiji neće štititi ratne zločince, Srbija i BiH imaju sporazum, ali po tom sporazumu je jasno da BiH neće da izručuje one koje goni Srbija, ni Srbija one koje goni BiH", rekao je Vučić.
Vučić optužio Tviter za „cenzuru“
Vučić je izjavio da društvena mreža Tviter „etiketira“ one medije u Srbiji kojima je stavila oznaku da „sarađuju sa Vladom Srbije“, te je Tviter optužio i za „cenzuru“.
„To je prava pravcata cenzura“, rekao je Vučić na televiziji Hepi, dodajući da je Tviter „političko oruđe…nije bitno u čijim rukama“.
Dodao je i da „nema problem ni da ga sklone sa Tvitera, ni da ga isključe, a da će on naći način da dođe do naroda“.
Tviter je u avgustu više medija iz Srbije koji imaju naloge na toj društvenoj mreži je obeležio da “sarađuju sa Vladom Srbije”. Među njima su dnevni list Politika, kao i Informer, Srpski telgraf, Kurir, te javni servis Radio-televizija Srbije (RTS) i privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Hepi.
Kako se navodi u pojašnjenju kompanije Tviter, označavanje naloga koji su povezani sa državom „omogućava dodatni kontekst u vezi sa nalozima koje kontrolišu određeni zvanični predstavnici vlada, medijske kuće povezane sa državom i pojedinci koji blisko sarađuju sa tim entitetima“.
Mediji povezani sa državom definisani su kao „mediji u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom (sadržaja)“.
