Važno da se tenzije na Kosovu smanje i pozivamo obe strane da se uzdrže od akcija i retorika koje podstiču eskalaciju, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg 19. jula.
Stoltenberg je to izjavio tokom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu.
"Verujemo da treba da se ponovo pokrene dijalog (Srbije i Kosova), pod pokroviteljstvom Evropske unije. Srbija je dugotrajni partner NATO-a i nadamo se da će se u dijalog uključiti na konstruktivan način", dodao je Stoltenberg.
Podsetio je da je NATO povećao prisustvo misije KFOR zbog povećanih tenzija na severu Kosova.
"Nastavićemo da održavamo mir u okviru našeg mandata", rekao je Stoltenberg, dodajući da će NATO snage biti tu kako bi implementirale mandat koji im je dat od strane Ujedinjenih nacija.
On je istakao i da su neprihvatljivi napadi na vojnike KFOR-a, do kojih je došlo tokom incidenata u Zvečanu krajem maja.
Vučić: Molim KFOR da obezbedi sigurnost za Srbe
Vučić je ocenio da situaciju na Kosovu vidi "drugačije", te da je veoma zabrinut zbog razvoja događaja.
"Ovo sve više postaje bezbednosno, a ne samo političko pitanje", rekao je Vučić.
"Sve što se dogodilo je zbog neodgovornog pristupa prištinskih vlasti...Bilo je ozbiljno ranjenih, povređenih Srba, nema ozbiljne istrage o tome, što nas mnogo zabrinjava", dodao je on.
Vučić je rekao i da "neosnovana i arbitrarna hapšenja" od strane vlasti u Prištini podižu zabrinutost kod Srba na Kosovu.
"Do sada smo imali veoma profesionalnu i dobru saradnju sa NATO-om i misijom KFOR i nadam se da će tako i ostati", ukazao je predsednik Srbije.
"Molim vas da KFOR obezbedi bezbednost i sigurnost za sve Srbe na Kosovu", rekao je Vučić.
Do susreta Vučića i Stoltenberga došlo je u danu kada se u Briselu održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou pregovarača, koju je sazvao specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak.
Vučić se u Briselu sreo i sa Lajčakom, a nakon sastanka poručio da Srbija "nastavlja da insistira na konkretnim koracima u cilju zaštite života Srba", kao i na primeni do sada postignutih sporazuma.
Iz Evropske unije je 11. jula potvrđeno da je Kosovo pristalo da smanji prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, na severu Kosova.
Dogovoreno je i dodatno smanjenje policijskih snaga u ovim opštinama sa srpskom većinom, uz redovnu procenu bezbedonosne situacije u saradnji sa misijama EULEX-om i KFOR-om, kao i pripreme za održavanje lokalnih izbora.
Iz Vlade Kosova tada je navedeno da će "svi koraci biti završeni u roku od dve nedelje", a da će prisustvo policije biti smanjeno za 25 odsto.
Tenzije na severu Kosova su podignute krajem maja kada su novoizabrani gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo.
Pripadnici srpske zajednice, koji su većina na severu Kosova, bojkotovali su poslednje aprilske izbore i ne prihvataju rezultate, odnosno nove gradonačelnike koji dolaze iz redova albanske zajednice.
Oni svakodnevno protestuju ispred opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku sa zahtevom da gradonačelnici ne dolaze na posao i da se sa severa povuče specijalna jedinica Policije Kosova.
Politički predstavnici Srba, koji dolaze iz redova najveće partije - Srpske liste, traže i amnestiju svih uhapšenih od strane kosovske policije zbog incidenata na severu - napada na policajce, vojnike KFOR-a i novinare.
EU je zatražila od Kosova da odmah deeskalira situaciju na severu, da raspiše nove izbore i da se vrati dijalogu o normalizaciji odnosa. Od Srbije je, pak, zatraženo da obezbedi bezuslovno učešće Srba na izborima.
Ove zahteve EU su podržale i zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama.
