Srbija nije zainteresovana za rušenje nezavisnosti ni Crne Gore, ni Hrvatske, ni Bosne i Hercegovine, niti bilo koje druge zemlje u regionu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 8. septembra u obraćanju medijima u Palati Srbija.
„Ničiju samostalnost, ničiju nezavisnost ne pada nam na pamet da urušavamo, ništa nas od toga ne zanima“, rekao je Vučić na konferenciji za medije.
On je naveo da je nakon ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Cetinju u Crnoj Gori počela „orkestrirana i organizovana“ kampanja protiv Srbije.
"Krenuli su napadi iz Hrvatske, naravno i iz Crne Gore, gde sam uvek tema broj jedan. Pročitao sam da su me pojedini strani predstavnici optužili da preko SPC želim da pravim 'veliku Srbiju' i za partnerstvo sa (predsednikom Crne Gore) Milom Đukanovićem", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
On je dodao da je "u svim hrvatskim medijima vođena besmislena patološka kampanja" protiv njega, uz tvrdnje da je on izveo ustoličenje i da je upravljao helikopterskim jedinicama na Cetinju 5. septembra.
„Sa druge strane, da sam ja uradio sve i da sam upravljao bilo kakvim procesima, nisam, osim što sam bio naravno zainteresovan iz milion razloga“, rekao je Vučić i dodao da je o dešavanjima u Crnoj Gori dobijao informacije „celu noć“.
Vučić je takođe naveo da se povodom dešavanja na Cetinju nije čuo ni sa kim od zvaničnika Crne Gore.
„Nisam razgovarao ni sa (premijerom Crne Gore Zdravkom) Krivokapićem, ni sa (potpredsednikom Vlade Crne Gore Dritanom) Abazovićem koji su bili zaduženi za ceo slučaj i ceo problem“, rekao je Vučić.
Na navode o partnerstvu sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem koje je 7. septembra iznela poslanica Evropskog parlamenta Viole fon Kramon, Vučić je zatražio od evropske poslanice da odgovori na pitanje "kada je imao bilo kakvo partnerstvo sa Milom Đukanovićem u bilo čemu".
Komentarišući ustoličenje mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru, Fon Kramon je u utorak izjavila da se predsednik Crne Gore Milo Đukanović "bori da spreči buduće krivične istrage izazivanjem međunacionalnih tenzija, uz podršku Vučića, koji koristi SPC za političke ciljeve u Crnoj Gori".
Zvanične institucije Srbije i Crne Gore i danas su nastavile sa međusobnim optužbama, pa je tako došlo do oštre razmene saopštenjima između ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u slučaju privođenja crnogorske državljanke, inače poslanice Demokratske partije socijalista (DPS) Dragice Sekulić prilikom ulaska u Srbiju.
I dok crnogorske vlasti tvrde da je reč o „maltretiranju poslanika Crne Gore“, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije saopštili su da je Sekulić zadržana „zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga“.
’Albanska strana ne želi ni razgovor’
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU), Vučić je rekao da je u tehničkom dijalogu, koji je održan 7. i 8. septembra u Briselu, postignut mali napredak po pitanju nestalih, ali da je to "jedina dobra vest".
"Druge vrste napretka nije bilo iz razloga što albanska strana ne samo da ne želi dogovor ni o čemu, nego ne želi ni razgovor. Ono sa čime oni dolaze u Brisel je uvredljivo za svakog", naveo je Vučić.
U Briselu je u sredu, 8. septembra održana završna runda tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, uz posredstvo Evropske unije, na kom su učestvovali šefovi pregovaračkih timova Srbije i Kosova Petar Petković i Besnik Bisljimi (Bislimi).
Iako ranije najavljen za kraj septembra, do susreta na najvišem nivou predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija u Briselu ipak neće doći tokom septembra.
Prema rečima šefa kosovske delegacije Besnika Bisljimija (Bislimi), krajem oktobra će se ponovo sastati glavni pregovarači, pa će se potom odlučivati ima li osnova za organizovanje sastanka na nivou lidera.
Kako su Bisljimi i šef delegacije Srbije za pregovore sa Kosovom Petar Petković potvrdili - bilo je pomaka u pregovorima koji se tiču nestalih osoba.
'Srpski svet nije deo zvanične politike Srbije'
Na pitanje novinara upućenog ministru unutrašnjih poslova Srbije Aleksandru Vulinu koji je, uz ministra finansija Sinišu Malog, prisustvovao obraćanju predsednika Srbije, Vučić je naveo da to nije deo zvanične politike Srbije.
„Što se tiče ’srpskog sveta’ to je sintagma koju koristi (ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar) Vulin i ona nije deo zvanične politike države Srbije“, rekao je Vučić.
On je dodao da sam nikada nije izgovorio taj izraz.
„Nikada to nisam izgovorio, a neću da reagujem na oštriji način zato što da nije izgovorio ’srpski svet’ izmislili biste vi nešto drugo samo da bi Srbi bili krivi za nešto“, rekao je Vučić obraćajući se novinaru.
Nemačka kancelarka u Beogradu 13. septembra, fon der Lajen krajem meseca
Vučić je na konferenciji najavio posetu nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu 13. septembra u okviru turneje u regionu Zapadnog Balkana. On je naveo da je ta poseta „od ogromnog interesa za Srbiju“.
"Dolazi nam žena na čelu zemlje koja je ubedljivo najznačajniji trgovinski partner Srbije. Imamo rast od 25,1 odsto ukupne trgovinske razmene u odnosu na prethodnu godinu, a 3,57 milijardi je trgovinska razmena u prvih sedam meseci ove godine", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da će tri ili četiri dana posle dolaska Merkel otići u Tursku na sastanak sa predsednikom te zemlje Redžepom Tajipom Erdoanom (Rejep Tajip Erdogan), a da će potom razgovorati sa liderima Višegradske grupe u Budimpešti.
U Srbiji će kako je najavio Vučić 29. i 30. septembra boraviti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen).
"Tada imamo sprovođenje u delo onoga što je dogovoreno u okviru Berlinskog procesa, za šta je Merkel najzaslužnija, a to je otvaranje radova na prvoj deonici puta Niš-Pločnik", kazao je Vučić.
Države članice EU dale su 7. septembra zeleno svetlo za izdvajanje oko 14,2 milijarde evra pretpristupne finansijske pomoći za period 2021–2027. godine u korist država koje su u procesu proširenja u koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
