Srbija neće "ni posredno ni neposredno" priznati nezavisnost Kosova, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u republičkom parlamentu 13. septembra dok je podnosio izveštaj o toku dijaloga sa Kosovom.
"Zakleo sam se nad Ustavom Srbije, da dokle god na to budem mogao da utičem, Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostranu nezavisnost Kosova, niti ću odustati od svoje legitimne borbe za državne i nacionalne interese i poštovanje međunarodnog prava", rekao je Vučić.
Poručio je da u vezi sa Kosovom treba ponuditi realno rešenje i da realna politika ne može da počiva na mitovima.
"Državna politika (o Kosovu) je u prethodnom periodu vođena između željenog i mogućeg. S tim što su želje građana nerealne i maksimalističke, dok su nam mogućnosti veoma oskudne", kazao je on.
Jedina tačka dnevnog reda u parlamentu bila je izveštaj Vlade Srbije o toku pregovaračkog procesa Beograda i Prištine od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022.
U tom periodu bilo je više kriza u dijalogu Srbije i Kosova koji se vodi pod okriljem Evropske unije, a sporovi su nastali oko obeležja na registarskim tablicama i priznavanja ličnih karata.
Opisujući tok dijaloga u proteklom periodu, Vučić je izjavio da "ne postoji veštačko stvaranje kriza sa srpske strane", optužujući vlast na Kosovu za stvaranje krize.
"Opasnost je bliska, objektivna i ozbiljna. Srbija ni na koji način nije učestvovala u generisanju krize. Mi smo bili i ostali dosledno posvećeni dijalogu", ocenio je predsednik Srbije.
Vučić u Briselu pregovara sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem. Dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU) treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
'Konflikt u Evropi se odražava na Srbiju'
Vučić je rekao da se "histerija međunarodne zajednice zbog konflikta na istoku Evrope odražava na borbu Srbije za najvažnije državne interese", misleći na rat u Ukrajini.
Kako je ocenio, to Srbiju dovodi u dodatno težu situaciju.
Rekao je da u međunarodnoj zajednici niko ne želi otvaranje novog sukoba na Zapadnom Balkanu, a ruskom predsedniku Vladimiru Putinu žele da "izbiju argument Kosova iz ruku" kada je reč o ukrajinskom sukobu.
Ocenio je da "suštinski uzrok krize dijaloga" proističe iz toga što "zapadni svet" ne želi da poštuje Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija. Ta rezolucija stupila je na snagu 1999. godine, nakon rata na Kosovu.
"Razgovori (Beograda i Prištine) se vode pod okriljem Evropske unije, mi smo na evropskom putu. Ali morate imati u vidu da su najmoćnije zemlje EU priznale Kosovo, kao i Sjedinjene Američke Države (SAD). Oni prihvataju državnost Kosova i oni će uvek stati iza Albanaca. Ne postoji politika koja to može da promeni", rekao je predsednik Srbije.
Istakao je i da su "jasni pokušaji potpune promene političke armature" pregovora Srbije i Kosova.
"Oni hoće da nas privole da se krećemo ka neformalnom, ali suštinskom priznanju Kosova", naglasio je Vučić.
Srbija je, kako proističe iz Vučićevog govora, u proteklom periodu nastavila kampanju lobiranja, da pojedine države povuku priznanje nezavisnosti Kosova.
Kako je istakao Vučić, sedam država je povuklo priznanje, ali nije imenovao koje su, a osma država je spremna da ga povuče. Rekao je da je sada više zemlja u svetu koje ne priznaju nezavisnost Kosova, nego onih koje priznaju.
Vučić je rekao da su i Beograd i Priština poštovali rok od godinu dana predviđen Vašingtonskim sporazumom da oni neće tražiti priznanja u međunarodnim organizacijama, a da Srbija neće voditi kampanju protiv toga.
"Onog dana kada budu objavili da su negde primljeni, mi ćemo pokazati tih sedam otpriznanja, a nadam se i osmo", najavio je predsednik Srbije.
'Pronaći život za Srbe i ništa manje života za Albance'
Na početku govora pred poslanicima, Vučić je ocenio da "realna politika ne može da počiva na mitovima i fantazmagorijama".
"Kada je nešto za naciju bolno, onda tome treba da se pristupa odgovorno…da makar po tom jednom pitanju prevaziđemo stranačke razlike i partikularne interese", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, treba praviti razliku između "stvarnosti i mogućnosti, kapaciteta da se kao država i nacija izborimo za ono što kažemo da nam je najznačajnije".
Kako je istakao Vučić, zadatak je da na prostoru koji je srpski i albanski "pronađemo život za Srbe i ništa manje života za Albance". Ocenio je da se taj "težak zadatak mora završiti da bi Srbi opstali kao država i kao narod".
"Prostor na kojem radimo je takav da su nam mogućnosti za napredak i boljitak oskudne, a šanse da odemo u ambis prilično jednostavne i pogrešnom politikom, ukoliko bismo se služili, gotovo izvesne", rekao je predsednik Srbije u uvodnom obraćanju.
Vučić je izjavio da ne veruje "u bilo kakav dogovor" sa aktuelnom vlašću na Kosovu i da se " najteže stvari srpskom narodu dešavaju od dolaska Aljbina Kurtija na vlast".
"Suočeni smo sa značajnim bezbednosnim izazovima", ocenio je. Dodao je da je primećeno "sve veće prisustvo prištinskih policijskih snaga na severu Kosova".
Misiju KFOR na Kosovu, koja je pod vođstvom NATO saveza, pozvao je da poštuje svoj mandat, da se "stara o bezbednosti Srba", a ne da "sprovodi odluke prištinskih vlasti".
Sednici u Beogradu prisustvuju članovi Srpske liste - partije Srba na Kosovu koja ima podršku Vučićeve Srpske napredne stranke, gradonačelnici opština na Kosovu sa srpskom većinom i predstavnici Srba u Skupštini Kosova.
Kamberi poručio Vučiću da je Kosovo nezavisno
Da je Kosovo nezavisno od Srbije, poručio je u skupštinskoj raspravi Šaip Kamberi, jedini poslanik u sazivu iz redova albanske manjine.
"Šta god želite tamo da ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj", izjavio je Kamberi, poslanik grupe Evropski regioni.
On je rekao da Srbi u Republici Kosovo imaju brojna Ustavom zagarantovana prava i u parlamentarnoj zastupljenosti i izvršnoj vlasti, a da Albanci i druge manjine u Srbiji to nemaju.
Kamberi je ocenio da je konačni sporazum Srbije sa Kosovom jedan od najtežih izazova, kao i da je Vučićeva obaveza da vodi Srbiju ka rešenjima koja stvaraju evropsku perspektivu.
Ukazao je da unapređenje odnosa sa "večnim neprijateljem" zahteva sposobnost za pomirenje i da "nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću".
Kamberi je poručio Vučiću on ima najveću odgvornost da građanima Srbije o Kosovu kaže "istinu i samo istinu, a ne puste želje i netrezvene političke ambicije". Istakao je i da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost od Albanaca.
Odgovarajući na primedbe Šaipa Kamberija, Vučić je rekao da Kosovo nije nezavisna država i da Srbi na severu Kosova nemaju isti status kao Albanci na jugu Srbije.
"Predstavljate sve kao da je Kosovo nezavisna država, da tu nema ništa sporno, već je samo reč o bilateralnim sporazumima kojima se uspostavlja jednakost i istovetnost prava Srba i Albanaca u dve nezavisne države, a to nije tako", rekao je Vučić.
Vučić je Kamberiju, rekao da "nema ništa protiv" da osudi zločine nad Albancima tamo gde ih je bilo, ali da druga strana "prećutkuje i neće da govori" o svojim zločinima.
Vučić je Kamberiju rekao i da je bio u pravu bio kad je ukazao da se ne ulaže dovoljno novca u dve opštine gde su Albanci većina na jugu Srbije - u Preševu i Bujanovcu Ocenio je i da u opštini Medveđa, koju albanska zajednica smatra delom Preševske doline, Albanci nisu većina. Vučić je najavio i da će se više ulagati u opštine na jugu Srbije.
Rasprava Vučića i Obradovića
Šef poslaničke grupe opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je da je ta stranka u svom dokumentu, Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, ponudila rešenja za kosovske pregovore, ali da je vladajuća većina odbila da tu rezoluciju uvrsti u dnevni red sednice.
U raspravi je govorio i poslanik opozicione desno orijentisane partije Dveri.
On je rekao da su "Kosovo i Metohija pod NATO okupacijom", a Kosovo nazvao "lažnom državom". Za Albance je koristio uvredljiv izraz.
Rekao je i da Srbija mora da menja "pregovaračku politiku i platformu", jer je Vučićeva "pregovaračka platforma krahirala" i da Srbija "gubi 15:0".
Kritikovao je Briselski sporazum, nazivajući ga antiustavnim i protivnim Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i ono što je potpisano u okviru dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Prema rečima Obradovića, Srbija u svojoj platformi treba da konstatuje da će Kosovo "kad tad vratiti pod ustavno-pravni poredak Srbije".
Zatražio je i zatvorske kazne "za sve koji Kosovo nazivaju nezavisnom državom".
Vučić je Obradoviću odgovorio da Briselskim sporazumom nije pogažena Rezolucija 1244 UN i Ustav Srbije, a kritike koje je uputio Obradović nazvao je "notornim neistinama".
O Veselinoviću i Radoičiću
Opozicioni poslanik Radomir Lazović je izjavio da su kriminalci promovisani u zaštitnike Srba na Kosovu, i da tu misli na Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, čija "strahovlada počinje od 2013. godine".
"Nivo korupcije predstavnika Srpske liste je već opšte mesto", rekao je Lazović.
Zvonko Veselinović je biznismen sa severa Kosova, a Milan Radoičić potpredsednik Srpske liste.
Protiv njih dvojice, i još jedanaest građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova i preko 20 sa njima povezanih firmi, SAD su u decembru 2021. godine uvele sankcije zbog sumnji na međunarodni organizovani kriminal.
SAD su Veselinovića označile kao vođu organizovane kriminalne grupe i jednu od najozloglašenijih koruptivnih figura na Kosovu, a Milana Radoičića kao njegovog zamenika.
Da pojedinci i firme sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država iz budžeta države Srbije dobijaju milionske poslove, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).
Odgovarajući Lazoviću, Vučić je izjavio da su optužbe o kriminalu na severu Kosova "floskula koju koriste protivnici Srbije iz inostranstva, podstaknuti ovde u zemlji, bez ikakvih dokaza", kako bi "uništili odbranu" srpskog naroda na Kosovu.
Šta traži opozicija?
Sednicu o Kosovu tražile su pojedine opozicione grupacije u parlamentu – Dveri, Narodna stranka, koalicija Nada.
Narodna stranka je 6. septembra predala parlamentu svoj predlog rezolucije o Kosovu, a tri dana kasnije to je učinio i desno orijentisan pokret Dveri.
U dokumentu Narodne stranke, čiji je lider bivši šef diplomatije Vuk Jeremić, navodi se da Srbija ne priznaje i nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Takođe se predlaže podnošenje Ustavnom sudu predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti svih sporazuma potpisanih u okviru Briselskog dijaloga.
Preduslov za nastavak razgovora sa Prištinom za Narodnu stranku je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu što je predviđeno Briselskim sporazumom.
U predlogu rezolucije Dveri stoji da niko ko se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument o nezavisnosti Kosova.
Dveri u ovom dokumentu navode i da se Kosovo trenutno nalazi "pod okupacijom".
Takođe se traži da se Vlada Srbije obaveže na prekid komunikacije i pregovora sa Prištinom, kao i poništavanje postignutih sporazuma. Predlaže se izmeštanje pregovora iz Brisela u Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predlaže se i da Vlada Srbije traži pomoć i podršku Rusije i Kine koje nisu priznale Kosovo.
Dveri predlažu i zakonske sankcije za zagovaranje nezavisnosti Kosova.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas najavio je 10. septembra da će poslanička grupa Ujedinjeni na sednici parlamenta podneti inicijativu za usvajanje teksta o Kosovu.
Suština tog teksta je spremnost da se sa vlastima u Prištini razgovara o svemu osim o priznanju.
Đilas je najavio i inicijativu o formiranju skupštinske komisije za definisanje pregovaračke platforme za dijalog sa Prištinom.
Tu komisiju bi, kako je rekao, osim predstavnika svih poslaničkih grupa, činili i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske pravoslavne crkve, univerziteta i nevladinog sektora.
Šta je dogovoreno između Srbije i Kosova?
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine.
Do sada je postignuto na desetine sporazuma ali većina nije realizovana.
Beograd insistira na realizaciji dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), u kojima većinski žive Srbi, koji su dve strane potpisale u aprilu 2013. godine, a koji do sada nije sproveden.
Za kosovske vlasti problem u vezi sa osnivanjem ZSO je pitanje njenih nadležnosti. Ustavni sud Kosova 2015. doneo je odluku da njeni principi nisu u potpunosti usklađeni sa kosovskim Ustavom.
