Vučić i predstavnici civilnog društva o Kosovu: Protiv statusa kvo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su pred Beogradom dve opcije kada je pitanju rešenje kosovskog problema, da je realniji predlog opstanka zamrznutog konflikta, ali da je on protiv toga.

Na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu sa nevladinim organizacijama, Vučić je rekao da će razgovori sa Prištinom svakako biti nastavljeni, ali da će se videti na koji način i u kom formatu.

Nevladine organizacije okupile su se u Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, čija je koordinatorka Nataša Dragojlović upozorila da su sve druge reforme u Srbiji uslovljene napretkom u dijalogu Beograda i Prištine.

“Sve je bilo jedan korak napred, dva nazad. A od ta dva, jedan je uvek bio vezan za Kosovo. Sad nam se baš žuri. Verujem da smo u stanju da napravimo plan i da prestanemo da gubimo ovo što nam je realno ostalo, da prestanemo da gubimo vreme i prilike i da spasimo ono što se realno spasiti može”, rekla je Dragojlović.

Ona je “ohrabrila predsednika Srbije da izađe sa platformom i planom za rešavanje pitanja Kosova”, navodeći da je to neophodno jer “svi ostali akteri kosovske drame imaju svoj plan”.

Predstavnici civilnog društva ispred Radne grupe za Poglavlje 35 izneli su svoje zahteve za predsedniku i Vlladi Srbije, u kojima traže da se u procesu izrade platforme za rešenje kosovskog pitanja pridržavaju principa koji su važni za evropsku perspektivu Srbije, među kojima su prvi mir u regionu i bezbednost gradjana. Oni su zatražili da se misli na evropske integracije Srbije, ide ka kompromisnom, realnom i održivom rešenju, da se nastavi proces normalizacije Beograda i Prištine i da se nastavi unutrašnji dijalog o Kosovu.

Verka Jovanović iz Forma za etničke odnose, koji je pratio dosadašnji tok unutrašnjeg dijaloga, rekla je da je od ciljeva koje je predsednik Srbije na početku zacrtao mali broj ostvaren, da u dijalog nisu uključeni svi slojevi društva, te da dosadašnji tok potvrđuje ocenu da će se teško doći do konsenzusa.

“U okviru institucionalizovanog dijaloga, pokazalo se da je bilo prisutno ozbiljno zagovaranje dve opcije – razgraničenje i održavanje statusa kvo, a primećeno je i prisustvo antievropskog raspoloženja kod učesnika”, navodi ona.

• SAD protiv razmene teritorija između Srbije i Kosova
• Da li će Vučić pristati da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama?

Prema rečima Nikole Burazera iz Centra za savremene politike, četiri su scenarija trenutno u opticaju za rešenje kosovskog problema -zamrznuti konflikt, priznanje Kosova, podela uz kasnije priznanje i normalizacija odnosa sa Prištinom bez priznanja nezavisnosti. Kao i svi učesnici skupa, ističe da je podela Kosova najopasnije rešenje.

“Celokupni proces pregovora se zapravo do sada odvijao u pravcu rešenja koje predviđa četvrti scenario, normalizacija odnosa bez priznanja nezavisnosti. To je ono što se nalazi i u dokumentima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. To smatram minimumom koji od Srbije očekuje Evropska unija i maksimumom na koji je Srbija spremna da pristane”, navodi Burazer.

Navodeći da prema njihovim istraživanjima većina građana Srbije jasno odbija oružani sukob kao način rešavanja kosovskog problema, te da upravo dijalog vidi kao jedini put, Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku podvlači da on mora biti predvidiv, uz predstavljanje svih informacija i bez etiketiranja sagovornika koji podiže tenzije.

Govoreći o uključivanju predstavnika Srba sa Kosova u proces normalizacije donosa sa Prištinom, ona je rekla da sva istraživanja a i izjave posle ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića ukazuju na to da se “u ovom trenutku Srbi na severu Kosova više plaše srpskih mafijaških struktura nego svojih albanskih komšija”.

“Bezbednosna posledica ovoga jeste da integrisani Srbi u kosovske institucije nisu glavna bezbednosna snaga, već imamo nove neformalne strukture koje određuju život na severu. Zbog ove neslobode, pretnje, zastrašivanja, pa i ubistava, imamo intenzivirano iseljavanje sa severa Kosova, kao i sve veće nepoverenje u institucije Srbije”, rekla je Stojanović Gajić.

Ukazujući na to da je albanska većina na Kosovu sistematski diskriminisana do granica segregacije, Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava podsetio je da je posle 10 godina pokušaja pregovora i mirnog otpora započeo oružani otpor Albanaca na koji su srpska vojska i policija odgovorile sistematskom kampanjom ubijanja i zastrašivanja u okviru koje je proterano 800 hiljada ljudi, a prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno više od 10 hiljada Albanaca.

“Srbiji nije oteto Kosovo, ni ratom, niti mirovnim sporazumom. Srbija je izgubila pravo na Kosovo zbog načina na koji je tretirala većinsko albansko stanovništo Kosova. Da bismo živeli u miru jedni pored drugih, moramo osvetliti te najmračnije stranice naše istorije. Moramo se izviniti kako bismo odali počast žrtvama ratova i zločina. Moramo procesuirati sve počinioce kako bismo barem delimično zadovoljili pravdu. Moramo se pokajati kako bismo kao društvo imali šansu za normalnu budućnost”, kaže Đurić.

Navodeći da su svi lideri uz Slobodana Miloševića, i posle njega svoje političke sudbine završavali upravo Kosovom, Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana uputio je poruku predsedniku Srbije.

“Pred vama je jedinstvena istorijska prilika da većinsku podršku građana koju uživate, kao i pomoć pojedinih evropskih i svetskih lidera iskoristite da odgovorno, kompromisno postignete istorijski sporazum i rešite pitanje Kosova”, rekao je Surlić.

Učesnici su naveli da se mora odustati od oštre retorike i da je u društvu u Srbiji potrebno stvoriti atmosferu u kojoj će ono biti spremno da prihvati rezultate dijaloga. Istakli su nužnost uključivanja Srba sa Kosova u razgovore, odricanje od prakse njihovih podela i kontrole Beograda. Pozvali su vlast da u rešavanju kosovskog pitanja iskoristi kapacitete civilnog drustva, koje je decenijama uključeno u ovu temu.