Dostupni linkovi

Vučić o tablicama na Kosovu: Priština krši Briselski sporazum


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. septembra da je policija Kosova na graničnom prelazu "skidala tablice jedne suverene države, članice Ujedinjenih nacija".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. septembra da je policija Kosova na graničnom prelazu "skidala tablice jedne suverene države, članice Ujedinjenih nacija".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Priština krši odredbe Briselskog sporazuma i da je o situaciji na Kosovu razgovarao sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) Žozepom Boreljom (Josep Borell).

On je tako reagovao na današnju (20.septembar) odluku Kosova da se granični prelazi ne mogu preći sa registarskim tablicama Srbije, već je potrebno obezbediti privremene registarske tablice sa oznakom Republika Kosovo.

Vučić je dodao da "u ovom trenutku ne vidi smisao dijaloga sa Kosovom". Rekao je i da "ne najavljuje nove (recipročne) mere Kosovu, jer se nada da neće morati da ih primeni".

"Nadam se da nećemo morati da preduzimamo naše mere, i ekonomske i političke, jer to ne bi bilo dobro za ceo region, posebno za naše odnose sa Prištinom. Molim predstavnike međunarodne zajednice da urazume nerazumne i da ih privedu civilizovanom ponašanju", rekao je Vučić.

Policija Kosova je u ponedeljak (20. septembar) započela akcije na graničnim prelazima na severu. Naloženo je da svi građani koji na Kosovo ulaze sa srpskim registarskim tablicama, skinu te tablice i uzmu privremene registarske oznake Kosova. Taj potez izazvao je proteste građana u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova saopšteno je da se radi o recipročnim merama koje su u skladu sa Briselskim sporazumom o slobodi kretanja između Prištine i Beograda.

Do sada su građani Kosova sa tablicama Republika Kosovo (RKS) prilikom ulaska na teritoriju Srbije plaćali oko pet evra za privremene tablice koje traju 60 dana. Za automobile sa srpskim oznakama probne tablice Kosova će takođe koštati pet evra za 60 dana.

Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti je izjavio da zvanična Priština nije želela da uspostavi recipročne mere Srbiji, ali da nije bilo drugog izbora zbog stavova zvaničnog Beograda.

Vučić je ocenio da je Kurti "uveo potpuno novo pravilo, koje nigde (u Briselskom sporazumu) ne možete da pročitate".

Prisustvo policije Kosova na graničnim prelazima na severu predsednik Srbije je nazvao "najbrutalnijim upadom".

"Znali smo još sinoć da Priština planira pokrete svojih specijalnih snaga na sever Kosova. Sa nama o tome niko nije razgovarao i dogovarao, osim što smo ih mi upozoravali da to ne čine", rekao je Vučić.

Vučić je situaciju na Kosovu opisao kao "jedan od najtežih dana za srpski narod na Kosovu".

"Nije to pitanje bilo kakve dramatizacije, ali je situacija veoma ozbiljna i teška", rekao je predsednik Srbije, uz ocenu da je "teško dolaziti do racionalnih rešenja, sa onima koji se ponašaju neodgovorno".

On je dodao da je policija na graničnom prelazu "skidala tablice jedne suverene države, članice Ujedinjenih nacija", dodajući da su kosovske vlasti "demonstrirale silu na prelazima Jarinje i Brnjak".

Vučić je rekao i da će se Srbija uvek pozivati na Briselski sporazum, ali da Priština odbija da sprovede odredbe tog sporazuma, prvenstveno one koje se odnose na Zajednicu srpskih opština. U obraćanju novinarima je dalje nabrajao koje sve odredbe Briselskog sporazuma, po njegovoj oceni, Kosovo nije ispunilo.

"Ili će Briselski sporazum biti sproveden u delo, ili da lepo saopštimo narodu da sporazum više ne postoji. Ako sporazum više ne postoji, jer oni (Kosovo) neće da ga sprovedu, onda to moraju da nam saopšte. To i u Evropi konačno neko mora da kaže - da li Briselski sporazum postoji ili ne postoji", rekao je Vučić.

Srbe na Kosovu Vučić je "zamolio da ne nasedaju na provokacije Prištine" i da, ako protestuju, "protestuju mirno, bez incidenata".

Šta je dogovoreno Briselskim sporazumom?

Sporazum o slobodi kretanja između Kosova i Srbije je postignut 2011. godine. Prema tom sporazumu su ukinute srpske tablice sa oznakama gradova na Kosovu, na primer - PR (Priština), GL (Gnjilane) ili KM (Kosovska Mitrovica), a vozila sa tim tablicama trebalo je da se preregistruju na oznake Kosova - RKS ili KS.

Uprkos tom dogovoru, u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, građani su sve vreme vozili automobile sa registarskim oznakama gradova na Kosovu koje izdaje Srbija.

Sa druge strane, građani Kosova na teritoriju Srbije nisu mogli da uđu sa RKS tablicama bez troškova, odnosno morali su da ih zamene probnim. Kosovo se sporazumom obavezalo da će pet godina izdavati KS registarske tablice, koje je Srbija prihvatila.

Taj rok je 2016. godine produžen na još pet godina, podsetio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju 20. septembra.

Na pitanje novinara šta je bio razlog da se pitanje registarskih oznaka ne reši do danas i da li se u Briselu razgovaralo o roku primene sporazuma o slobodnom kretanju, kao što je to bilo 2016, Vučić je rekao da su predstavnici Srbije "bezbroj puta" to pitanje pokretali.

"Pokušao sam lično u nekoliko navrata u Briselu da to pokrenem. Ja sam jedini ko je devet godina tu (u pregovorima), ja sam prisutan sve vreme. Od 2012. godine ja sam u tome. O ovom pitanju govorimo poslednjih šest meseci, godinu dana, i u tehničkom i u glavnom dijalogu, upozoravamo i molimo predstavnike EU", naveo je Vučić.

"Suština je da je to sve (o tablicama) izvučeno iz konteksta Briselskog sporazuma, da će oni (Kosovo) izvuku deo dela koji im se dopao, na silu da primene, ali neće da primene ono zbog čega je pravljen Briselski sporazum a to je Zajednica srpskih opština", rekao je Vučić.

Vučić je o situaciji na graničnim prelazima sa Kosovom ranije u ponedeljak razgovarao sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. Lajčak se nalazi u dvodnevnoj poseti Beogradu, gde je stigao nakon susreta sa zvaničnicima u Prištini.

Predstavnici Evropske unije (EU) pozvali su Kosovu i Srbiju da "hitno" smanje tenzije na terenu, saopšteno je ranije tokom dana iz Brisela.

Za utorak (21. septembar) Vučić je zakazao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a najavio je da će u utorak imati i sastanak sa predstavnicima zemalja Kvinte.

Na Kosovu stop vozilima sa srpskim tablicama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:03 0:00

Vučić o razgovoru sa Bramercom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas (20. septembar) imao u Beogradu "korektan" razgovor sa Seržom Bramercom, glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove.

Kao jednu od najvažnijih tema, Vučić izdvojio je ukidanje tajnosti optužnica između Srbije i Bosne i Hercegovine.

"Jedna od tema koja je veoma važna jeste da pokušamo da ukinemo tajnost optužnica između Srbije i BiH, mislim da bi ljudi u Srbiji i BiH bili zadovoljni ako bismo takav dogovor postigli i da počnemo da verujemo jedni drugima", rekao je Vučić.

"To bi dodatno doprinelo razvoju pomirenja između Srba i Bošnjaka pre svega", dodao je predsednik Srbije.

U poslednje tri godine Srbija je uhapsila tri državljanina BiH na graničnim prelazima sa Srbijom zbog optužbi za ratne zločine.

Poslednji među njima je Edin Vranj, nekadašnji načelnik Sektora za organizovani kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH (FBiH), kojeg sud u Srbiji tereti za ratni zločin na području Goražda tokom rata u BiH.

Zbog njegovog hapšenja, BiH je pozvala ambasadora u Beogradu na konsultacije u Sarajevo, a ministarka spoljnih poslova BiH, Bisera Turković, uputila je notu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Vučić je rekao da je sa Bramercom bilo "i drugih tema". Na pitanje da li je jedna od tema bila i odluka Mehanizma da Srbija izruči Vjericu Radetu i Petra Jojića Hagu, Vučić se nije izjasnio o detaljima razgovora.

Jojića i Radetu, članove Srpske radikalne stranke na čijem je čelu Haški osuđenik Vojislav Šešelj, Haški tribunal je u oktobru 2012. godine optužio da su da su uticali na svedoke u procesu protiv Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je Haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG