Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) Elmedina Konakovića da je "de fakto pozvao na njegovo ubistvo" zato što ga je pozvao da poseti Memorijalni centar Srebrenica - Potočari.
Vučić je 27. maja za televiziju Happy izjavio da prilikom posete Potočarima 2015. godine "pognuo glavu pred spomenikom", ali ne i "pred kamenicama i flašama" kada su, kako je rekao, "pokušali da ga ubiju".
"Hvala mu (Konakoviću) na pozivu da budem ubijen. Ako se na to odazovem, znajte da je za moje ubistvo kriv Elmedin Konaković", rekao je Vučić.
Više učesnika komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici napalo je 11. jula 2015. Vučića verbalno i fizički gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega je napustio događaj.
Predsedništvo BiH je osudilo napad i zatražilo da se hitno identifikuju počinioci.
Šta je rekao Konaković?
Ministar spoljnih poslova BiH je 27. maja pozvao srpskog predsednika u Njujork na Generalnu skupštinu UN 11. jula na prvo obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici.
On je za televiziju N1 rekao i da ga "naravno poziva i u Potočare", i da mu garantuje bezbednost.
"Da tamo odemo da se poklonimo žrtvama ovog stradanja. Da odemo zajedno, ako hoće, u Sarajevu na Kazane, gde su civilne srpske žrtve. Da odemo zajedno u Jasenovac. I ako se tako budemo ponašali na tom polju, stvaramo pretpostavke da se fokusiramo na ono što nam je važno", rekao je Konaković.
Dodao je da bi njihova zajednička pojavljivanja na mestima stradanja napravila preduslove za saradnju.
Vučić je 27. maja rekao i da su u BiH "nervozni" zbog rezultata glasanja na Generalnoj skupštini UN i ponovio da Rezolucija o Srebrenici označava Srbe kao genocidne.
Generalna skupština UN usvojila je 23. maja Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a čemu se zvanični Beograd protivio.
Za Rezuoluciju su glasali predstavnici 84 zemalja, među kojima su sve zemlje KVINT-e (Francuska, Njemačka, Italija, Velika Britanija i Sjedinjene Države), veliki broj članica Evropske unije i sve bivše jugoslovenske republike – osim Srbije.
Protiv rezolucije je glasalo 19 država, a uzdržano je bilo 68.
U Rezoluciji se ne pominje nijedan narod, niti država. Njome se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Rezolucija ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu".
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.
