Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić pesnički obrazlaže svoju ideju o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve ratova devedesetih.
Kad bi svi
U okruženju,
Baš kao ja
U magnovenju,
O kad bi svi
U okruženju
Odlučili da…
Kad bi svi
Iz okruženja,
Baš kao ja,
Simbol poštenja,
O kad bi svi
Iz okruženja
Odlučili da…
Da kažu svi:
Dosta je bilo,
Jer suza svud
Raznih se lilo,
Na časnu reč,
Bolje bi bilo
Sve zajedno lit.
Deco,
Pustimo
Šalu na stranu,
Plačimo
Svi na Balkanu,
Al' ne ko do juče,
Već sada –
Svi u isti dan.
Tad bi sve
Ratne se žrtve
Osećale
Jednako mrtve,
O tad bi svi
Živi na svetu
Poželeli mret.
Deco,
Mnogi bi
Živi da plate
Da budu
Ispod lopate,
Svak mrtav bi živeo
Za taj
Sećanja dan.
I ne bi tad
Više bilo ni rata,
Kom živ je brat,
Žali tuđeg brata,
Bošnjaka Srb,
A Bošnjak Hrvata
I lepo –
Žalosni svi.
Dva i dva
Biće pet –
Bolji skor
Za pijetet.
Biće to
Odnos zdrav –
Niko kriv,
Svako prav.
Tad bi svi
Pali u ratu
Uživali
U mom mandatu,
O tad bi svi
Pali u ratu
Svoj imali dan.
Tad bi svi
Mrtvi na svetu,
Baš kao svi
Živi na svetu,
O tad bi svi
Mrtvi na svetu
Preboleli rat.
Tad bi svi
Mrtvi na svetu
Uživali
U pijetetu,
O tad bih ja
I na onom svetu
Svu imao vlast.
