Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro je kritikovao najnoviji izveštaj Evropskog parlamenta, izrazivši rezigniranost zbog delova koji se odnose na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu (BiH).
Povodom Izveštaja o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike za 2022. godinu, koji je Evropski parlament usvojio 18.januara, Vučić je rekao da oni koji usvajaju takve dokumente imaju "dvostruke standarde u vezi sa secesionizmom".
Naveo je kako se u tom dokumentu "osuđuje niz eskalatornih poteza Srbije i aktera podržanih od Srbije koji uključuju nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom".
Takođe je, rekao je, usvojen amandman "u kojem se osuđuje secesionistička retorika i aktivnosti u BiH i poziva na usvajanje sankcija protiv zvaničnika trećih država koji pružaju podršku secesionističkim politikama u toj zemlji".
"A ima li gorih secesionista, odnosno podržavalaca secesionističkih politika od onih koji pozivaju na to, baš te 22 zemlje Evropske unije (koje su priznale Kosovo), ima li gorih secesionista od njih? Pitate se ima li kraja ljudskom bezobrazluku", kazao je Vučić novinarima u Davosu gde se održava Svetski ekonomski forum.
Kako je rekao, u petak će se u Beogradu sastati sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Italije, Sjedinjenih Država i specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, navodeći da očekuje "veoma, veoma težak razgovor".
"Pred nama su veoma teška vremena, to kažem posebno imajući u vidu (današnji) razgovor sa Lajčakom. Ovde niko ne želi da čuje ili da vidi da postoji drugačiji pogled. Jedino ih zanimaju sankcije, nezavisno Kosovo, nema protivljenja ničemu, ko se protivi, taj je naš protivnik", naveo je.
Dodao je da je pred Srbijom "odlučujuća, odsudna" godina, "jedna od najtežih u savremenoj istoriji i u političkom i u ekonomskom smislu", prenosi Beta.
Vučić je rekao i da će se državni vrh Srbije "najkasnije u ponedeljak" obratiti javnosti da saopšti "šta se od Srbije očekuje i po pitanju Kosova i uvođenja sankcija Rusiji".
Povodom izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da je sporazum Beograda i Prištine moguće postići u narednih nekoliko meseci, Vučić je rekao da "može i prekosutra, ako Kurti odustane od secesionističkih zahteva".
Evropski parlament (EP) izglasao je 18. januara Rezoluciju kojom se traži napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela samo ako se Srbija usaglasi sa politikom sankcija protiv Rusije.
Za Rezoluciju je glasalo 508 evropskih zastupnika, 75 njih je glasalo protiv a 61 su bili uzdržani.
"Davanje prioriteta usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU", stoji u izglasanoj rezoluciji.
