Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću 19. marta iznela očekivanja da Beograd treba da bude jasno orijentisan ka Evropskoj uniji (EU) i da naglasila da to uključuje snažno civilno društvo i nezavisne medije.
Kos je na društvenoj mreži X napisala da je imala "konstruktivan sastanak" sa Vučićem.
"Razgovarali smo o konkretnim koracima na putu Srbije ka EU i o primeni Plana rasta za Zapadni Balkan i ponovili naša očekivanja o jasnoj orijentaciji Srbije ka EU. Istakla sam da je proširenje proces koji obuhvata celo društvo. To nije moguće bez snažnog civilnog društva i nezavisnih medija", navela je Kos.
Vučić je posle sastanka sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos i drugim zvaničnicima u Briselu izjavio da se nada da će Beograd ove godine otvoriti više klastera u pristupnim pregovorima sa EU.
"Trebalo bi da povećamo svoje usklađivanje sa EU po pitanju ovih njihovih spoljnopolitičkih deklaracija, da ponekad glasamo za neke deklaracije koje se tiču Ruske Federacije, što nisam mogao da im obećam, pošto ja ne volim da lažem nikoga, pa neću ni njih", rekao je Vučić.
Srbija je u zastoju na putu ka članstvu od početka ruske invazije na Ukrajinu zbog odbijanja da se priključi zapadnim sankcijama Rusiji i održavanja bliskih veza sa Moskvom.
Vučić je rekao da je tema razgovora bila i situacija u Bosni i Hercegovini i dodao da su se saglasili da je očuvanje mira i stabilnosti "od presudnog značaja za sve na Balkanu".
"Dogovorili smo se da zajednički radimo na tome, čak i da preduzimamo određene akcije smirivanja s vremena na vreme i da se borimo za mir na Balkanu", rekao je Vučić.
Dodao je da je sa evropskom komesarkom za proširenje, čelnikom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje Gertom Janom Kopmanom i direktorom za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljne poslove Markom Makovecom razgovarao i o
unutrašnjoj situaciji u Srbiji, ali nije izneo više detalja.
"Pitali su me hoće li sledeća vlada biti proevropska i šta očekujemo i eto, to je to", naveo je Vučić.
Govoreći o tome što je Skupština 19. marta konstatovala ostavku premijera Miloša Vučevića, čime je pala Vlada Srbije, Vučić je rekao da očekuje da ga predstavnici većine u parlamentu "uskoro obaveste da li će praviti novu Vladu, ili će se ići na nove izbore".
"U skladu sa tim ću da se ponašam. Ili ću nekome da dodelim mandat, za koga mi oni kažu da je obezbedio većinu u Skupštini, ili ćemo da idemo na izbore", rekao je Vučić.
On je ponovo odbacio mogućnost formiranja prelazne Vlade, navodeći da "od tog posla nema ništa".
Prelaznu vladu traži deo opozicionih stranaka kao način za izlazak iz političke krize izazvane višemesečnim masovnim protestima sa kojih studenti i građani traže odgovornost vlasti za pogibiju 15. ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Vučić je prethodno u objavi na Instagramu zahvalio Evropskoj komisiji "na podršci evropskom putu i razvoju Srbije" i dodao da su sastanci u Briselu bili priprema za razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koji će imati za nekoliko dana.
Grupa evroposlanika pozvala Fon der Lajen da preispita susret sa Vučićem
Grupa evroposlanika iz više političkih grupa pozvala je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da preispita najavljeni sastanak Vučićem i umesto toga "pošalje jasnu poruku da je Srbiji potrebna prelazna vlada".
"Sastanak šefice Komisije sa Vučićem šalje zabrinjavajući i štetan signal, s obzirom na dubinu i težinu političke krize u Srbiji", napisali su evroposlanici u pismu Fon der Lajen, a prenosi agencija Beta.
Oni su naveli da se u Srbiji poslednjih meseci "održavaju najveći protesti u istoriji zemlje" i da ti protesti predvođeni studentima "ističu zahteve javnosti za odgovornošću, transparentnošću i demokratskim reformama, što su vrednosti iza kojih stoji EU".
U pismu u koje je Beta imala uvid navodi se i da je kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu ozbiljno narušen u poslednjih deset godina i da ne čudi što na protestima u Srbiji nema zastava EU, s obzirom na broj neodržanih obećanja ili na podršku Unije stabilokratiji u odnosu na demokratske standarde.
"Srbija pripada Evropi i upravo u ovakvim trenucima moramo da pokažemo, kroz naše delovanje, da zaista podržavamo vrednosti i principe (EU)", naveli su evroposlanici.
Među 31 potpisnikom pisma šefici Komisije su i Vladimir Prebilič, Gordan Bosanac, Andreas Šider, Marjan Šarec, Matjaž Nemec, Irena Joveva, Tomas Vajc, Tineke Strike, Tejs Rojten.
