Ukoliko se do srede u ponoć ne postigne dogovor sa Hrvatskom oko otvaranja granice biće primenjen paket mera, koji je Vlada Srbije pripremila u odbranu svojih interesa, izjavio je srpski premijer Aleksandar Vučić. Nije precizirao koje mere nadležni u Beogradu imaju u vidu, osim što je naveo da su političke pravne i ekonomske prirode.
"Nadam se da nijedne nećemo morati da primenimo", rekao je Vučić.
On je nakon sednice Vlade i Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti rekao da ga je Vlada na sednici ovlastila da vodi razgovore sa rukovodstvom Hrvatske, a ukoliko do dogovora ne dođe:
"Vlada je spremila paket mera koji bi Srbija, ukoliko ti razgovor ne uspeju, kao meru odbrane sebe i svojih ekonomskih intersa preduzimala od 24. septembra od 00.00 sati. Još 30 sati jos imamo da postignemo konačni dogovor. Uveren sam da ćemo to moći da napravimo", rekao je Vučić.
Kazao je i da se nada da će hrvatski i evropski zvaničnici razumeti situaciju, te da do primene tih mera neće doći.
"Ako budemo primorani da svoju zemlju štitimo mi će to da uradimo, a ne vidim da će to bilo kome doneti neko veliko dobro", poručio je Vučić, dodajući da je odlučnost Vlade da zaštiti zemlju bila veoma važna i da “smo u mnogo čemu imali podršku evropskih zvaničnika, jer nam je pozicija sada drugačija nego što je bila”.
Veruje, dodao je, da hrvatski premijer Zoran Milanović želi bliže i bolje odnose sa Srbijom, kao što i Srbija želi otvorenije i iskrene sa Hrvatskom, te ocenio da je "to u interesu i jednih i drugih".
Kriza u odnosima dve države nastala je nakon što je Hrvatska zatvorila poslednji granični prelaz za teretna vozila. Reč je o prelazu Bajakovo. Tokom večeri granični prelaz je delimično otvoren, a po Vučićevim rečima propuštaju se samo kamioni sa kvarljivom robom. Istovremeno, naveo je srpski premijer, prelaz iz Srbije prema Hrvatskoj potpuno je otvoren.
Vučić kaže da su troškovi na početku izbegličke krize bili manji, da su potom rasli i da su sada visoki, ali da ih Srbija sa lakoćom podnosi.
On je na konferenciji za štampu istakao da su troškovi hrane i vode iznosili oko 16 evra po migrantu, ali da se tome dodaju troškovi srpskih službi, kao što su policija, žandarmerija i drugi, čime se dolazi na nivo od 75 do 81 evra po migrantu.
"Ti troškovi nisu mali, ali mi smo ih sa lakoćom podnosili. Dobili smo minimalnu pomoć EU, a značajnu od norveške Vlade", naveo je Vučić i dodao da je Srbija u periodu do 1. januara do 21. septembra evidentirala ukupno 173.891 lice koje je ušlo na njenu teritoriju.
"Srbija je u prethodnom periodu na najbolji moguć način štitila ne samo svoje inetrese, već interese izgnanog stanovništva sa teritorije Sirije, Iraka, Avganistana i drugih ratom ugroženih zemalja, ali je štitila i evropske vrednosti. Mi smo prva zemlja koja je ove ljude evidentirala, koja se prema njima odnosila na pošten, dostojanstven, ljudski način", kazao je.
Ocenivši da je Grčka pogazila sve evropske principe, da su izbeglice samo prolazile kroz Makedoniju, bez evidentiranja, Vučić je naveo i da nijednog trenutka nije pomislila da donese bilo kakvu meru protiv tih zemalja.
"Zbog toga nisam tužan i nesrećan, već zadovoljan i ponosan na našu zemlju", istakao je on, dodajući da je Srbija uspela da pokaže svoje ljudsko i pravo evropsko lice.
"Suočavali smo se najpre sa zidovima, bacanjem suzavca na našu teritoriju, a mi smo reagovali mirno i staloženo, želeći da pokažemo da su nam važni odnosi sa našim susedima”, naveo je premijer.
Ponovio je da Srbija ne može da određuje migrantima kuda će ići, negirao da će EU vraćati izbeglice u Srbiju i podvukao da Srbija neće zatvarati svoje granice i menjati odluke.
Građanima je poručio, povodom katastrofičnih naslova u medijima, da neće biti nikakvih pola miliona izbeglica, ukazujući da EU trenutno raspravlja o raspodeli 120.000 izbeglica među svojim zemljama.
Naglasio je da u Srbija nema problema sa izbeglicama, a naveo je i da je razgovarao sa evropskim komesarom Johanesom Hanom, poručivši da "EU treba da objasni šta je to Srbija uradila pogrešno pa je suspendovala SSP".