Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 27. februara pred put u Brisel da će uraditi "ono što je najbolje za našu zemlju".
"Onima koji se unapred spremaju da nas napadaju kako ćemo potpisati nešto, jer ćemo tako biti izdajnici, i unapred znaju da smo krivi i da se vraćamo u devedesete, mogu samo da im kažem da se ne sekiraju. Niti će biti kapitulacije, niti će biti povratka u devedesete. Srbija će ići napred ma koliko teško bilo i uspećemo da se izborimo za to!", napisao je Vučić.
Vučić se u Briselu sastaje sa premijerom Kosova Albinom (Aljbin) Kurtijem u najvažnijem trenutku u procesu normalizacije odnosa u zadnjih deset godina.
Od lidera se očekuje da na sastanku potvrde pred posrednicima Evropske unije da prihvataju evropski plan.
Bio bi ovo drugi dogovor strana u dijalogu, nakon Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013 godine.
Desno orijentisane političke stranke i pokreti u Srbiji izjasnili su se protiv potpisivanja novog dogovora, ocenjujući da je reč o "kapitulaciji države".
Takozvani francusko-nemački plan kojeg podržava i SAD za sada nije dostupan javnosti. Strane su ga dobile u jesen prošle godine.
Evropski zvaničnici su najavili da će ga objaviti ako strane potvrde da ga prihvataju.
Radio Slobodna Evropa je u decembru prošle godine objavila sadržaj plana, za koji razni diplomatski izvori tvrde da je najvjerodostojnija verzija koja je do tog trenutka objavljena u medijima.
Plan od deset tačaka predviđa jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima respektivnih vlada.
Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijma ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, doduše ne sa tim nazivom se spominje u smislu "posebnog aranžama za srpsku zajednicu na Kosovu".
Takođe se predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
