Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je predstavnike Srbe sa Kosova na sastanak u Beograd nakon neuspešnog pokušaja da se u Briselu pronađe rešenje za krizu nastalu zbog odluke Prištine o preregistraciji vozila.
Taj sastanak će prema njegovim rečima biti održan u ponedeljak uveče 21. novembra.
Vučić je Srbima na Kosovu uputio molbu da sačuvaju mir i izbegavaju sukobe, te da ako protestuju to čine mirno.
"Srbi dovoljno dobro znaju da nije njihova obaveza da plaćaju harač koji nije propisan nijednim zakonom i aktom koji bi se na njih odnosio", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Beogradu po povratku iz Brisela.
Policija Kosova najavila je da će od 22. novembra početi sa izricanjem novčanih kazni vozačima koji nisu zamenili registarske tablice na RKS (Republika Kosovo).
Tokom dana, 21. novembra, u Briselu je održan sastanak između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
Na tom sastanku nije postignut dogovor oko registarskih tablica.
Kako je preneo Borelj, kosovski premijer nije pristao na predlog EU da Kosovo odustane od kazni, a Srbija od izdavanja tablica za gradove na Kosovu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je delegacija Srbije bila u Briselu da razgovara, da se dogovora i da pristaje na kompromise.
"Dali smo sve od sebe, prihvatali nove i nove zahteve", preneo je Vučić.
Predsednik Srbije je preneo da je predlog bio da visoki predstavnik Žozep Borelj pročita izjavu u kojoj se kaže da su se Vučić i Kurti dogovorili o merama za izbegavanje eskalacije.
"Mi smo to prihvatili. Boreljova izjava je trebalo da sadrži i da ovaj dogovor ostavlja prostor stranama da traže održivo rešenje za normalizaciju odnosa i da će on pozvati dvojicu lidera u Brisel da se dogovoraju o daljim koracima", rekao je Vučić.
On je ponovio da će Srbija poštovati zahtev Borelja i da neće izdavati nove niti obnavljati tablice.
Vučić je naveo da je zvaničnicima EU preneo da je Srbija spremna da prihvati statusno neutralne tablice KS za Srbe na celom Kosovu, ali da je delegacija Kosova to odbila.
Za Beograd i Srbe na severu Kosovu nisu prihvatljive RKS (Republika Kosovo) tablice na kojima insistira Vlada Kosova.
Predsednik Srbije je rekao da može o svemu da se razgovara, uključujući i francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, ali da je crvena linija za Beograd članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Takođe je poručio da se najpre mora implementirati ono što je već potpisano referišući na Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Francusko-nemački predlog zvanično nije objavljen. U javnost su procurile varijante dokumenta u kome se govori o jednakim međunarodnim pravima za obe strane.
"Suština problema je što oni (kosovske vlasti) pokušavaju da vam kažu možda ćete jednog dana i dobiti Zajednicu ali tek kada na jedan ili drugi način prihvatite nezavisnost Kosova", naveo je.
On je dodao da je ZSO produkt Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd, Priština i EU.
"Kako da vam verujemo za bilo šta u budućnosti kada se ne poštuje ono što je dogovoreno", poručio je Vučić vlastima u Prištini.
Kurti odbija da realizuje ovaj Sporazum jer smatra da je štetan i da može da dovede do stvaranja nove Republike Srpske (jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini) na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Takođe je Ustavni sud Kosova utvrdio da principi tog sporazuma nisu u potpunosti usklađeni sa duhom kosovskog Ustava.
Situacija se zakomplikovala nakon što su 5. novembra pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije, protiveći se odluci Vladi Kosova o preregistraciji vozila.
Ove tablice su za Kosovo ilegalne, ali su do sada tolerisane u četiri opštine sa srpskom većinom na severu: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga, 2011. i 2016. godine postigle dogovor o slobodi kretanja, što je podrazumevalo i preregistraciju registarskih tablica sa srpskih na kosovske.
Iako su odluku o primeni dogovora smatrali legitimnom, predstavnici međunarodne zajednice su zatražili od zvanične Prištine da implementaciju odloži za deset meseci, što su kosovske vlasti odbile. Razočaranje ovim postupkom su izrazili i predstavnici EU i SAD.
