RSE
San premijera Srbije Aleksandra Vučića o formiranju carinske unije svih balkanskih država, koji je izneo u intervjuu za AFP će i ostati samo san, kaže u razgovoru za RSE slovenački ekonomista Jože Menciger.
“Treba znati da su Hrvatska i Slovenija članice Evropske unije i moraju poštovati njihova pravila. Za širenje ili stvaranje bilo koje druge carinske unije bi morala da se dobije dozvola iz Brisela”, podseća Mencinger.
S druge strane, posmatrajući aktuelne tokove u EU, naš sagovornik iznosi procenu kako će se i sama Evropska unija vremenom vratiti u okvire carinske unije.
“Zato što su se sve unije koje je EU stvara, poput fiskalne unije, ili bankarske unije, pokazale kao velike greške koje prave štetu samoj ideji udružene Evrope. Mislim da bi se trebalo vraćati ideji da se ovde radi o konfederaciji, a ne federaciji. Međutim, sve ideje koje se nameću idu u pravcu stvaranja federacije".
"To bi moglo biti pogrešno jer treba uzeti u obzir velike razlike koje postoje unutar Evrope, pa pravila koja na neki način odgovaraju jednoj Nemačkoj, mogu biti štetna za neke druge zemlje unutar EU. No, ako govorimo o ukidanju carina zemalja koje su u EU i ostalih, onda tu opet nešto o Hrvatskoj i Sloveniji mora reći Brisel, pa bi značilo da se na neki način prema trećima uspostavi jednaka carina.”
Sam Aleksandar Vučić, govoreći o ideji “jedinstvenog tržišta” navodi da pod tim ne zamišlja Jugoslaviju, “jer svi imamo svoje države i niko ne traži ni ‘veliku Srbiju’ ni ‘veliku Hrvatsku’, već tržite koje bi dovelo do toga da ljudi budu bogatiji i da u ovom regionu budu bolje i veće kompanije”.
Jasno je da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije. Stoga se Menciger navodi da slaže sa idejom koja bi utrla put brisanju privrednih prepreka. Ali, navodi naš sagovornik, osim krize evropske ideje, ne treba gubiti iz vida da carine nisu najveći problem:
“Carine su danas niske i nisu ono što su nekada bile, 30 odsto na primer, nego su znatno niže. Postoje i drugi načini za podsticanje regionalne ekonomske saradnje i njih bi valjalo sprovesti. Govorim na primer o raznim dozvolama, tehničkim normama, koje utiču na trgovinske tokove. Ali još nešto treba uzeti u obzir. Sva su tržišta puna. Ideja da ako se poveća tržište, da je to odjednom puno prostora, uopšte ne važi. Ipak se sve svodi na količinu tražnje koja postoji a ne na ponudu”, podvlači Mencinger.