U Berlinu se u četvrtak, 28. avusta, održava Konferencija o Zapadnom Balkanu. Savezna kancelarka Angela Merkel biće domaćin šefovima vlada, ministrima spoljnih poslova i privrede Albanije, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Kosova, BIH, Hrvatske i Slovenije. Zvaničnici u Berlinu kažu da će biti reči o otvorenim regionalnim pitanjima, kao i o približavanju Evropi. Nemačka stoji iza obećanja o evropsoj perspektivi za zemlje Zapadnog Balkana, poručuju domaćini. Evropsku uniju će zastupati predsednik Komisije Hoze Manuel Barosso.
Konferencija se održava u složenim međnarodnim okolnostima u kojima i Balkan postaje za velike svetske igrače ponovo važna politička adresa, smatraju analitičari. Barem onoliko koliko se tu sudaraju interesi Zapada i Istoka, odnosno Zapada i Rusije a u svetlu ukrajinske krize koja je poljuljala postblokovski svet. Srbija je do sada uspevala da igra na sve tanjoj ivici noža ne sledeći u potpunosti politiku Brisela. Da li to može biti jedna od tema berlinske konferencije, hoće li Srbiju čekati vruća stolica ili će atmosfera biti relaksirajuća?
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ne očekuje vruću stolicu za premijera Srbije Aleksandra Vučića i njegovog šefa diplomatije Ivice Dačića:
„Mislim da je ideja Nemačke da ohrabri zemlje Balkana, da im još jednom potvrdi njihovu evropsku budućnost, da se još jednom izlistaju problemi i agenda koja se očekuje da bude ispunjena kako bi te zemlje postale punopravne čanice, a sa druge strane da se ukaže na ekonomiju kao važan aspekt razvoja regiona, gde će Nemačka učiniti napor da pomogne koliko bude u njenoj mogućnosti“, kaže Aleksandra Joksimović.
Al Pinto Brkić, član Foruma za međunaordne odnose, procenjuje da je moguće da s desi upravo suprotno:
„Da zbog ukrajinske krize i pozicije Nemačke koja se profiliše kao lider u EU, ali istovremeno i kao zemlja koja ima dosta intenzivne ekonomske odnose i sa Ukrajinom i sa Rusijom, da poruka bude: nastavite u pravcu evropskih integracija, ali ne očekujte konkretne pomake dok se Evropa sama sa sobom, a potom i sa Rusijom, ne dogovori, pod pretpostavkom da se može dogovoriti oko toga kakva će dalja biti sudbina Ukrajine i koncepta bezbednosti u istočnoj Evropi“, navodi Brkić.
Podsetimo, prošle nedelje je premijeru Vučiću na neuobičajen način, na mestu na kome se po diplomatskom bontonu baš ne predaju pisma poput memoara, zatraženo da Srbija ne koristi sankcije kako bi povećala svoj izvoz u Rusiju. Odmah iza toga je ministar Ivica Dačić otputovao u Nemačku da bi se vratio sa šturom infromacijom, kao, nije bilo reči o tom zahtevu Brisela, već je Berlin bio samo zainteresovan da li Srbija nastavlja svoj evropski put. Pa je ministar Dačić poručio zabrinutoj javnosti u Srbiji:
„Radujemo se i pripremamo se za regionalnu konferenciju zemalja Zapadnog Balkana koju je sazvala nemačka kancelarka Angela Merkel“
Ima li Dačić zaista razloga da bude tako radostan? Ili je to sejanje optimizma po uzora na svog šefa koji je nekoliko dana ranije, ne skidajući za Vučića redak široki osmeh, poručivao zabrinutim novinarima da se odmršte da u ed memoaru baš ništa strašno ne piše.
Al Pinto Brkić smatra da predstvanicima Beograda u Berlinu neće biti baš tako ugodno:
„Srbija će biti na neki način posebno pod pritiskom jer se srpska spoljna politika najviše izdvojila kao spoljna politika koja nije u skladu sa evropskom. Za spoljnu politiku BiH, Makedonije i drugih zemalja postoji koliko toliko razumevanja da one ne mogu lako spoljnu politiku da definišu zbog unutrašnjih odnosa, u Makedoniji između većinskog makedonskog i manjinskog albanskog stanovništva, odnosno u BIH zbog odnosa između entiteta“, ocjenjuje Brkić.
Aleksandra Joksimović o tome da li će srpska spoljna politika koja ne sledi dosledno Brisel, kada je reč o ukrajinskoj krizi, biti na berlinskom meniju:
“MIslim da to neće biti ključni fokus samita u Nemačkoj s obzirom da je cilj ovog samita da pošalje pozitivnu poruku”, konstatuje Aleksandra Joksimović.
Prošle nedelje su premijeri četiri države Zapadnog Balkana dogovorili zajednički projekat jadransko-jonskog puta sa kojim će izaći pred Merkelovu, Srbija nije na tom putu ali da li će sporni ruski gasovod Južni tok pregrejati srpsku stolicu u Berlinu?
“Južni tok je tema koja direktno zavisi od razgovora između Brisela i Moskve. Znači, Južni tok će biti realizovan ukoliko do takvog dogovora dođe. Malo toga od Srbije zavisi u tom procesu”, zaključuje Aleksandra Joksimović.
