Vrhovni sud SAD je u četvrtak, 21. jun, po prvi put saopštio da Ustav SAD štiti pravo pojedinca da nosi pištolj u javnosti za samoodbranu, što je značajna pobeda pobornika prava na oružje u naciji koja je duboko podeljena oko toga kako da se suoči sa nasiljem izazvanim vatrenim oružjem.
Presudom - donetom sa 6 glasova za i 3 protiv, sa konzervativnim sudijama u većini i liberalnim sudijama koje su bile protiv - poništeno je ograničenje države Njujork na nošenje skrivenog pištolja izvan kuće. Sud je utvrdio da je zakonom, usvojenim 1913. godine, prekršeno pravo osobe na „držanje i nošenje oružja“ prema Drugom amandmanu Ustava SAD.
U presudi, čiji je autor sudija Klarens Tomas (Clarence Thomas), navodi se da Ustav štiti "pravo pojedinca da nosi pištolj za samoodbranu van kuće".
Njujorško ograničenje je neustavno jer "sprečava građane koji poštuju zakon i imaju uobičajene potrebe za samoodbranu da ostvare svoje pravo na držanje i nošenje oružja," dodao je Tomas.
Liberalni sudija Stiven Brejer (Stephen Breyer) napisao je da je sud proširio prava na oružje bez hvatanja u koštac sa "prirodom ili ozbiljnošću" nasilja vatrenim oružjem u zemlji u kojoj ima više oružja po osobi nego bilo koja druga.
"Bojim se da sudsko tumačenje ignoriše ove značajne opasnosti i ostavlja države bez mogućnosti da se pozabave njima," napisao je Brejer.
Sudije su poništile presudu nižeg suda na koju su se žalila dva vlasnika oružja i njujorška podružnice Nacionalnog udruženja vlasnika oružja (National Rifle Association), uticajne grupacije blisko povezane sa republikancima.
Ovo je najvažnija odluka Vrhovnog suda o pravu na oružje u više od jedne decenije. Sud je 2008. prvi put priznao pravo pojedinca da drži oružje kod kuće za samoodbranu u slučaju iz Distrikta Kolumbija, a 2010. to pravo je primenio na savezne države.
Pravo na oružje, koje je blisko mnogim Amerikancima i obećano od strane osnivača zemlje u 18. veku, sporno je pitanje u naciji sa visokim nivoom nasilja počinjenog vatrenim oružjem, uključujući čestu masovnu pucnjavu. Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) podržala je Njujork u tom slučaju.
U SAD-u je stradalo na stotine ljudi u desetinama masovnih pucnjava poslednjih godina. Samo poslednjih nedelja, 19 dece i dvoje nastavnika ubijeno je 24. maja u osnovnoj školi u Uvaldeu u Teksasu, a 10 ljudi je ubijeno 14. maja u prodavnici u Bafalu u Njujorku.
Guvernerka Njujorka Keti Hočul (Kathy Hochul), demokrata, nazvala je presudu "apsolutno šokantnom" i rekla da joj je "žao što je došao ovaj crni dan".
Prema njujorškom zakonu o "pravom razlogu", podnosioci zahteva koji traže dozvolu za neograničeno skriveno nošenje moraju da ubede državnog službenika za izdavanje dozvola u stvarnu, a ne špekulativnu potrebu za samoodbranom. Zvaničnici bi takođe mogli da izdaju dozvole ograničene na određene aktivnosti, kao što su lov ili gađanje.
Presuda bi mogla da dovede do toga da mnogo više ljudi dobije dozvole za nošenje skrivenog pištolja u državi, podrije slična ograničenja u drugim državama i ugrozi druge vrste državnih i lokalnih ograničenja vatrenog oružja širom zemlje.
Aktivisti za kontrolu oružja strahuju da bi presuda protiv Njujorka mogla da potkopa mere o oružju kao što su proširene provere kriminalne prošlosti za kupce oružja ili restrikcija na "duhove" pištolje sastavljene od komponenti kupljenih preko interneta. Oni takođe strahuju da bi takva presuda mogla da ugrozi zabranu nošenja oružja na osetljivim mestima kao što su aerodromi, sudnice, bolnice i škole.
Presuda će uticati na najmanje šest država, uključujući Njujork, kao i Distrikt Kolumbija, koje ovlašćuju zvaničnike da odlučuju da li ljudi mogu da nose skriveno oružje u javnosti čak i ako prođu kriterijume kao što su provere kriminalne prošlosti. Tri druge države, Konektikat, Delaver i Roud Ajlend, takođe daju zvaničnicima diskreciono pravo, navodi se u presudi.
U presudi je priznato da države mogu zabraniti oružje na "osetljivim mestima" i da to verovatno može ići šire od onoga kako se istorijski definišu, kao što su sudnice i pravosudna zdanja.
Bajden se zalagao za nova ograničenja i nazvao je nasilje vatrenim oružjem "nacionalnom sramotom".
Američki Senat treba u četvrtak da glasa za unapređenje dvopartijskog zakona o kontroli oružja za koji se pristalice nadaju da će pomoći u suzbijanju masovnih pucnjava što bi mogao da postane prvi novi savezni zakon o oružju u poslednjih nekoliko decenija.
Konzervativni sudija Bret Kavano (Brett Kavanaugh) je u usaglašenom mišljenju naveo da države i dalje mogu da ispotavljaju zahteve ljudima koji traže dozvole za nošenje vatrenog oružja, uključujući uzimanje otisaka prstiju, proveru prošlosti, mentalnog zdravlja i časove obuke za upotrebu vatrenog oružja.
U drugom usaglašenom mišljenju, konzervativni sudija Semjuel (Samuel) Alito napisao je da sud nije naveo "ništa o tome ko može zakonito posedovati vatreno oružje ili uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se kupio pištolj. Niti odlučuje bilo šta o vrstama oružja koje ljudi mogu posedovati".
Alito je osporio da bi propisi o oružju poput onog u Njujorku sprečili masovne pucnjave, pominjući nedavni masakr u Bafalu.
"Njujorški zakon koji je u pitanju u ovom slučaju očigledno nije zaustavio tog počinioca," napisao je Alito.
Izvor: Reuters
