Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva presudio je u sredu, 23. novembra, da škotska vlada ne može da raspiše drugi referendum o nezavisnosti bez odobrenja britanskog parlamenta, čime je pokopao nade škotskih suverenista o izjašnjavanju građana sledeće godine.
Škoti su 2014. odbacili raskidanje više od 300 godina stare unije sa Engleskom sa 55 odsto za ostanak u njoj prema 45 procenata protiv. Međutim, pobornici nezavisnosti smatraju da je izjašnjavanje dve godine kasnije za izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina škotskih birača, bitno promenila okolnosti.
Škotska premijerka Nikola Sterdžen (Nicola Sturgeon), liderka Škotske nacionalne partije (SNP) koja se zalaže za nezavisnost, najavila je ranije ove godine da namerava da održi savetodavno glasanje o nezavisnosti 19. oktobra 2023, ali da ono mora biti zakonito i međunarodno priznato.
Međutim, britanska vlada u Londonu saopštila je da neće dati dozvolu za još jedan plebiscit, navevši da bi to trebalo da bude događaj jednom u generaciji.
- Britanski sud u oktobru o zahtevu za referendum o nezavisnosti Škotske
- Škotska premijerka pokrenula kampanju za novi referendum o nezavisnosti
Ankete pokazuju da birači ostaju ravnomerno podeljeni oko toga da li podržavaju nezavisnost ili ne i da bi rezultat bio neizvestan.
Najviši pravni službenik škotske vlade poslao je upit Vrhovnom sudu Ujedinjenog Kraljevstva da li bi ona mogla da usvoji pravne akte koji utiru put za drugi, savetodavni referendum bez odobrenja britanskog parlamenta.
Petočlano sudsko veće je jednoglasno presudilo da to nije moguće.
"Škotski parlament nema ovlašćenja da donosi zakone o referendumu o nezavisnosti Škotske", rekao je Robert Rid (Reed), predsednik Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva.
Prema Zakonu o Škotskoj iz 1998. godine, kojim je stvoren škotski parlament i preneta neka ovlašćenja od Vestminstera, sva pitanja u vezi sa Unijom Kraljevina Škotske i Engleske rezervisana su za parlament Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je zaključio da o svakom referendumu, čak i savetodavnom, odlučuju britanske institucije.
Iako će odluka suda razočarati nacionaliste, ovo pitanje je daleko od razrešenja.
SNP, koji je dominirao škotskom politikom više od jedne decenije, osvojivši ogromnu većinu škotskih mesta na izborima u Velikoj Britaniji 2019. godine, tvrdi da odbijanje britanske vlade da dozvoli još jedno glasanje znači da se ignorišu stavovi Škota.
Sterdžen je već obećala da će poraz na Vrhovnom sudu značiti da će se njena stranka boriti na sledećim izborima u Velikoj Britaniji, koji bi trebalo da se održe 2024. godine, isključivo na osnovu platforme da li Škotska treba da bude nezavisna, što bi to učinilo "de fakto" referendumom.
"Zakon koji ne dozvoljava Škotskoj da bira svoju budućnost bez saglasnosti Vestminstera razotkriva kao mit svaku predstavu o Ujedinjenom Kraljevstvu kao dobrovoljnom partnerstvu i opravdava nezavisnost)", napisala je Sterdžen na Tviteru.
"Današnja odluka blokira jedan put da se glas Škotske čuje o nezavisnosti – ali u demokratiji naš glas ne može i neće biti ućutkan", dodala je škotska premijerka.
