Lokalni izbori u Vrbasu: Vetar u leđa SNS

Srpska napredna stranka, prema istraživanjima javnog mnjenja trenutno najjača politička opcija u Srbiji ostvarila je ubedljivu pobedu na još jednim lokalnim izborima – ovoga puta u Vrbasu. Taj rezultat postignut na lokalu u javnosti je aktuelizovao pitanje o razmerama njene političke snage – ali i mogućim posledicama jačanja jedne partije.

Lokalni izbori u Vrbasu doneli su petu u nizu ubedljivu pobedu Srpske napredne stranke oličenu u 40 odsto osvojenih glasova. Funkcioneri te stranke nisu se libili ni da pokrenu pitanje legitimiteta vlasti na pokrajinskom nivou koje drže demokrate.

Međutim, uspeh naprednjaka u Vrbasu iznenadio je sociologa Vladimira Goatija zbog činjenice da u Srbiji, kako kaže, nije običaj da stranke na vlasti dobijaju na popularnosti. Ipak u ovom slučaju to je za njih jak vetar u leđa dok sa, druge strane, nastavak ovakvih trendova za Demokratsku stranku znači veliku opasnost po učinak na nekim predstojećim izborima.

Goati, međutim, odbacuje mogućnost da bi se skor naprednjaka u Vrbasu mogao preslikati na rezultate eventualnih izbora u Vojvodini.

„Neki delovi Vojvodine davali su 50 ili 60 posto podrške Demokratskoj stranci, u nekima je bila u manjini i na prošlim izborima. U svakom slučaju, DS će morati da porazmisli šta je to što ju je, posle izbornog kraha od samo dva procentna poena na državnim izborima, sunovratilo posle promene predsednika toliko da je postala sada, ne čak ni druga, nego stranka na trećem mestu. To je prilično veliki pad i pretpostavljam da bi nešto demokrate jako brzo i energično trebalo da menjaju u svojim redovima“, smatra Goati.

Blokada koncentrisanju moći

Relevantniji podatak trenutne snage Srpske napredne stranke u Srbiji mogla bi međutim biti istraživanja javnog mnjenja. Poslednja, objavljena za vikend koja je sproveo CESID pokazuju da ovu stranku, koja predstavlja okosnicu vlasti u Srbiji, podržava 40 odsto građana, dok je njen lider Aleksandar Vučić trenutno dominantna politička figura u državi.

Na osnovu ovih brojki to je situacija koja naprednjake stavlja u komotnu poziciju uoči budućih izbora, bilo da se održavaju u Beogradu, Vojvodini ili republici, objašnjava programski direktor CESID-a Marko Blagojević, jer bi im za formiranje većine mogao biti dovoljan čak i samo jedan partner.

„Situacija u kojoj naprednjaci mogu da biraju između različitih koalicionih parntera. Pa izaberu jednog, ali u svakom trenutku mogu da ih zamene nekim drugim jeste povoljna za SNS. Oni to mogu da koriste kao svojevrsnu polugu i u koalicionim pregovorima s jedne strane, a i nakon formiranja koalicije tokom vršenja vlasti. Nakon nekih novih izbora bi bili u boljoj poziciji nego što je to sada slučaj, ali opet ne u savršenoj poziciji koja bi bila kada bi mogli vlast da vrše sami“, kaže Blagojević.

Sa jačanjem naprednjaka i istovremenim slabljenjem opozicije upada u oči i da jedna stranka pridobija sve veću snagu i političku moć. Koliko je to zabrinjavajuće? Sociolog politike Jovan Komšić objašnjava da bi razloga za brigu bilo ako bi se izmenio izborni sistem i bio vraćen većinski koji je korišćen u Srbiji tokom 90-ih.

„Kada bi oslikala tu podršku u sastavu parlamenta onda bi se desila situacija da imamo većinski izborni sistem iz 90.-ih godina. Desilo bi se da Vučić postane Milošević iz 1990. sa 70-toprocentnom podrškom u parlamentu Srbije. U ovom izbornom proporcionalnom sistemu to ne može da se desi što je pozitivna okolnost koja je neka vrsta blokade koncentrisanju moći. Tako da nema razloga za veliku dramatizaciju i retoričko naricanje nad sutrašnjom nesrećnom sudbinom koja će nas zadesiti od nekog novog vođe“, navodi Jovan Komšić.