Povratak Sejdija Tačija na Kosovu, koji se 17 godina vodio kao nestalo lice, uzburkao je kosovsku javnost.
Ime Tačija, inače iz Kline, sada u 70-tim godinama, na listi je nestalih Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog komiteta crvenog krsta od 1999.
Prenk Đetaj, predsednik vladine komisije za nestala lica, u izjavi za RSE, navodi da je Tačijev bratanac javio komisiji da je Sejdi Tači 18. aprila oko 20 sati došao kući.
„Rekli su da je bio je pod traumama, u teškom psiho-fizičkom stanju. Prema njima, nije znao da kaže gde je bio, šta je radio. Iz Mitrovice je taksijem došao do svog sela. To su podaci članova porodice. Ima i izjava da je porodica znala gde je. Da li je znala ili ne, mi to ne znamo. Prema našim informacijama, trenutno se nalazi u Kosovu Polju kod svog brata, ali oni ne sarađuju sa nama. Ne javljaju nam se. Pokušaćemo ipak da stupimo u kontakt sa njim“, kazao je Đetaj, dodajući da se tek treba istražiti šta se njemu desilo.
Đetaj dodaje da povratak Tačija sigurno budi nade kod porodica ostalih nestalih na Kosovu, a takvih je 1.666. On je pozvao sve porodice da slučaj uzmu za rezervom, dok se ne utvrdi.
„Prvo trebamo da proverimo da li je bio kidnapovan, u zatvoru, ili je bio slobodan. Ne možemo ništa da kažemo dok se tačno njegova situacija ne proveri“, navodi Đetaj.
Sejdija Tačija je pre nekoliko godina Fondu za humanitarno pravo Kosova prijavio njegov brat, kaže rukovodilac fonda, Bekim Bljakaj.
„On je potvrdio da je Sejdi Tači nestao u Peći. Zadnji put bio je sa svojim bratom, kada su se rastali, i od 16. januara 1999., porodica nije imala nikakve informacije o njemu.Nije bilo indicija da je bio uhapšen, ubijen, ili tako nešto, već su samo izgubili kontakt sa njim“, izjavio je Bljakaj.
Šta se desilo sa njim ovih godina je predmet istrage, dodaje Bljakaj, ali, prema izjavi njegovog brata, on je i pre rata živeo u Beogradu, radio je u jednoj firmi, i bio je neoženjen. Iz kosovske vladine komisije kažu da je bio penzioner od 1992. jedne beogradske firme.
„Možda nije bio ni uhapšen, ali, završio je tamo i prekinuo kontakt sa porodicom. Ali, nisam siguran da je bio u zatvoru“, dodao je Bljakaj.
Bljakaj je naglasio da je Međuanrodni komitet crvenog krsta od leta 1999. imao pristup u svim zatvorima Srbije gde je evidentirao Albance, te da je jedna većina njih oslobođena tokom 2003. za vreme procesa amnestije, osim onih koji su bili uhapšeni zbog rata.
„Svi su Albanci bili evidentirani. Ne znam da je bio neki drugi slučaj osobe da se smatrala nestalom nakon 2003., a da je pronađen u zatvorima Srbije“, kazao je Bljakaj.
