Vrata Evrope otvaraju se i za regionalne kulturne projekte
Vladimir Arsenijević, Miki Manjolović, BITEF, bez dileme su deo one stvaralačke i umetničke Srbije koja je poznata i prepoznata u regiji, ali i Evropi. Arsenijević, pisac mlađe generacije, prevodi i prevođen je. Manojlović je igrao u nekim od kultnih filmova snimanih u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, ali i Francuskoj, Bugarskoj. Na BITEF-u su gostovala velika evropska i svetska pozorišna imena: Peter Brook, Wiliiam Geskil, Andzrej Wajda, Roberto Ciulli, Jirzi Menzel.... Kako umetnici u Srbiji komentarišu ulazak Hrvatske u EU?
Dobra vest iz Hrvatske je dobra vest i za Srbiju – na taj način su naši sagovornici pozdravili ulazak svojih suseda u EU.
„Pozdravljamo ulazak Hrvatske u EU i to nas veoma raduje. Kao što su velike nagrade, koje su dobijali pojedini autori ili pojedini projekti, bili bitni za čitavu regiju, ne samo za zemlje bivše Jugoslavije, nego za čitavu regiju, tako smatram da je ulazak Hrvatske jako važan", smatra glumac Miki Manojlović.
„Mislim da je u svakom slučaju reč o procesima koji su dobri i od kojih mi možemo imati indirektne ili čak u neko vreme i direktnije koristi", ocenjuje pisac Vladimir Arsenijević.
„Naravno da mislim da je to jedna izuzetno lepa i pozitivna stvar. Nadamo se i našem približavanju tome", kaže direktorka BITEF teatra, Jelena Kajgo.
Odmah iza toga, naši sagovornici ističu da su umetnici davno probili led i uspostavili saradnju u regionu.
„Najistaknutiji umetnici su prvi gradili srušene mostove. Ova tema i ulazak Hrvatske neće otvoriti nikakvo novo poglavlje u odnosima umetnika i regionalnih projekata koji su odavno ispred političkih odnosa između Hrvatske i Srbije. Što se mene tiče i dalje će zajednički projekti postojati. Ti mostovi će biti sve jači i jači ulaskom Hrvatske u EU", naglašava Miki Manojlović, koji je nedavno na tekst hrvatske glumice, Mire Furlan, rediteljski potpisao predstavu Dok nas smrt ne razdvoji i sa kojom će uskoro gostovati u Zagrebu.
Neposrednije prisustvo i Srbije
Jelena Kajgo ističe da BITEF teatar na svom repertoaru ima regionalne projekte, a među njima su i veoma uspešne koprodukcije sa hrv pozorišnim kućama, a ne samo umetnicima:
„Radili smo plesnu predstavu sa Snježanom Abramović koja vodi Zagrebački plesni ansambl. Projekt Maja i ja smo radili u koprodukciji sa pozorištem ITD iz Zagreba. Mi smo već, što se tiče BITEF teatra, pet godina bili učesnici tog velikog evropskog projekta, čiji je nosilac bilo Venecijansko bijenale, tako da smo se već u velikoj meri osećali kao deo Evrope i velikih evropskih projekata. Mislim da su tim daljim otvaranjem i približavanjem projekti nekako još bliži i čini mi se da će biti još učestaliji. Naravno, to su pozitivne i divne stvari", smatra Kajgo.
Saradnja će biti nastavljena, ali će ona sada značiti neposrednije prisustvo Srbije na kulturnoj sceni EU, kaže pisac Vladimir Arsenijević:
„Ulazak Hrvatske u EU, makar teoretski, otvara nešto šire ta vrata i ljudima koji se bave kulturnom saradnjom u našem regionu, makar kroz partnerstva i zajednička predstavljanja pred partnerima u EU i apliciranja na neke projekte i podizanje nekih sredstava koja su odvojena za cross border i regionalnu saradnju. Rekao bih i da rad na stabilnim i kontinuiranim vezama sa partnerima u političkom i kulturnom miljeu u Hrvatskoj, svakako i Srbiju bliži ka EU", mišljenja je Arsenijević.
Evropski fondovi su bili i do sada otvoreni za regionalne projekte u Srbiji. EU je podrškom takvim projektima doprinela da njih bude sve više. Jelena Kajgo prenosi iskustvo svog pozorišta:
„Kada su u pitanju evropski fondovi, oni su i do sada imali praksu koja je negde nama išla na ruku, a to je da su oni uvek umreživali zemlje EU i uvek bi imali nekog partnera koji nije u EU, tako da smo mi uvek bili zgodni partneri. Oni su uvek imali potrebu da našu zemlju priključuju tome. Sada. kada bi recimo Hrvatska bila nosilac tih projekata, mi bi se negde, kao već postojeći njihovi partneri, našli u nekoj, čini mi se, malo boljoj i ležernijoj poziciji. Tako da će se ta saradnja svakako još više unaprediti.“
Hrvatska se, za razliku od Srbije, kaže Miki Manojlović, već odavno ponaša evropski kada je o kulturi reč:
„Hrvatska odvaja jedan pristojan deo svog godišnjeg budžeta za kulturu, što nije slučaj sa Srbijom. To odvajanje budžeta omogućava stvaranje i dobijanje projekata i razmenu projekata raznih vrsta na evropskom tlu sa evropskim zemljama. Razmena kulture i prezentacija hrvatske kulture je u EU odavno započeta i sa velikim uspehom izvršena. Vršiće se dalje, što nije slučaj sa nama, ovde u Srbiji. To mi je jako žao", dodaje Manojlović.
Kaže Miki Manojlović koji živi i radi u državi koja je rešila da za kulturu ove godine izdvoji ni banku. Ne zamrite što ovom gorkom konstatacijom završavamo priču iz Beograda o jednom velikom događaju u susedstvu, događaju kome se raduju i umetnici u Srbiji.
