Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija predale su Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu zakonitosti i ustavnosti Statuta Vojvodine i ustavnosti Zakona o utvrdjivanju nadležnosti Vojvodine.
Nakon što nisu uspeli da u Skupštini Srbije onemoguće usvajanje Statuta Vojvodine i Zakona o utvrdjivanju nadležnosti Vojvodine, ove dve stranke obratile su se Ustavnom sudu. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a kaže da su napali skoro svaki član Zakona i Statuta:
“Ti akti diskrimišu gradjane Srbije, doprinose neravnopravnosti gradjana, praktično predstavljaju akte koji otvaraju mogućnost separatizmu u delu u kome se oštro suprostavljaju Ustavu Srbije. To su akti koji jednostavno kažu da Srbi nisu konstitutivni narod na delu teritorije države, da deo države može da stupa u medjunarodne odnose, nezavisno ili uslovljeno u odnosu na državu čiji je sastavni deo, pretvaraju Srbe u Vojvodini u egal nacionalnu zajednicu sa drugim nacionalnim manjinama, koje prestaju da postoje po ovim aktima. Ili akti koji smatraju da postoji posebna suverenost Vojvodine u odnosu na suverenost Srbije. To nisu akti koji mogu da opstanu u jednom normalnom pravnom poretku pod Ustavom kojim imamo.“
Velimir Ilić: idećemo sada da li je Ustavni sud stranački, da li je sud koji je pro forme ili sud koji stvarno štiti Ustav. Sve stranke sa nacionalnim predznakom oštro su se protivile Statutu Vojvodine i Zakonu o utvrdjivanju nadležnosti u skupštinskoj raspravi uz tvrdnje da se time Vojvodini daju elementi državnosti što vodi u separatizam. Tako Velimir Ilić, lider i poslanik Nove Srbije tvrdeći da su dokazali u skupštinskoj raspravi neustavnost ovih akata, kaže da je ovo sada veliki test za Ustavni sud da pokaže da li štiti Ustav:
“Videćemo sada da li je Ustavni sud stranački, da li je sud koji je pro forme ili sud koji stvarno štiti Ustav. Ako je to sud koji brani i štiti Ustav Republike Srbije nema ništa sporno da ovi akti padnu, i da ih jednostavno Ustavni sud proglasi neustavnim, i da se te odluke ponište. Ako Ustavni sud bude pokazao da je partijski on će progledati to kroz prste, prolongirati ili već šta će uraditi videćemo.“
POLITIČKI MARKETING
Zakonom o utvrdjivanju nadležnosti sprovodi se proces decentralizacije i koncept široke autonomije Vojvodine, bez elemenata državnosti, proširene su nadležnosti Vojvodine a Statutom je Novi Sad definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, utvrdjeno je da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. Predviđena je mogućnost sklapanja međuregionalnih sporazuma, otvaranje predstavništava u regionima Evrope i Briselu i osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Svi ovi elementi bili su sporni za nacionalne stranke.
Aleksandra Jerkov, Mi smo uvereni da će Ustavni sud oceniti da Statut Vojvodine nije neustavanAleksandra Jerkov, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine sada pozdravlja njihovo obraćanje Ustavnom sudu:
“Zbog toga što je naš stav i od ranije bio da je Ustavni sud jedini u zemlji koji može da ocenjuje da li je nešto ustavno ili neustavno, i naravno treba sačekati i videti kakva će biti odluka suda. Mi smo uvereni da će Ustavni sud oceniti da Statut Vojvodine nije neustavan i uvereni smo da će to onda konačno zatvoriti ovu besmislenu raspravu u kojoj je bilo svega osim argumenanta.“
Ima li zaista osnova za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Vojvodine i Zakona o prenošenju nadležnosti pitali smo profesora ustavnog prava Bogoljuba Milosavljevića. On kaže da je pravo predlagača da zatraži takvu ocenu ali da misli da je u konkretnom slučaju pre svega reč o političkom marketingu:
“U nekom pravnom pogledu, kako to bar ja vidim, ne verujem da će Ustavni sud naći neke posebne neusaglašenosti sa Ustavom, ili neke odredbe koje su protivne Ustavu, ali bi svaka procena te vrste bila po malo preuranjena budući da je Ustavni sud ipak jedan organ koji odlučuje većinom glasova, i u kome naravno može da se dogodi da ponešto bude i ocenjeno kao neustavno. Dakle, to je ipak jedna odluka koju ne možemo unapred komentarisati. Meni se čini da tu ima više nekog političkog marketinga u samom tom podnošenju predloga nego nekih realnih osnova za akciju Ustavnog suda ali prosto to je jedno pravo koje ovlašćeni predlagači mogu da koriste.“
Nakon što nisu uspeli da u Skupštini Srbije onemoguće usvajanje Statuta Vojvodine i Zakona o utvrdjivanju nadležnosti Vojvodine, ove dve stranke obratile su se Ustavnom sudu. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a kaže da su napali skoro svaki član Zakona i Statuta:
“Ti akti diskrimišu gradjane Srbije, doprinose neravnopravnosti gradjana, praktično predstavljaju akte koji otvaraju mogućnost separatizmu u delu u kome se oštro suprostavljaju Ustavu Srbije. To su akti koji jednostavno kažu da Srbi nisu konstitutivni narod na delu teritorije države, da deo države može da stupa u medjunarodne odnose, nezavisno ili uslovljeno u odnosu na državu čiji je sastavni deo, pretvaraju Srbe u Vojvodini u egal nacionalnu zajednicu sa drugim nacionalnim manjinama, koje prestaju da postoje po ovim aktima. Ili akti koji smatraju da postoji posebna suverenost Vojvodine u odnosu na suverenost Srbije. To nisu akti koji mogu da opstanu u jednom normalnom pravnom poretku pod Ustavom kojim imamo.“
“Videćemo sada da li je Ustavni sud stranački, da li je sud koji je pro forme ili sud koji stvarno štiti Ustav. Ako je to sud koji brani i štiti Ustav Republike Srbije nema ništa sporno da ovi akti padnu, i da ih jednostavno Ustavni sud proglasi neustavnim, i da se te odluke ponište. Ako Ustavni sud bude pokazao da je partijski on će progledati to kroz prste, prolongirati ili već šta će uraditi videćemo.“
POLITIČKI MARKETING
Zakonom o utvrdjivanju nadležnosti sprovodi se proces decentralizacije i koncept široke autonomije Vojvodine, bez elemenata državnosti, proširene su nadležnosti Vojvodine a Statutom je Novi Sad definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, utvrdjeno je da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. Predviđena je mogućnost sklapanja međuregionalnih sporazuma, otvaranje predstavništava u regionima Evrope i Briselu i osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Svi ovi elementi bili su sporni za nacionalne stranke.
“Zbog toga što je naš stav i od ranije bio da je Ustavni sud jedini u zemlji koji može da ocenjuje da li je nešto ustavno ili neustavno, i naravno treba sačekati i videti kakva će biti odluka suda. Mi smo uvereni da će Ustavni sud oceniti da Statut Vojvodine nije neustavan i uvereni smo da će to onda konačno zatvoriti ovu besmislenu raspravu u kojoj je bilo svega osim argumenanta.“
Ima li zaista osnova za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Vojvodine i Zakona o prenošenju nadležnosti pitali smo profesora ustavnog prava Bogoljuba Milosavljevića. On kaže da je pravo predlagača da zatraži takvu ocenu ali da misli da je u konkretnom slučaju pre svega reč o političkom marketingu:
“U nekom pravnom pogledu, kako to bar ja vidim, ne verujem da će Ustavni sud naći neke posebne neusaglašenosti sa Ustavom, ili neke odredbe koje su protivne Ustavu, ali bi svaka procena te vrste bila po malo preuranjena budući da je Ustavni sud ipak jedan organ koji odlučuje većinom glasova, i u kome naravno može da se dogodi da ponešto bude i ocenjeno kao neustavno. Dakle, to je ipak jedna odluka koju ne možemo unapred komentarisati. Meni se čini da tu ima više nekog političkog marketinga u samom tom podnošenju predloga nego nekih realnih osnova za akciju Ustavnog suda ali prosto to je jedno pravo koje ovlašćeni predlagači mogu da koriste.“
