Građani Srbije su prošle godine imali tri puta niži standard od proseka EU. Po evropskim standardima u Srbiji gotovo da ne postoji srednja klasa. Samo na potrošačku korpu ode više od 500 evra, dok je prosečna plata zaposlenih oko 350 evra.
Ekonomisti upozoravaju na mnogu veću „nevidljivu” brojku gladnih, koju vlasti „statistički prikrivaju”.
Došli smo do dna, a ako se ništa ne promeni, potonućemo još više, možda bi se ovako mogla opisati socijalna slika Srbije u kojoj ispod apsolutne linije siromaštva živi nešto više od 10 procenata stanovnika.
Da je standard izuzetno nizak potvrđuje i sve veći broj onih koji na buvljim pijacama i kontejnerima traže životni spas:
Za godinu dana standard građana Srbije opao za 60 odsto, broj zaposlenih sve manji, realna primanja opadaju.
U Srbiji u proizvodnji radi samo 17% zaposlenih radnika, dok čak 535.000 radi u različitim oblicima javnog sektora i da je ta brojka tri puta veća od proseka u Evropi i u zemljama u regionu, što je za ekonomistu Aleksandra Stevanovića nedopustiva činjenica.
„Smanjenje tempa rasta zaduženosti kod banaka vodi ka tome da prosečan građanin Srbije ima nešto niži standard nego što je imao pre četiri godine. Meni se čini da to nije nešto pretrerano što bi zemlja koja je na ovom nivou razvoja i tolikom količinom neaktiviranih resursa, trebalo da ima kao svoju sudbinu. Dakle realno govoreći mi smo za četiri godine propustili da imamo plate i jedan životni standard veći. Realno tamo gde smo gde smo bili pre četiri-pet godine, što nikako nije dobro”, upozorava ekonomista Stevanović
Siromašni su svi oni koji ne mogu da ostvare zadovoljavajući životni standard u društvu u kome žive. Takvih je, prema tvrdnjama Gorana Papovića iz Nacionalne asocijacije potrošača, više od polovine građana Srbije.
„Za naš je poražavajuće da je više od polovine građana Srbije siromašno, nije to svaki deseti, nego više od polovine. Jednostavno nas stalno ubeđuju da živimo dobro, da nije to tako crno. Mi smo odavno, odavno, na ivici siromaštva i većina građana ne može da preživi. U ovom trenutku građanin Srbije košta oko 500 evra, pa puta toliko, i toliko koliko nas ima. E zbog toga što mi toga nemamo stalno se izlazi sa nekim drugim podacima. Ne može vama biti socijalno primanje 8.000 ili 10.000 dinara. Ne možete da zovete zaradu od 35.000 dinara tako, to je socijalna pomoć”, ogorčeno kaže Papović.
Nerealni optimizam
Poređenje plata i potrošačke korpe 2012. i onih od pre četiri godine pokazuje da je standard građana Srbije pao na niske grane.
Hrana i gorivo za godinu dana poskupeli su i do 25 odsto, a evro jači za 16,3 odsto, kaže Goran Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača.
„Prosečna potrošačka korpa u ovom trenutku u Srbiji iznosi oko 50.000 dinara (oko 490 evra) dok je prosečna zarada oko 35.000 dinara (oko 340 evra). Vi imte gradove koji to i ne pokrivaju, Nema više ni baba ni dedova na selima odakle možemo da uzimamo, sela su postala mrtva. Za mene je bilo frapantno da sam pre dvadesetak dana svog prijatelja, kolegu, injžinjera koji je radio u Novkabelu, zatekao na kontejneru da prevrće. To je za mene slika realne situacije u Srbiji u ovom trenutku”, kaže Papović.
Indikatori bitni za vođenje ekonomske politike, ali i za kreiranje socijalne politike još su nepozanica jer se više od mesec dana iščekuje sastav nove Vlade.
Na dnu tabele Srbija se našla i zahvaljujući nerealnom optimizmu koji je vlast bezobzirno širila prethodnih godina, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
„Naravno da možemo da potonemo još više i to nije sporno. Štaviše, meni najave koje se čuju pred formiranje nove Vlade, govore da ćemo mi nepokolebljivo nastaviti istim putem da idemo, što nije dobro. Ono što se sada nudi kao paradigma naših problema kroz floskule da će država uštedeti na sebi a neće na građanima, nema zamrzavanja plata, ulagaćemo u rast i razvoj i nećemo se baviti štednjom i uz najave da monetarna politika može biti relaksirana. Sve će to nas zajedno dovesti do toga da nastavimo ovim putem kuda smo se zaputili, odnosno pa protraćimo još koju godinu”, upozorava ekonomista Aleksandar Stevanović.
Ekonomisti upozoravaju na mnogu veću „nevidljivu” brojku gladnih, koju vlasti „statistički prikrivaju”.
Došli smo do dna, a ako se ništa ne promeni, potonućemo još više, možda bi se ovako mogla opisati socijalna slika Srbije u kojoj ispod apsolutne linije siromaštva živi nešto više od 10 procenata stanovnika.
Da je standard izuzetno nizak potvrđuje i sve veći broj onih koji na buvljim pijacama i kontejnerima traže životni spas:
Za godinu dana standard građana Srbije opao za 60 odsto, broj zaposlenih sve manji, realna primanja opadaju.
U Srbiji u proizvodnji radi samo 17% zaposlenih radnika, dok čak 535.000 radi u različitim oblicima javnog sektora i da je ta brojka tri puta veća od proseka u Evropi i u zemljama u regionu, što je za ekonomistu Aleksandra Stevanovića nedopustiva činjenica.
„Smanjenje tempa rasta zaduženosti kod banaka vodi ka tome da prosečan građanin Srbije ima nešto niži standard nego što je imao pre četiri godine. Meni se čini da to nije nešto pretrerano što bi zemlja koja je na ovom nivou razvoja i tolikom količinom neaktiviranih resursa, trebalo da ima kao svoju sudbinu. Dakle realno govoreći mi smo za četiri godine propustili da imamo plate i jedan životni standard veći. Realno tamo gde smo gde smo bili pre četiri-pet godine, što nikako nije dobro”, upozorava ekonomista Stevanović
"Ne možete da zovete zaradu od 35.000 dinara tako, to je socijalna pomoć”, kaže Goran Papović.
„Za naš je poražavajuće da je više od polovine građana Srbije siromašno, nije to svaki deseti, nego više od polovine. Jednostavno nas stalno ubeđuju da živimo dobro, da nije to tako crno. Mi smo odavno, odavno, na ivici siromaštva i većina građana ne može da preživi. U ovom trenutku građanin Srbije košta oko 500 evra, pa puta toliko, i toliko koliko nas ima. E zbog toga što mi toga nemamo stalno se izlazi sa nekim drugim podacima. Ne može vama biti socijalno primanje 8.000 ili 10.000 dinara. Ne možete da zovete zaradu od 35.000 dinara tako, to je socijalna pomoć”, ogorčeno kaže Papović.
Nerealni optimizam
Poređenje plata i potrošačke korpe 2012. i onih od pre četiri godine pokazuje da je standard građana Srbije pao na niske grane.
Hrana i gorivo za godinu dana poskupeli su i do 25 odsto, a evro jači za 16,3 odsto, kaže Goran Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača.
„Prosečna potrošačka korpa u ovom trenutku u Srbiji iznosi oko 50.000 dinara (oko 490 evra) dok je prosečna zarada oko 35.000 dinara (oko 340 evra). Vi imte gradove koji to i ne pokrivaju, Nema više ni baba ni dedova na selima odakle možemo da uzimamo, sela su postala mrtva. Za mene je bilo frapantno da sam pre dvadesetak dana svog prijatelja, kolegu, injžinjera koji je radio u Novkabelu, zatekao na kontejneru da prevrće. To je za mene slika realne situacije u Srbiji u ovom trenutku”, kaže Papović.
Indikatori bitni za vođenje ekonomske politike, ali i za kreiranje socijalne politike još su nepozanica jer se više od mesec dana iščekuje sastav nove Vlade.
Na dnu tabele Srbija se našla i zahvaljujući nerealnom optimizmu koji je vlast bezobzirno širila prethodnih godina, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
„Naravno da možemo da potonemo još više i to nije sporno. Štaviše, meni najave koje se čuju pred formiranje nove Vlade, govore da ćemo mi nepokolebljivo nastaviti istim putem da idemo, što nije dobro. Ono što se sada nudi kao paradigma naših problema kroz floskule da će država uštedeti na sebi a neće na građanima, nema zamrzavanja plata, ulagaćemo u rast i razvoj i nećemo se baviti štednjom i uz najave da monetarna politika može biti relaksirana. Sve će to nas zajedno dovesti do toga da nastavimo ovim putem kuda smo se zaputili, odnosno pa protraćimo još koju godinu”, upozorava ekonomista Aleksandar Stevanović.
