Jednogodišnja kazna zatvora, koja je kasnije preinačena u uslovnu osudu, nije sprečila državljanina Srbije da se, kako tvrdi, vrati u Ukrajinu i ponovo ratuje na strani Rusije.
Vlado Stanić, iz Šajkaša, mesta nedaleko od vojvođanskog grada Titel, u septembru 2022. osuđen je na godinu dana zatvora zbog učestvovanja u ratu na prostoru Ukrajine tokom 2015. godine.
Međutim, decembra iste godine Apelacioni sud u Beogradu preinačio je tu presudu u uslovnu kaznu u trajanju od pet godina.
Stanić se, međutim, kako navodi, vratio u Rusiju manje od godinu dana od izricanja uslovne kazne.
Radio Slobodna Evropa (RSE) ga je kontaktirao putem društvene mreže WhatsApp. Stanić navodi da je na pozive odgovorio sa lokacije u Ukrajini. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Granična policija, na upit RSE nije potvrdilo njegove navode da je napustio zemlju.
Na upit RSE o ovom slučaju nisu odgovorili ni iz Ministarstva pravde Srbije.
Može li se izaći iz Srbije sa uslovnom kaznom?
Vladica Ilić, pravnik iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava, objašnjava da osoba koja je dobila uslovnu osudu ima prava da se kreće i napusti Srbiju.
"Jedino kad bi to bilo sporno i kada ne bi imao pravo bilo bi ako je stavljen pod zaštitni nadzor i ako mu je izrečena neka od onih mera zaštitnog nadzora - uzdržavanje od posećivanja (mesta ili države gde je izvršeno krivično delo) ili javljanje organima", kaže Ilić.
U drugostepenoj presudi, koju je advokatica Stanića ranije poslala RSE, ne piše da je Staniću zabranjen izlaz iz zemlje.
Vlado Stanić za RSE kaže da je ranije, pre pravosnažne presude, imao zabranu izlaska iz zemlje, ali da je to ukinuto.
"Meni su bili oduzeti papiri, ali vraćeni su. Bilo mi je ograničeno kretanje, da ne napuštam našu državu. Morao sam mesečno dva puta da se javljam u policijsku stanicu. Kad sam osuđen to mi je ukinuto, tako da sam bio slobodan", kaže Stanić.
Iz Apelacionog suda u Beogradu do objave teksta nisu odgovorili na upit RSE zašto je Staniću pravosnažnom presudom ukinuta zabrana izlaska iz zemlje, koju je dobio prvostepenom presudom.
Stanićeve tvrdnje
Stanić, koji tvrdi da u Srbiji nije bio deo nijedne desne ili proruske organizacije, te da se za priključivanje ruskim snagama u Ukrajini sam odlučio, za RSE je rekao da se pre skoro tri meseca priključio odredu "Sova" koji je, kako tvrdi, pod komandom ruske vojske.
Odred "Sova" ne pominje se na zvaničnim sajtovima Ministarstva odbrane i predsednika Rusije kao formacija koja se bori u Ukrajini. Tvrdnje o postojanju ovakvog odreda nije moguće zvanično potvrditi, s obzirom na to da ni na jednom ruskom državnom sajtu nisu označene formacije koje se bore u Rusiji, a koje se mogu smatrati paramilitarnim.
Stanić tvrdi da je potpisao ugovor sa Ministarstvom odbrane Rusije i tako dobio njihovo državljanstvo.
"Borim se oficijelno kao Rus. Ne ugrožavam interese politike. Ja poštujem sudstvo i državu našu i predsednika, ali sad imam dvojno državljanstvo", kaže Stanić u razgovoru sa novinarkom RSE preko društvene mreže Telegram, sa koje je on odgovorio na poziv upućen preko WhatsAppa .
Dodaje da "platu dobija kao i svi vojnici".
"Plata mi je negde oko 3.000 evra", tvrdi Stanić.
Da li Stanić zaista zarađuje koliko tvrdi, kao i na koji način mu se ova primanja eventualno uplaćuju, RSE nije mogao nezavisno da utvrdi.
Kako Rusija rešava pitanje državljanstva?
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 28. aprila 2023. Zakon o sticanju i prestanku ruskog državljanstva.
Kako je prenela agencija Tass, Zakon omogućava stranim državljanima da brzo dobiju državljanstvo ako potpišu ugovor sa Oružanim snagama Rusije na najmanje godinu dana.
Da li bi mogao i dalje biti krivično odgovoran?
Pravnik Vladica Ilić kaže za RSE da ako je Stanić dobio državljanstvo Rusije i nakon toga učestvovao na strani Rusije, u tom slučaju nema krivičnog dela.
"Ako je on državljanin i neke druge države na čijoj je strani učestvovao u ratu, nema krivičnog dela. Može eventualno da se postavi pitanje da li je on učestvovao u ratu pre nego što je postao državljanin Rusije", objašnjava Ilić.
On ističe da to ne utiče na činjenicu da je Stanić ranije izvršio krivično delo, jer je tada bio samo državljanin Srbije, ali dodaje da bi dvojno državljanstvo njemu dalo pravo da učestvuje u ratu na strani te države čije državljanstvo ima pored srpskog.
Iz Višeg suda u Beogradu, koji je Stanića 2022. osudio zbog učešća u ratu u Ukrajini, RSE su uputili na Više javno tužilaštvo. Ipak, iz tog suda su rekli da se opozivanje uslovne osude primenjuje "tek onda kada je (novo) krivično delo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom".
Da li je moguće opozivanje uslovne kazne?
U odgovoru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu rekli su da ne raspolažu informacijama da li Vlado Stanić i od kada pored državljanstva Srbije ima i državljanstvo Rusije.
Oni navode i da nije utvrđeno da je nakon pravosnažne osude učestvovao u oružanim sukobima na teritoriji Ukrajine, kao ni, ako jeste, da li je to radio kao državljanin Srbije, Rusije ili neke druge zemlje.
Kako su naglasili, Viši sud u Beogradu će opozvati uslovnu osudu ako nakon presude bude učestvovao u ratu kao srpski državljanin i bude osuđen za novo krivično delo za koje bi mu bila izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje dve godine.
Dodaje se da ako bude učinio krivična dela za koje mu je izrečena kazna manja od dve godine zatvora ili novčana kazna, sud će odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu.
Koga Stanić još spominje?
Od drugih navodnih dobrovoljaca koji su, kako tvrdi Stanić, u odredu "Sova", on sam još spominje Bratislava Živkovića, a kao komandira navodi Ljubišu Božića, koji je, o čemu je RSE ranije pisao, promenio ime u Aleksandar Velimirović.
Stanić je novinarki RSE poslao i fotografije sa Živkovićem i Velimirovićem. Autentičnost ovih fotografija RSE nije mogao da potvrdi.
RSE je pisao o obojici.
- Dobrovoljci iz Srbije u Ukrajini: Politička i vojna smetnja
- Triput uhapšen, državljanin BiH promijenio ime i ratuje za Rusiju
Ko su Živković i Velimirović?
Bratislav Živković je, državljanin Srbije, iz grada Kruševca, prema sopstvenom priznanju u intervjuu za RSE 2016, sa još 15 dobrovoljaca iz Srbije otišao 2014. godine da se bori u Lugansk na istoku Ukrajine na strani proruskih, separatističkih snaga.
Uhapšen je u avgustu 2018. godine u Srbiji zbog sumnje da je organizovao učestvovanje u ratu u inostranstvu.
Tužilaštvo je u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.
U izjavi za RSE, Živković je tada rekao da su on i njegov advokat zbog dužine trajanja procesa od skoro osam meseci uputili žalbu Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu, nakon čega je Više javno tužilaštvo u Kruševcu obustavilo istragu koja se protiv njega vodila.
Kako je Živković tada rekao za RSE, tužilaštvo je moralo da završi istragu ili da traži produženje do godinu dana.
U odgovoru za RSE iz Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu nisu precizirali šta je razlog obustavljanja istrage.
Protiv Bratislava Živkovića nikada nije vođen postupak ni za organizovanje, ni za učešće na stranim ratištima.
Živković je i u Ukrajini bio obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva te zemlje zajedno sa još pet državljana Srbije. Istraga je pokrenuta zbog napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Lugansk na strani proruskih separatista kao dela međunarodne ekstremne desničarske organizacije "Unité Continentale".
Grupu "Unité continentale" je tužilaštvo Ukrajine 2018. godine označilo kao geopolitički ekstremno desničarski pokret.
Živković je na svom Facebook profilu u maju 2023. napisao da je dobio rusko državljanstvo.
Tačnost ove informacije RSE nije mogao da potvrdi.
Aleksandar Velimirović, koji se ranije zvao Ljubiša Božić, rođeni je Banjalučanin, a u Bosni i Hercegovini je više puta hapšen i osuđivan, između ostalog i pod optužbom za kidnapovanje.
Ovaj državljanin BiH je u Ukrajinu otišao u proleće 2022. godine, a danas, kako je rekao za RSE, komanduje srpsko-ruskim odredom "Sova".
Upravo je njegov kontakt ostavljen na videima koje Vlado Stanić objavljuje na svom TikTok nalogu.
"Njemu se javljaju (dobrovoljci), to je njegov Telegram, direktno stupaju sa njim u kontakt. On im objasni šta i kako", kaže Stanić.
Vlado Stanić kaže da je otišao u Rusiju samoinicijativno i priključio se njihovoj vojsci.
RSE je našao više naloga na društvenoj mreži TikTok na kojima se dele sadržaji iz regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine. U njima se prikazuju snimci i fotografije sa, kako tvrde, priprema za ratište, na kojima se puca na mete.
Šta kaže Zakon u Srbiji?
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima, koji nisu državljani te zemlje, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
Ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Koliko je državljana Srbije osuđeno?
Od 2014. godine do danas više od 30 osoba osuđeno je zbog učešća u ratu u Ukrajini.
Kazne su uglavnom bile uslovne. Jedna osoba je 2021. osuđena zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kažnjena je šestomesečnim zatvorom u kućnim uslovima.
Nikola Lunić iz beogradskog nevladinog Saveta za strateške politike ocenjuje za RSE da povratak srpskih državljana sa ratišta predstavlja "rizik po nacionalnu i ličnu bezbednost".
"Ne ulazeći u psihološke posledice koje ne treba zanemariti, uvoz svake ekstremne ideologije u Srbiju predstavlja značajan bezbednosni rizik kojeg moraju biti svesne i bezbednosne službe", kaže Lunić.
On ističe da minimalne kazne ukazuju da "kao društvo nismo svesni bezbednosnog rizika", a da plaćenicima ili dobrovoljcima sa srpskim državljanstvom "u praksi to deluje kao stimulans".
Kako naglašava, strogom kaznenom politikom se odlasci na strana ratišta ne bi u potpunosti sprečili, ali bi predstavljali "deklarativan pokazatelj da je društvo posvećeno miru i stabilnosti širom sveta".
Srbija nije objavila zvanične podatke koliko je njenih državljana od 2014. otišlo da ratuje na ruskoj strani u Ukrajini.
Iz Ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao ni iz Bezbednosno-informativne agencije nisu odgovorili na ova pitanja RSE.
Procene ambasade Ukrajine iz 2019. su da je reč o 300 ljudi.
Nikola Lunić smatra da evidencija osoba koji se nalaze na stranim ratištima "mora postojati", a da bi uvod u nju trebalo da bude javan.
Kakav je stav Beograda prema 'proruskim borcima'?
O novim borcima informacije se dele na kanalima Telegrama, ali i TikTok-a, pa je tako jedan video iz decembra 2022. prikazivao trening grupe njih, koji su takođe naveli da su iz Srbije.
Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je povodom tog slučaja za RSE da bezbednosne agencije Srbije "prate i analiziraju informacije u vezi sa objavljenim snimcima i fotografijama".
On je tada naveo i da Srbija želi smirivanje situacije i tenzija "svuda u svetu i u Ukrajini".
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara 2022. zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini u kojima, između ostalog, piše da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Nikola Lunić ističe da političari moraju pokazati "ultimativnu posvećenost miru i stabilnosti koju deklarativno zagovaraju, posebno u Ukrajini".
"Ne možemo se javno zalagati za teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a pravosudnim postupcima i blagim kaznama stimulisati odlazak na ratište. Zato što pre moramo harmonizovati našu spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU kako bi izašli iz lavirinta zarobljene regionalne istorije i pružili mogućnost mladima da uživaju u evropskim slobodama i bogatstvu multikulturalnosti", naglašava Lunić.
Pitanje državljana Srbije koji su otišli da ratuju u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.
Srbija, koja održava bliske veze sa Rusijom, odbija da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Moskve, nakon što je ta zemlja pokrenula invaziju na Ukrajinu.
