Jedan od najuspešnijih olimpijaca i uopšte planetarno najpoznatijih sportista sa ovih prostora je proslavljeni košarkaš Partizana, Vlade Divac, koji ima dva srebrna Olimpijska odličja - 1988. u Seulu i 1996. u Atlanti. Divac je bio jedan od prvih evropskih košarkaša koji je nastupio u NBA, igrao je za LA Lejkerse, Šarlot Hornetse i Sakramento Kings.
Vlade Divac, koji je danas predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, kaže da su olimpijski trenuci nezaboravni za svakog sportistu i da veruje da će u Londonu, neko od srpskih reprezentativaca, imati privilegiju da se popne na pobedničko postolje.
Divac: Ovo je 100-ta godina od prvog učešća, 1912. godine, tako da to, samo po sebi, daje veliki značaj samom tom događaju. Veliki je uspeh imati 115 sportista za ovako malu zemlju. Mislim da je to izuzetan broj i nadam se da će oni pružiti svoj maksimum, pre svega da predstave nas, kao narod i zemlju, u najboljem mogućem svetlu.
Divac: To je ostvarenje sna. Svaki sportista, kada krene da se bavi sportom, ima želju da jednog dana bude deo olimpijskih igara. Imati tu mogućnost da nastupite na olimpijskim igrama, a pogotovo ako dođete u poziciju da osvojite medalju, onda je to osećaj koji je nezaboravan do kraja života.
Kada primate medalju, završavate jedan ciklus treniranja i odricanja, ponosni ste na svoj rad. S druge strane, slušate svoju himnu, predstavljate svoju zemlju – to je itekako najlepši osećaj. Igrao sam za razne klubove i na raznim takmičenjima, ali igrati za reprezentaciju, to je izuzetan osećaj.
Olimpijada je takmičenje svih sportista sveta, tako da imate mogućnost da upoznate sportiste iz drugih sportova, da upoznate neke svoje heroje i idole iz mladosti. Takvu prilika sam imao u Atlanti 1996., kada sam upoznao Muhameda Alija. To je nešto što pamtite do kraja života.
Divac: Olimpijada mi daje mogućnost da razgovaram, da se slikam, da razmenim neka iskustva sa ljudima koje sam imao mogućnosti da gledam samo preko televizije. To je svakako, za sve ostale ljubitelje sporta, mogućnost da navijaju za svoje heroje. Daje im energiju, veru da je svet na jednom mestu, da ima tolerancije, da širimo olimpizam, da širimo ljubav, da se borimo protiv stvari koje urušavaju svet, mesto gde mi svi živimo. Daje nadu i mogućnost da će biti bolje sutra.
Divac: Jeste, ako ništa, Olimpijada daje neko upozorenje svake četiri godine gde smo, šta smo radili i kojim putem idemo. Tokom Olimpijade su ratovi stajali, mržnja je bila na izumiranju. Treba da se trudimo da to ponovimo jer ako ne idemo tim putem, ne piše nam se dobro. Olimpijada daje poruku i opomenu svim nama.
Divac: Bilo je zadovoljstvo igrati sa svim ovim suigračima. To je svakako neraskidivi deo moje karijere. Gledam slike osnivača olimpijskog pokreta i sportista koji su osvajali medalje pre nas. Ono što su oni ostavili nama, mi ostavljamo drugima. Tu tradiciju treba negovati, kao i sećanje na ljude koji su krčili put za ove mlade sportiste, da imaju šansu da predstavljaju svoju zemlju na Olimpijadi.
VIDEO: Finale u košarci SSSR - Jugoslavija na Olimpijadi u Seulu
Divac: Bili smo 1988. veoma blizu osvajanju zlatne medalje. Možda smo upravo platili danak neiskustvu jer smo bili ubeđeni da smo bolji od Rusa, pa smo ušli u finalnu utakmicu nadmeno. To nam se odbilo o glavu.
U finalu 1996., protiv Amerikanaca, smo to iskustvo imali, tako da smo odigrali jednu fenomenalnu utakmicu i na neki način pokazali, po prvi put, da njihov dream team, koji je kasnije bio neprikosnoven, ima slabosti i da postoji mogućnost da se pobedi.
Divac: Dejvid Robinson je neko ko je važio za džentlmena u sportu, pogotovo u NBA, pa samim tim i na Olimpijadi. Mislim da je on, ne samo fenomenalan sportista, nego i čovek koji zna da se ponaša.
Divac: Nisu. Mislim da je Kuberten upravo rekao ono što se i dan danas pominje, a to je - Važno je učestvovati. Svakako za sportistu, kada ostvari taj san da učestvuje, on želi da napravi bolji rezultat. Kada ga napravi, onda stalno traži više, boje i brže. Važno je učestvovati, a svakako, ako dođe šansa za medalju, treba uraditi sve da je osvojite.
Divac: Treba da se poštujete. Kada napravite ceo krug, to vam se vrati. Da biste bili vrhunski sportista, morate da imate takav karakter jer nećete doći do rezultata ako ne poštujete svog protivnika i ako niste fer play.
Mislim da je mlade sportiste veoma važno podsetiti ih da je sportska karijera veoma kratka i da život ima i svoju draž posle sporta. Treba da obratite pažnju na edukaciju i na školu, da završe školu pre nego završe karijeru.
Vlade Divac, koji je danas predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, kaže da su olimpijski trenuci nezaboravni za svakog sportistu i da veruje da će u Londonu, neko od srpskih reprezentativaca, imati privilegiju da se popne na pobedničko postolje.
Divac: Ovo je 100-ta godina od prvog učešća, 1912. godine, tako da to, samo po sebi, daje veliki značaj samom tom događaju. Veliki je uspeh imati 115 sportista za ovako malu zemlju. Mislim da je to izuzetan broj i nadam se da će oni pružiti svoj maksimum, pre svega da predstave nas, kao narod i zemlju, u najboljem mogućem svetlu.
RSE: Vi ste čuveni olimpijac. Osvojili ste dve medalje, 1988. i 1996. Šta znači za jednog sportistu učestovati na Olimpijadi? Kakav je to osećaj?
Divac: To je ostvarenje sna. Svaki sportista, kada krene da se bavi sportom, ima želju da jednog dana bude deo olimpijskih igara. Imati tu mogućnost da nastupite na olimpijskim igrama, a pogotovo ako dođete u poziciju da osvojite medalju, onda je to osećaj koji je nezaboravan do kraja života.
Kada primate medalju, završavate jedan ciklus treniranja i odricanja, ponosni ste na svoj rad. S druge strane, slušate svoju himnu, predstavljate svoju zemlju – to je itekako najlepši osećaj. Igrao sam za razne klubove i na raznim takmičenjima, ali igrati za reprezentaciju, to je izuzetan osećaj.
Olimpijada je takmičenje svih sportista sveta, tako da imate mogućnost da upoznate sportiste iz drugih sportova, da upoznate neke svoje heroje i idole iz mladosti. Takvu prilika sam imao u Atlanti 1996., kada sam upoznao Muhameda Alija. To je nešto što pamtite do kraja života.
RSE: Koji je najlepši događaj sa olimpijade?
Divac: Olimpijada mi daje mogućnost da razgovaram, da se slikam, da razmenim neka iskustva sa ljudima koje sam imao mogućnosti da gledam samo preko televizije. To je svakako, za sve ostale ljubitelje sporta, mogućnost da navijaju za svoje heroje. Daje im energiju, veru da je svet na jednom mestu, da ima tolerancije, da širimo olimpizam, da širimo ljubav, da se borimo protiv stvari koje urušavaju svet, mesto gde mi svi živimo. Daje nadu i mogućnost da će biti bolje sutra.
RSE: Da li je u ovom današnjem svetu opstao duh olimpijizma?
Divac: Jeste, ako ništa, Olimpijada daje neko upozorenje svake četiri godine gde smo, šta smo radili i kojim putem idemo. Tokom Olimpijade su ratovi stajali, mržnja je bila na izumiranju. Treba da se trudimo da to ponovimo jer ako ne idemo tim putem, ne piše nam se dobro. Olimpijada daje poruku i opomenu svim nama.
RSE: Bili ste 1988. član one čuvene jugoslovenske reprezentacije sa Draženom Petrovićem, Paspaljem, da ne pominjem ostale velikane. Kako je to izgledalo igrati sa njima? Šta ste ostavili budućim generacijama?
Divac: Bilo je zadovoljstvo igrati sa svim ovim suigračima. To je svakako neraskidivi deo moje karijere. Gledam slike osnivača olimpijskog pokreta i sportista koji su osvajali medalje pre nas. Ono što su oni ostavili nama, mi ostavljamo drugima. Tu tradiciju treba negovati, kao i sećanje na ljude koji su krčili put za ove mlade sportiste, da imaju šansu da predstavljaju svoju zemlju na Olimpijadi.
VIDEO: Finale u košarci SSSR - Jugoslavija na Olimpijadi u Seulu
RSE: Kako je bilo one davne 1988., kada ste bili mlad igrač u finalu sa Rusima? Kako je bilo 1996. sa američkim dream teamom?
Divac: Bili smo 1988. veoma blizu osvajanju zlatne medalje. Možda smo upravo platili danak neiskustvu jer smo bili ubeđeni da smo bolji od Rusa, pa smo ušli u finalnu utakmicu nadmeno. To nam se odbilo o glavu.
U finalu 1996., protiv Amerikanaca, smo to iskustvo imali, tako da smo odigrali jednu fenomenalnu utakmicu i na neki način pokazali, po prvi put, da njihov dream team, koji je kasnije bio neprikosnoven, ima slabosti i da postoji mogućnost da se pobedi.
RSE: Ko vam je od njihovih igrača ostao u najboljem sećanju - i kao sportista i kao igrač?
Divac: Dejvid Robinson je neko ko je važio za džentlmena u sportu, pogotovo u NBA, pa samim tim i na Olimpijadi. Mislim da je on, ne samo fenomenalan sportista, nego i čovek koji zna da se ponaša.
RSE: Da li su na Olimpijadama najvažnije samo medalje?
Divac: Nisu. Mislim da je Kuberten upravo rekao ono što se i dan danas pominje, a to je - Važno je učestvovati. Svakako za sportistu, kada ostvari taj san da učestvuje, on želi da napravi bolji rezultat. Kada ga napravi, onda stalno traži više, boje i brže. Važno je učestvovati, a svakako, ako dođe šansa za medalju, treba uraditi sve da je osvojite.
RSE: Šta preporučujete mlađim generacijama?
Divac: Treba da se poštujete. Kada napravite ceo krug, to vam se vrati. Da biste bili vrhunski sportista, morate da imate takav karakter jer nećete doći do rezultata ako ne poštujete svog protivnika i ako niste fer play.
Mislim da je mlade sportiste veoma važno podsetiti ih da je sportska karijera veoma kratka i da život ima i svoju draž posle sporta. Treba da obratite pažnju na edukaciju i na školu, da završe školu pre nego završe karijeru.
